Сајлово — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 1 мртвим. #IABot (v2.0beta9)
Ред 29:
У повељи [[краљевина Угарска (1000—1918)|угарског]] краља Беле IV из 1237. године помињу се два насеља са именом Сајлово: Горње Сајлово или Сајлово I (на подручју данашње [[Клиса|Клисе]]) и Доње Сајлово или Сајлово II (на подручју данашњег Сајлова). Претпоставља се да је оригинално име ових насеља било '''Исаилово'''. У народу постоји предање да је на Клисанском брегу некада постојао [[манастир]], за који се везује и настанак имена Сајлово / Исаилово, по монаху исихасти овог манастира, Исаији. Овај монах је био веома поштован у народу, па је по њему простор добио име. Неки историјски извори потврђују да се у [[12. век]]у источно од [[Руменка|Руменке]] налазио велики манастир. Само име Сајлово / Исаилово је [[словенски језици|словенског]] порекла, што упућује на закључак да су ово подручје у то време насељавали [[Словени]]. После угарско-[[Османско царство|турских]] ратова у 16. веку, насеље Доње Сајлово се више не помиње.
 
Модерно насеље Сајлово настало је у другој половини 20. века. На левој страни Руменачког пута, основано је 1974. године ново градско [[гробље]], а уз гробље се, на истој страни Руменачког пута, формира и насеље са ушореним улицама. Приземне породичне куће подигли су, претежно бесправно, досељеници из [[Босна и Херцеговина|Босне]], [[Хрватска|Хрватске]] и других крајева бивше [[Југославија|Југославије]]. Према старијим генералним урбанистичким плановима Новог Сада, ово подручје је било предвиђено за појас заштитног зеленила и простор на који би се ширило градско гробље. Данас важећи генерални урбанистички план Новог Сада до 2021. године, уврстио је овај локалитет у подручја предвиђена за индивидуално становање.
 
== Становништво ==