Атанасије Атонски — разлика између измена

Према житију Светог Атанасија, [[Ђаво]] је непрестано настојао да изазове мржњу у њему према мјесту гдје се настанио. Аскета је одлучио да издржи једну годину, а да онда крене одатле у правцу куда га Господ усмјери. Задњег дана на истеку тог рока, док се припремао за молитву, обасјала га је небеска свјетлост испуњавајући га неописивом радошћу, а из његових очију су лиле сузе блаженства. Свети Атанасије је тада задобио дар њежности, завољевши мјесто свог усамљеништва онолико колико га се прије гнушао.

 

У међувремену се војсковођа Нићифор Фока након многих војничких подвига сјетио свог завјета да постане монах. Заклињао је Атанасија да помоћу његовог новца изгради манастир, у којем је желио да настави живот након што се замонаши. Настојећи да избјегне бриге, Атанасије испрва није прихватио мрско му злато. Видећи, међутим, Нићифорову жарку жељу и добру намјеру, и препознајући у овоме Божју Вољу, прихватио се тог задатка. На локалитету Мелана, гдје је била његова пустињачка ћелија, 961. године почиње са изградњом манастира.<ref name=MH/> Подигао је најприје велику цркву посвећену Светом Јовану Крститељу, а 963. и главну манастирску цркву посвећену [[Благовести|Благовјестима Пресветој Богородици]]. Након тога су изграђене просторије за монахе са трпезаријом и конацима, и други неопходни објекти. Људи жељни монашког живота нагрнули су у [[Манастир Велика Лавра|Атанасијеву Лавру]] са свих страна – не само из Грчке већ и из других земаља, обични људи и достојанственици, пустињаци и игумани вољни да постану прости монаси под руководством Атанасија. Живот и рад у манастиру он је регулисао киновијским [[типик]]ом који је саставио по моделу старих [[Палестина|палестинских]] манастира. Нићифор Фока, од 963. византијски цар, није стигао да постане монах у Лаври – убијен је 969. године.