|
| commonscat = 24 September
}}
* [[622]]. — [[Мухамед]] и његови следбеници су окончали своју [[хиџра|хиџру]] од [[Мека|Меке]] до [[Медина|Медине]] како би избегли верски прогон.
* [[1706]]. — [[Шведска]] и [[Саксонија]] склопиле [[мир у Алтрантштат]]у којим се Шведска одрекла пољске круне и признала пољског краља [[Станислав Лешћински|Станислава Лешћињског]].
* [[1841]]. — [[Султан од Брунеја]] је предао [[Саравак]] британском авантуристи [[Џејмс Брук|Џејмсу Бруку]].
* [[1852]]. — Француски инжењер Анри Жифар извео први лет дирижаблом на парни погон и прелетео 27 km од Париза до Трапа.
* [[1863]]. — У [[Београд]]у је основана [[Велика школа]] која је имала филозофски, правни и технички факултет.
* [[1868]]. — У [[Суботица|Суботици]] основана Градска музичка школа, прва музичка школа на подручју данашње Србије.
* [[1877]]. — [[Јапанска царска војска]] је поразила [[Саиго Такамори|Саига Такаморија]] и самураје клана [[Сацума клан|Сацума]] у [[битка код Широјаме|бици код Широјаме]], пресудној бици [[побуна Сацума|побуне Сацума]].
* [[1915]]. — [[Француска]] и [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Велика Британија]] у Првом светском рату отвориле [[Солунски фронт]] на који су упућене снаге са фронта у Галипољу.
* [[1941]]. — Владе 15 земаља, међу којима и Влада Краљевине Југославије у избелиштву, потписале на конференцији у Лондону Атлантску повељу. Повељу у осам тачака 14. августа прокламовали председник САД Рузвелт и британски премијер Черчил као политички програм савезника у борби против Сила осовине у Другом светском рату. Тај документ касније послужио као основа Повеље Уједињених нација.
* [[1941]]. — [[Народноослободилачка војска Југославије|Партизани]] у Другом светском рату заузели [[Ужице]], потом седиште Ужичке републике и Врховног штаба Народноослободилачког покрета Југославије до [[30. новембар|30. новембра]] [[1941]], када су га поново заузели Немци.
* [[1960]]. — У [[Њупорт]]у поринут „Ентерпрајз“, први амерички носач авиона на атомски погон.
* [[1971]]. — Велика Британија протерала 90 совјетских дипломата због наводне шпијунске делатности.
* [[1986]]. — Београдски лист „[[Вечерње новости]]“ објавио [[Меморандум Српске академије наука и уметности]], који је потом добио медијски третман српског националног програма и изазвао жестоке критике у Србији и другим републикама бивше Југославије, нарочито у Хрватској.
* [[1988]]. — На Олимпијским играма у Сеулу канадски спринтер Бен Џонсон поставио светски рекорд у трци на 100 метара, 9,79 секинди. Шест дана касније утврђено да је био под утицајем допинга, резултат поништен, а Џонсону одузета златна медаља.
* [[1990]]. — Завршава се [[шаховски турнир у Тилбургу]], [[Холандија]]. Побеђују [[Василиј Иванчук]] и [[Гата Камски]].
* [[1990]]. —
** Председник Западне Немачке [[Рихард фон Вајцзекер]] потписао споразум којим ће 3. октобра 1990. две немачке државе поново бити уједињене.
** Источна Немачка формално напустила [[Варшавски пакт]].
* [[1993]]. — Краљ [[Нородом Сиханук]] поново преузео камбоџански престо и потписао нов Устав према коме је [[Камбоџа]] постала уставна монархија. 1970. Сиханук оборен са власти у државном удару десничара Лон Нола, а Камбоџа проглашена републиком.
* [[1996]]. — [[Сједињене Америчке Државе|САД]], [[Русија]], [[Кина]], [[Уједињено Краљевство]] и [[Француска]] потписале документ о забрани нуклеарних проба.
* [[1998]]. — Дан после позива УН југословенској влади и косовским Албанцима да прекину сукобе и насиље на Косову Савет НАТО одобрио издавање Акта упозорења за ограничену акцију из ваздуха и за „фазне ваздушне операције“ на Косову.
* [[2000]]. —
** Владимиро Монтесинос, шеф тајне службе за безбедност перуанског председника Алберта Фуџиморија, напустио Перу у јеку политичке кризе која је водила новим изборим и затражио политички азил у Панами.
** Победом удружене опозиције на изборима у Србији и Југославији завршена владавина [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]]. Не желећи да прихвати пораз, дотада владајућа [[Социјалистичка партија Србије]] и њен лидер Милошевић изазвали постизборну кризу која је окончана 5. октобра после масовних протеста широм Србије, а нов председник Југославије постао [[Војислав Коштуница]], лидер Демократске странке Србије и председнички кандидат [[Демократска опозиција Србије|ДОС]].
* [[2001]]. — Председник САД [[Џорџ В. Буш|Џорџ Буш]] наредио америчким финансијским институцијама да замржну рачуне 27 група и појединаца за које се сумња да помажу терористе.
== Рођења ==
* [[1583]]. — [[Албрехт Валенштајн]], бохемски војсковођа и политичар († [[1634]].)
* [[1806]]. — [[Омер-паша Латас]], турски паша српског порекла
* [[1884]]. — [[Мустафа Исмет Инени]], турски државник и војсковођа
* [[1898]]. — [[Хауард Флори]], аустралијски научник († [[1968]].)
* [[1905]]. — [[Павле Богатинчевић]], српски глумац
* [[1911]]. — [[Константин Черњенко]], руски државник
* [[1921]]. — [[Зуко Џумхур]], путописац, сликар и карикатуриста († [[1989]].)
* [[1940]]. — [[Славен Замбата]], југословенски и хрватски фудбалер
* [[1949]]. — [[Педро Алмодовар]], шпански филмски режисер
* [[1953]]. — [[Радош Бајић]], српски глумац
* [[1980]]. — [[Џон Арне Рисе]], норвешки фудбалер
* [[1992]]. — [[Џек Сок]], амерички тенисер
== Смрти ==
* [[768]]. — [[Пипин Мали]], франачки краљ, први монарх из династије Каролинга.
* [[1180]]. — [[Манојло I Комнин]], [[византијско царство|византијски]] цар.
* [[1227]]. — [[Стефан Првовенчани]], први српски краљ.
* [[1541]]. — [[Парацелзус]], швајцарски алхемичар, физичар, астролог и окултиста. (*[[1493]].)
* [[1834]]. — [[Педро I од Бразила|Педро IV]], португалски краљ.
* [[1848]]. — [[Бранвел Бронте]], енглески књижевник. (* [[1817]].)
* [[1914]]. — [[Димитрије Т. Леко]] је био познати српски архитекта и урбаниста.
* [[1945]]. — [[Ханс Гајгер]], немачки физичар. (*[[1882]].)
* [[1996]]. — [[Павел Судоплатов]], руски шпијун.
== Празници и дани сећања ==
| 