27. септембар — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 79.101.204.134 (разговор) на последњу измену корисника MareBG
ознака: враћање
м Козметичке исправке, replaced: ]]. — → ]] — (49), ]].) → ]]) (3)
Ред 5:
| commonscat = 27 September
}}
* [[1540]]. — [[Папа Павле III]] одобрио је булом -{„Regimini militantis eccleciae“}- оснивање [[исусовци|језуитског]] католичког реда који је, као Друштво исусоваца, 1534. у [[Париз]]у основао [[Игнасио де Лојола]].
* [[1905]]. — Физички журнал [[Анали физике]] је објавио четврти научни рад [[Алберт Ајнштајн|Алберта Ајнштајна]] ''Да ли инерција тела зависи од његовог енергетског садржаја?'', у ком је први пут представљена једначина [[Једнакост масе и енергије|{{nowrap|''E'' {{=}} ''mc''<sup>2</sup>}}]].
* [[1922]]. — Грчки краљ [[Константин I Грчки|Константин I]] абдицирао је због војног пораза у [[Грчко-турски рат (1919—1922)|рату]] са [[Турска|Турском]], две године пошто се вратио на престо.
* [[1937]]. — Основана [[Осма београдска гимназија]]
* [[1939]]. — Након тродневног даноноћног бомбардовања, [[Трећи рајх|Немци]] су у [[Други светски рат|Другом светском рату]] савладали 19-дневни отпор [[Варшава|Варшављана]] и заузели град.
* [[1940]]. — Представници [[трећи рајх|нацистичке Немачке]], [[Краљевина Италија|фашистичке Италије]] и [[Јапан|Јапанског царства]] су у [[Берлин]]у потписали [[Тројни пакт]], званично образујући војни савез познат као [[силе Осовине]].
* [[1947]]. — У Варшави је основан Информациони биро комунистичких и радничких партија ([[Информбиро]]). Саветодавно и координационо тело девет европских [[комунизам|комунистичких]] и радничких партија основано је на иницијативу [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]], а седиште му је до пролећа [[1948]]. било у [[Београд]]у, потом у [[Букурешт]]у.
* [[1962]]. — У [[Јемен]]у је у војном удару пуковник [[Абдула ал Салал]] оборио монархију и прогласио [[Јеменска Арапска Република|Јеменску Арапску Републику]]. Са престола је збачен последњи јеменски имам Мохамед Бадр, недељу дана пошто је наследио умрлог оца имама Ахмада.
* [[1964]]. — Воренова комисија је после десетомесечне истраге саопштила да је [[Ли Харви Освалд]] био једини атентатор на председника САД [[Џон Кенеди|Џона Кенедија]], 22. новембра [[1963]]. у [[Далас]]у. Каснија истраживања су показала да Освалд, који је убијен два дана после атентата, сигурно није био једини атентатор, а можда није ни учествовао у атентату.
* [[1968]]. — [[Португалија|Португалски]] диктатор [[Антонио де Оливеира Салазар]], који је [[1932]]. завео ауторитарни режим у Португалу, повукао се са места премијера након можданог удара.
* [[1970]]. — На иницијативу председника [[Египат|Египта]] [[Гамал Абдел Насер|Гамала Абдела Насера]], краљ [[Јордан]]а [[Хусеин од Јордана|Хусеин]] и вођа [[Палестинска ослободилачка организација|Палестинског ослободилачког покрета]] [[Јасер Арафат]] потписали су у [[Каиро|Каиру]] споразум о окончању грађанског рата у Јордану.
* [[1990]]. — [[Иран]] и [[Уједињено Краљевство]] су обновили дипломатске односе, које је [[Техеран]] прекинуо у марту [[1989]]. због књиге „[[Сатански стихови]]“ британског писца индијског порекла [[Салман Рушди|Салмана Рушдија]], али су они подигнути на амбасадорски ниво тек [[1998]], кад су иранске власти одустале од „[[фатва|фатве]]“, смртне казне којом је запрећено Рушдију.
* [[1996]]. — [[Талибани|Талибанске]] снаге су заузеле [[Кабул]] и успоставиле [[Исламски емират Авганистан]].
* [[1997]]. — Почиње [[шаховски турнир у Тилбургу]], [[Холандија]].
* [[1998]]. — Обећавши да ће решити проблем масовне незапослености, лидер немачких социјалдемократа [[Герхард Шредер]] победио је [[Хелмут Кол|Хелмута Кола]] на изборима и постао нови канцелар Немачке.
* [[2000]].
** Више десетина хиљада људи у центру [[Београд]]а и око пола милиона широм [[Србија|Србије]] бурно су поздравили проглашење изборне победе Демократске опозиције Србије ([[Демократска опозиција Србије|ДОС]]) на изборима [[24. септембар|24. септембра]], као и одлуку лидера опозиције да не прихвати други круг председничких избора који су најавили следбеници [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]].
** У експлозији гаса у [[рудник]]у [[угаљ|угља]] у јужној [[Кина|кинеској]] провинцији Гуиџу погинуло је 118 рудара.
* [[2001]]. — Нападач у полицијској униформи упао је на седницу локалне скупштине швајцарског кантона Зуг, убио 13 и ранио 15 људи. Атентатор је потом извршио самоубиство.
* [[2015]]. — Појавила се Витлејемска звезда послe више од 2000 година.
 
== Рођења ==
* [[1271]]. — [[Вацлав II Пшемисл]], краљ Чешке и Пољске († [[1305]])
* [[1389]]. — [[Козмо Медичи]], владар [[Фиренца|Фиренце]] († [[1464]])
* [[1601]]. — [[Луј XIII]], француски краљ († [[1643]])
* [[1601]]. — [[Жак Бенињ Босије]], француски класицистички књижевник и католички свештеник († [[1704]])
* [[1862]]. — [[Луис Бота]], јужноафрички генерал и државник
* [[1871]]. — [[Грација Деледа]], италијанска књижевница, добитница [[Нобелова награда за књижевност|Нобелове награде за књижевност]] († [[1936]])
* [[1901]]. — [[Иван Милутиновић]], црногорски и југословенски комунист и револуционар († [[1944]])
* [[1902]]. — [[Милан Дединац]], српски писац и позоришни критичар († [[1966]])
* [[1904]]. — [[Едвард Коцбек]], словеначки књижевник, учесник Народноослободилачке борбе († [[1981]])
* [[1919]]. — [[Џејмс Вилкинсон]], енглески научник који се бавио [[Нумеричка анализа|нумеричком анализом]] († [[1986]])
* [[1921]]. — [[Богдан Бабић]], српски диригент и руководилац хора [[АКУД Бранко Крсмановић|АКУД „Бранко Крсмановић“]] († [[1980]])
* [[1924]]. — [[Бад Пауел]], амерички џез пијаниста († [[1966]])
* [[1925]]. — [[Роберт Едвардс]], британски научник, Нобеловац, пионир у лечењу неплодности применом методе вештачке оплодње († [[2013]])
* [[1947]]. — [[Мит Лоуф]], амерички музичар и глумац.
* [[1947]]. — [[Дик Адвокат]], холандски фудбалски тренер.
* [[1965]]. — [[Стив Кер]], амерички кошаркаш и тренер.
* [[1975]]. — [[Драган Шарац]], српски фудбалер.
* [[1976]]. — [[Франческо Тоти]], италијански фудбалер.
* [[1977]]. — [[Јово Станојевић]], српски кошаркаш.
* [[1984]]. — [[Аврил Лавињ]], канадска певачица.
* [[1990]]. — [[Мирка Васиљевић]], српска глумица.
* [[1991]]. — [[Симона Халеп]], румунска тенисерка.
* [[1993]]. — [[Моника Пуиг]], порториканска тенисерка.
 
== Смрти ==
* [[1891]]. — [[Иван Гончаров]], [[Русија|руски]] писац.
* [[1917]]. — [[Edgar Dega|Едгар Дега]], француски [[сликар]], графичар и вајар.
* [[2001]]. — [[Драгиша Ивановић]] инжењер, професор, ректор Београдског универзитета, учесник Априлског рата и Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник, народни херој Југославије.
* [[2003]]. — [[Доналд О’Конор]], амерички плесач, певач и глумац. (* [[1925]].).
* [[2007]]. — [[Ненад Богдановић]], градоначелник [[Београд]]а.
* [[2009]]. — [[Вилијам Сефајр]], амерички аутор , новинар и колумниста Њујорк Тајмса и добитник Пулицерове награде. (* [[1929]].).
* [[2018]]. — [[Милорад Марковић]], југословенски и српски директор фотографије (* [[1922]].).
 
== Празници и дани сећања ==
* [[Међународни празници]]
** [[Светски дан туризма]]
* [[1825]]. — Првом у свету јавном железничком пругом, Дарлингтон-Стоктон, у североисточној [[Енглеска|Енглеској]], кренуо је воз с првом парном [[локомотива|локомотивом]], којом је управљао њен конструктор [[Џорџ Стивенсон]].
 
 
{{ХронологијаДно}}