25. мај — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
м Козметичке исправке, replaced: ]]. — → ]] — (44), ]].) → ]])
Ред 5:
| commonscat = 25 May
}}
* [[1787]]. — Под председништвом [[Џорџ Вашингтон|Џорџа Вашингтона]], у [[Филаделфија|Филаделфији]] је почела с радом [[устав]]на конвенција. Нацрт устава прве модерне демократске државе у свету, [[Сједињене Америчке Државе|САД]], усвојен је [[17. септембар|17. септембра]], након готово четири месеца расправљања.
* [[1810]]. — У Рио де ла Плати у [[Аргентина|Аргентини]] почела побуна против шпанског колонијалног режима, а власт је преузела привремена влада. Тај дан се прославља као Дан независности Аргентине, мада је независност формално проглашена у [[јул]]у [[1816]].
* [[1840]]. — У [[Србија|Србији]] уведен јавни поштански саобраћај отварањем прве поште у [[Београд]]у, у згради на [[Калемегдан]]у. Пошта је из Београда у друга места у земљи отпремана [[среда|средом]] и [[субота|суботом]].
* [[1895]]. — Британски писац [[Оскар Вајлд]] осуђен на две године робије због хомосексуалности.
* [[1911]]. — Председник [[Мексико|Мексика]] [[Порфирио Дијаз]] поднео је оставку после победе револуционарних снага над трупама владе у грађанском [[рат]]у.
* [[1915]]. — Завршена битка за град Ипр у [[Први светски рат|Првом светском рату]] у којој је било 105.000 погинулих и рањених, а током које су Немци први пут употребили отровни гас који је по том граду добио назив [[иперит]].
* [[1923]]. — [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Велика Британија]] признала независност [[Јордан|Трансјорданије]] под емиром Абдулахом. Истог дана [[1946]]. новим споразумом је признат суверенитет те блискоисточне државе назване [[Јордан]] са Абдулахом као краљем.
* [[1929]]. — У [[Народно позориште у Београду|Народном позоришту]] у Београду изведена је премијера „Госпође министарке“ [[Бранислав Нушић|Бранислава Нушића]]. Редитељ је био [[Витомир Богић]], а сценограф [[Ананије Вербицки]]. Насловну улогу тумачила је [[Жанка Стокић]], којој је Нушић унапред наменио улогу.
* [[1944]]. — Немци су у [[Други светски рат|Другом светском рату]] почели ваздушни десант на [[Дрвар]] где је био смештен [[Врховни штаб НОВЈ|Врховни штаб]] југословенских партизана.
* [[1960]]. — Током кинеско-непалских препирки око границе на [[Монт Еверест]]у, [[Кина|Кинези]] су стигли на [[север]]ну страну врха и поставили кинеску заставу и бисту [[Мао Цедунг]]а.
* [[1961]]. — Британски адвокат Питер Бененсон основао у [[Лондон]]у Организацију за људска права Амнести интернешенел.
* [[1963]]. — Самит афричких држава у [[Адис Абеба|Адис Абеби]] је окончан споразумом о оснивању Организације афричког јединства.
* [[1969]]. — У [[Судан]]у је државним ударом власт преузео пуковник [[Џафар Нумејри|Џафар Мохамед ел Нумејри]].
* [[1979]]. — Одмах након полетања са чикашког [[aerodrom|аеродрома]], срушио се амерички авион "[[Макдонел Даглас DC-10|DC-10]]" пошто му је претходно отпао један мотор. Погинуло је свих 273 путника и чланова посаде.
* [[1983]]. — У пожарима који су захватили три брода на реци [[Нил]] у јужном [[Египат|Египту]] погинуло је више од 300 људи.
* [[1991]]. — Завршена је дводневна акција током које су Израелци „ваздушним мостом“ пребацили 15.000 етиопских [[Јевреји|Јевреја]] из Адис Абебе у [[Израел]].
* [[1992]]. — Оскар Луиђи Скалфаро постао председник [[Италија|Италије]].
* [[1993]]. — Савет безбедности [[Организација уједињених нација|УН]] усвојио је резолуцију 827 о оснивању [[Хашки трибунал|Међународног суда за ратне злочине почињене на тлу бивше Југославије]] са седиштем у Хагу. То је био први такав суд после судова у [[Нирнберг]]у (1945—46) и [[Токио|Токију]] (1946—48). Године 1994. основан је и Међународни кривични суд за [[Руанда|Руанду]] са седиштем у танзанијском граду Аруши.
* [[1994]]. — Руски књижевник [[Александар Солжењицин]] вратио се у [[Русија|Русију]] након 20 година изгнанства.
* [[1995]].
** Авијација [[НАТО]]-а, у рату у [[Босна и Херцеговина|БиХ]], бомбардовала је складиште муниције Војске Републике Српске код [[Пале|Пала]]. Срби су одговорили узимањем за таоце 377 припадника мировних снага УН. Последњи таоци пуштени су [[18. јун]]а.
** У експлозији гранате на централном тргу у [[Тузла|Тузли]] 71 особа је погинула, а 108 рањено.
* [[1996]]. — Бивши бугарски цар [[Симеон II од Бугарске|Симеон II]] вратио се у земљу након 50-огодишњег егзила.
* [[1997]]. — Војним ударом збачена је цивилна влада у [[Сијера Леоне]]у, а председник [[Ахмад Теџан Кабах]] принуђен је да напусти земљу.
* [[2001]].
** Десет година након распада [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославије]], представници новонасталих држава парафирали су у [[Беч]]у Споразум о подели имовине бивше заједничке земље.
** Американац [[Ерик Вајхенмајер]] прва је слепа особа која је освојила Монт Еверст, на који се попео заједно са [[Шерман Було|Шерманом Булом]], 64-годишњим лекаром, који је тако постао најстарија особа која је освојила овај врх.
* [[2002]]. — У паду [[авион]]а кинеске авио-компаније „Чајна ерлајнс“ у море у тајванском заливу, погинуло је 225 путника и чланова посаде.
* [[2004]]. — Шеф [[УНМИК]]-а [[Хари Холкери]] поднео је оставку из здравствених разлога, три месеца пре истека мандата.
 
== Рођења ==
* [[1803]]. — [[Ралф Волдо Емерсон|Ралф Валдо Емерсон]], амерички песник, есејист и духовни вођа трансценденталиста.
* [[1848]]. — [[Хелмут фон Молтке Млађи]], немачки генерал, начелник немачког генералштаба
* [[1856]]. — [[Луј Франше д' Епере]], француски маршал.
* [[1875]] – [[Теодор Тарановски]], руски правник и историчар.
* [[1879]]. — [[Вилијам Максвел]], лорд Бивербрук, британски политичар и новински магнат.
* [[1887]]. — [[Драгиша Брашован]] архитект, један од пионира српске модерне архитектуре
* [[1889]]. — [[Игор Сикорски]], руски конструктор авиона и хеликоптера. (†[[1972]])
* [[1914]]. — [[Слободан Принцип Сељо]], [[народни херој Југославије|народни херој]] Југославије (†[[1942]])
* [[1922]]. — [[Енрико Берлингуер]], лидер италијанских комуниста.
* [[1932]]. — [[Кеј Си Џонс]], амерички кошаркаш и тренер.
* [[1967]]. — [[Лук Нилис]], белгијски фудбалер.
* [[1973]]. — [[Марко Меони]], италијански одбојкаш.
* [[1983]]. — [[Марселињо Хуертас]], бразилски кошаркаш.
* [[1985]]. — [[Демба Ба]], сенегалски фудбалер.
* [[1987]]. — [[Сања Дамњановић]], српска рукометашица.
 
== Смрти ==
* [[1939]]. — [[Френк Дајсон]], енглески астроном. (*[[1868]])
* [[1943]]. — [[Ђука Динић|Ђурђелина Ђука Динић]], текстилна радница, учесница Народноослободилачке борбе и [[народни херој Југославије]]. (*[[1914]])
* [[1995]]. — [[Крешимир Ћосић]], југословенски и хрватски кошаркашки репрезентативац. († [[1948]].)
* [[2000]]. — [[Франсис Ледерер]], чешки позоришни и филмски глумац.
* [[2001]]. — [[Алберто Корда]], кубански фотограф.
 
== Празници и дани сећања ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/25._мај