Борба за Македонију — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м uklanjanje dupliranih poziva
мНема описа измене
Ред 4:
== Хеленизација, бугаризација и србизација православаца у Македонији ==
=== Период хеленизације православаца у Македонији (1766—1872) ===
Од укидања [[Охридска архиепископија|Охридске архиепископије]] [[1763]]. и [[Пећка патријаршија|Пећке патријаршије]] [[1766]]. године сви православци који су остали у саставу Османског царства били су подређени [[Цариградска патријаршија|Цариградској патријаршији]] службено у Турској третирани као [[Рум милет]]. Цариградска патријаршија је заступала државне интересе Грчке, негирајући постојање других нација под њеном управом, што у великој мери изазива револт свих првославацаправославаца који нису [[Грци]]. Грчка црквена хијерархија је у [[Стара Србија|Старој Србији]], [[Македонија (област)|Македонији]] и [[Тракија|Тракији]] из тих разлога користила само грчко богослужење у црквама и школе на [[грчки језик|грчком језику]]. [[Срби|Српске]] и [[Бугари|бугарске]] школе су могле да постоје само као приватне школе појединаца и нису признаване за државне од стране турских власти. Тако је у другој половини [[19. век]]а у областима [[Европа|Европске]] Турске код [[Словени|Словена]] борба за богослужење на [[црквенословенски језик|црквенословенском језику]] представљала етапу у националном буђењу. Тежња за националном државом и национализам, која је у то време главни фактор окупљања у Европи, у области која је у Европи називана Македонијом имала је потпуно други вид. Жеља за језиком који је само личио на народни у богослужењу и школама тако је постао осовина лаганог буђења националног идентитета словенског становништва.
 
=== Период бугаризација православаца у Македонији (1872—1885) ===