Храст лужњак — разлика између измена

| last = Вукићевић

| authorlink =

| year = 2005| location = Београд

[[Корен]]ов систем му је јако развијен. У младости развија жилу срчаницу (централни корен), која продире у дубину по неколико метара. Касније се развијају бочни корени у ширину.<ref name=vukicevic /> Образује [[ектотрофна микориза|ектотрофну микоризу]], па тако тартуфи најбоље расту у симбиози са корењем храста китњака и лужњака.<ref name="automatski generisano1">{{cite web |title = Tartufi |url=http://www.tartufi.hr/index.php?option=com_content&view=article&id=48&Itemid=59&lang=hr |accessdate = 30. 101. 2016}}</ref>

[[Пупољак|Пупољци]] су јајастог, округластог, полутупог, већином петоугластог облика. Покривени су бројним, голим, спирално распоређеним љускама светлосмеђе боје. [[Лист]]ови су прости, наизменично распоређени на грани. Зељасти су, ређе мало кожасти, обрнуто јајасти, на врху тупи, заобљени или угнути, асиметричне основе. Млади листови слабо длакави али брзо оголе. С лица су тамно зелени и сјајни, с наличја светлији. Обод листа широко урезан са 4-5 (ређе до 8) асиметричних, тупих и округластих режњева. Петељка доста дебела, гола, дуга 3-5 мм (ређе и до 10 мм).<ref name="vukicevic" /><ref name=lanzara>{{Cite book |last=Lanzara|first=Paola |title = Drveće | year = 1982|publisher=Mladinska knjiga |location=Zagreb}}</ref>

[[Цвет]]ови су једнополни; мушке ресе су висеће, дуге 2-5 цм. Женски цветови скупљени су до 5 заједно, на дугим дршкама. Цвета заједно са листањем, априла-маја. [[Плод]] је [[жир]], по величини и облику варијабилан. Обично је издужено јајаст, дуг 2-4 цм, светло смеђе боје. На свежем жиру лако се уочавају тамније уздужне пруге. [[Купула]] ("капица") покрива 1/3 до 1/2 жира. Љуспе на купули су размакнуте, широке и слабо маљаве. има их мање него код [[храст китњак|китњака]]. Жир виси на 3-7 cm дугој [[петељка|петељци]]. Сазрева у септембру и октобру.<ref name="vukicevic" /> [[Репродукција|Размножава]] се генеративно [[семе]]ном<ref name="lanzara" /> и вегетативно [[калемљење воћака|калемљењем]] (нарочито украсне форме).<ref>{{cite journal | last = Borzan |first= Želimir |last2=Littvay|first2 = Tibor |title = Vegetativno razmnožavanje hrasta lužnjaka strojnim cijepljenjem |journal=Šumarski list |year=1989|volume=11-12 |issue=Savez društava inženjera i tehničara šumarstva i drvne industrije Hrvatske |url=http://www.sumari.hr/sumlist/198911.pdf#page=7 |accessdate = 30. 101. 2016 |pages=557-566}}</ref>

У Србији храст лужњак покрива површину од укупно 32.400 ха. Установљене су две семенске регије. Посавско-подунавска регија храста лужњака која обухвата подручје Војводине, околину Београда, Обреновца, као и шуме у сливу Дунава на подручју Смедерева, Пожаревца и Великог Градишта. Друга семенска регија обухвата средишњу Србију у којој храст лужњак расте у долинама река, највише око [[Велика Морава|Мораве]] и њених [[притока]]. Највеће површине под шумама храста лужњака налазе се у [[Срем]]у.<ref>{{cite journal| last = BALLIAN|first= Dalibor|last2 = MEMIŠEVIĆ|first2 = Mirzeta|last3 = BOGUNIĆ|first3 = Faruk|last4 = BAŠIĆ|first4 = Neđad|last5 = MARKOVIĆ|first5 = Miroslav|last6 = KAJBA|first6 = Davorin|title = MORFOLOŠKA VARIJABILNOST HRASTA LUŽNJAKA (Quercus robur L.) NA PODRUČJU HRVATSKE I ZAPADNOG BALKANA|journal=Šumarski list|dateyear=2010|volume=7-8|pages=371-386}}</ref><ref name="vukicevic" /> Низијске шуме лужњака у доњем току реке [[Сава (река)|Саве]] у [[Срем]]у изложене су негативним утицајима, како природних, тако и [[Антропогени стресни фактори|антропогених фактора]]. Значај воде као еколошког фактора, како [[Биоценоза|биоценозе]], тако и [[биотоп]]a, огледа се у обликовању низијских шума чијим променама се нарушава еколошка равнотежа и њихова стабилност.<ref>{{citeCite book| last = Николић|first= Весна|title = Утицај режима влажења на карактеристике станишта храста лужњака (Quercus robur L.) у Равном Срему| year = 2016|publisher=Универзитет у Београду, Шумарски факултет|location=Београд|edition=NaRDuS - National Repository of Dissertations in Serbia|url=http://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/7732|accessdate=18. 505. 2018}}</ref>

Дрво храста лужњака по својим естетским, физичким, механичким, технолошким и употребним својстима представља [[еталон]] квалитета дрвета. Због изузетног квалитета дрвне грађе храст лужњак добио је међународну карактеристику ''славонска храстовина'': дрво му је фино, подједнако уских правилних годова, златно жуте боје, лепо, трајно и лако за обраду.<ref>{{cite journal|last=Klepac|first=Dušan|title = Hrast lužnjak (Quercus robur L.) - spoznaje|journal=Šumarski list|dateyear=2002|volume=7-8|url=http://www.sumari.hr/sumlist/sadrzaj.asp?gb=B7-8/2002&lng=HR&st=200203590|accessdate = 31. 101. 2016|pages=359}}</ref> Под овим појмом се не подразумева географско порекло, већ храстово дрво са равномерно низаним прстеновима прираста ширине око 2,0 мм, одређене боје, текстуре, сјаја, густине, чврстоће и трајности на високом квалитативном нивоу. Познато је да дрво храста има велику трајност под водом и у земљи. <ref name="upotreba">{{cite journal |last=Шошкић|first=Борислав |title = Својства и употреба храстовог дрвета Србије |journal=Шумарство |date=јул-октобар 2006. |volume=3 |pages=109-124}}</ref>

Користи се за различите сврхе: као [[грађевинарство|грађевинско]] дрво, за [[железничка пруга|железничке]] прагове, греде и стубове. У унутрашњем уређењу, од храстовине се израђују различите врсте [[подна облога|подних облога]], израђују се степенице и [[намештај|намјештај]]. Висококвалитетна храстовина се користи за израду [[фурнир]]а, а од ње се израђују и [[бачва|бурад]].<ref name="lanzara" /> Дрво храста лужњака било је на цени и у прошлости, не само због свог квалитета, већ и због одређене закривљености у грађи, погодне за израду закривљених делова брода. Познато је да се, осим за бродоградњу, ово дрво у [[Млетачка република|Млетачкој републици]] користило за изградњу [[Венеција|Венеције]]. Од трупаца храста лужњака израђивани су шипови који су се забијали у муљевито тло и на њима су подигнуте чувене грађевине којима се данас дивимо.<ref>{{cite journal |last=Lara|first=Černicki |title = Dragulj sredozemne šumske vegetacije |journal=Hrvatske šume |date=jul-avgust 2012. |volume=187/188 |url=http://casopis.hrsume.hr/pdf/187.pdf |accessdate = 31. 101. 2016 |pages=16}}</ref> Храст лужњак има још једну значајну особину. Његово дрво које проведе извесно време у земљи, било да је ту доспело услед природних дешавања или услед намерног модификовања од стране човека, поприма тамнију боју, хомогенизује структуру и постаје цењено у уметничком изражавању, посебно у резбарству.<ref name="upotreba" />

Познато је да је у доба владавине Кнеза [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]] "жирење свиња" био један од најчешћих начина екстензивног това свиња у Србији, у храстовим и буковим шумама.<ref name=stocarstvo>{{cite web |first=Đorđo |last=Dušanović Pasello |title = Žir kao dopunsko hranivo za životinje |url=http://www.stocarstvo.com/saradnja/gaus_agencija/zir_hranivo.htm |publisher=GAUS Agencija}}</ref> Данас је оваква врста исхране нарочито популарна у [[Organska poljoprivreda|органској пољопривреди]].

Храстов жир употребљавао се и у људској исхрани од најдавнијих времена. Утврђено је да су се жирови лужњака и китњака користили у исхрани још у [[неолит]]у. Жир многих врста храстова, па тако и лужњака, богат је [[скроб]]ом, [[шећер]]ом, [[протеин|беланчевинама]], [[масти]]ма, [[Смола|смолом]] и [[танин]]ом. Јестивост жирова зависи управо од садржаја танина у њима. Велики садржај танина резултира горким укусом плодова и ограничава њихову употребу у људској исхрани. Китњак спада у врсте чији жир има мали садржај танина, а доста скроба. Жир и данас користе у исхрани поборници природне исхране, а може се користити печен попут питомог кестена, као пире, самлевен у брашно као додатак хлебу или пржен и млевен као замена за кафу. У Немачкој је и данас познат израз "жирова кафа" (Eichelkaffe).<ref name=grlic>{{cite book|last=Grlić|first=Ljubiša |title = Enciklopedija samoniklog jestivog bilja | year = 1986|publisher=August Cesarec |location=Zagreb |pages=83-85}}</ref>

Кора храста китњака и лужњака (''Cortex Quercus'') служи у медицини као средство за стезање, испирање и заустављање крварења.<ref name="hrven">{{cite web |title = Hrast |url=http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=26315 |work=Hrvatska enciklopedija |publisher=Leksikografski zavod Miroslav Krleža |accessdate = 31. 101. 2016}}</ref> По потреби може се употребити и као [[противотров|антидот]] код тровања тешким металима. Прикупља се у рано пролеће, пре олиставања или у јесен, по опадању листа и то само сасвим глатка кора, са младих стабљика, летораста или грана.<ref name="fitoterapija">{{cite book|last=Туцаков|first=Јован|title = Лечење биљем : фитотерапија| year = 1984|publisher=Рад|location=Београд|pages=664-665}}</ref>

Као и већина других храстова и Лужњак се користи у озелењавању на већим површинама, појединачно или у групама, али и у дрворедима на широким булеварима.<ref>{{cite web|last=Шустер|first=Лидија|title = Фенологија и биоеколошке карактеристике храста лужњака (''Quercus robur'' L.) у Новом Саду|url=http://polj.uns.ac.rs/wp-content/uploads/2015/09/Lidija_Suster.pdf|publisher=Пољопривредни факултет Универзитета у новом Саду|accessdate = 31. 101. 2016}}</ref> Познат је већи број украсних форми ове врсте, међу којима су:<ref name="vukicevic" />

* Најстарије дрво у Београду је управо један храст лужњак - ''Храст лужњак на Цветном тргу'', законом заштиђен као [[Списак заштићених природних добара у Београду|споменик природе III категорије]]. Стар је око 200 година а остатак је некадашње храстово-јасенове шуме која се простирала од Цветног трга до Мањежа. Стабло је импресивних димензија, висине око 26 м и обима дебла 4,0 м. доброг је здравственог стања, а веће примарне гране у крошњи су стабилизоване и повезане металним сајлама и обујмицама.<ref>{{cite web|title = Заштићена природна добра-појединачна стабла|url=https://www.zelenilo.rs/zasticena-prirodna-dobra/2014-11-12-06-58-43-379|work=zelenilo.rs|publisher="Зеленило - Београд"|accessdate = 101. 2. 2016}}</ref>

{{reflist|30em}}

* {{Cite book | ref = harv|last=Lanzara|first=Paola |title last= Drveće |year=1982|publisher=Mladinska Вукићевићknjiga |location=Zagreb}}

| authorlink =

| year = 2005| location = Београд

* {{Cite book | ref = harv |last=Grlić|first=Ljubiša|title = Enciklopedija samoniklog jestivog bilja| year = 1986|publisher=August Cesarec|location=Zagreb|pages=83-85}}

* {{cite web|first=B.|last=Hadžić|title = Dva veka hrasta na Cvetnom trgu|url=http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:379277-Dva-veka-hrasta-na-Cvetnom-trgu|publisher=Večernje novosti online|accessdate = 31. 101. 2016}}

* {{cite journal |first1 first= Добринка |last1last=Јокић|first2 = Владимир |last2=Николић|title = СТАБЛА-ЗАПИСИ |journal=Јутро |year=2012|url=http://dobrojutro.info/sr/%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B8 }}{{Мртва веза|date=09. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}