6. новембар — разлика између измена

76 бајтова уклоњено ,  пре 1 године
м
Козметичке исправке, replaced: ]]. — → ]] — (50), ]].) → ]]) (5)
м (Поправљене везе: ХасанХасан II од Марока)
м (Козметичке исправке, replaced: ]]. — → ]] — (50), ]].) → ]]) (5))
| commonscat = 6 November
}}
* [[355]]. — [[Римско царство|Римски цар]] [[Констанције II]] је у [[Милано|Милану]] прогласио свог брата од стрица [[Јулијан Флавије Клаудије|Јулијана]] за свог савладара-[[цезар (титула)|цезара]].
* [[1632]]. — [[Шведски краљ]] [[Густаф II Адолф Шведски|Густав II Адолф]], велики војсковођа и војни реформатор, погинуо у [[Тридесетогодишњи рат|Тридесетогодишњем рату]], у [[битка код Лицена|бици код Лицена]], у којој је његова војска потукла снаге Противреформације под командом генерала [[Албрехт фон Валенштајн|Валенштајн]]а.
* [[1860]]. — За председника [[Сједињене Америчке Државе|САД]] изабран [[Абрахам Линколн]]. У јануару 1863. прогласио ослобађање [[ропство|робова]], током његовог мандата вођен [[Амерички грађански рат]], од 1861. до 1865, у ком је Унија северних држава победила робовласнички југ. Шест дана по завршетку рата убијен у позоришној ложи у атентату који је извршио глумац Ј. В. Бат.
* [[1880]]. — Француски микробиолог [[Шарл Лаверан]], добитник [[Нобелова награда за физиологију или медицину|Нобелове награде за медицину]] 1907, открио узрочника [[маларија|маларије]], али није могао да објасни како доспева у организам. Енглески лекар [[Роналд Рос]] 15 година касније утврдио да маларију преносе [[комарац|комарци]].
* [[1911]]. — [[Франсиско Мадеро]], вођа револуције против диктатора [[Порфирио Дијаз|Порфирија Дијаза]], постао председник [[Мексико|Мексика]].
* [[1917]]. — После пет месеци борби, у [[Први светски рат|Првом светском рату]], победом западних савезника над [[Немци]]ма, окончана трећа битка код белгијског града [[Ипр (Белгија)|Ипр]]а. Линија фронта померена непуних 10 километара, погинуло 240.000 војника.
* [[1931]]. — Одржан антирежимски протестни скуп на [[Универзитет у Београду|Београдском универзитету]], студенти потом кренули у протестну шетњу [[Кнез Михаилова (улица у Београду)|Кнез-Михаиловом улицом]]. Полиција ухапсила 13, повређено шест студената.
* [[1943]]. — [[Црвена армија|Совјетска армија]] у Другом светском рату ослободила [[Кијев]], после двогодишње немачке окупације.
* [[1950]]. — Основан [[Музеј примењене уметности]] у [[Београд]]у
* [[1964]]. — У саобраћајној несрећи погинуо [[Слободан Пенезић Крцун]], председник Извршног већа [[СР Србије]] и функционер [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]] и [[Савез комуниста Србије|КП Србије]]. После Другог светског рата био начелник [[Одељење за заштиту народа|ОЗНА]] за Србију, потом министар унутрашњих послова Србије.
* [[1975]]. — На иницијативу краља [[Хасан II од Марока|Хасан]]а, почео [[Зелени марш]]. 350.000 Мароканаца са заставицама и [[Куран]]ом у рукама прешло у [[Западна Сахара|Западну Сахару]], тражећи деколонизацију те области. Наредних дана у [[Мадрид]]у потписан споразум којим је Шпанија предала Западну Сахару Мароку и [[Мауританија|Мауританији]].
* [[1986]]. — Завршава се [[шаховски турнир у Тилбургу]], [[Холандија]], победом [[Александар Бељавски|Александра Бељавског]].
* [[1996]]. — Бивша република [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] [[Хрватска]] постала 40. чланица [[Савет Европе|Савета Европе]].
* [[1999]]. — [[Аустралија|Аустралијанци]]нци на референдуму с 55 одсто гласова одбацили предлог да британски монарх као шеф државе буде замењен републиканским устројством државе.
* [[2001]]. — Медијски магнат, републиканац [[Мајкл Блумберг]], изабран за градоначелника [[Њујорк]]а. Наследио [[Рудолф Ђулијани|Рудолфа Ђулијанија]].
* [[2005]]. — [[Монсињор Киро Стојанов]] у [[Скопље|Скопљу]], у катедрали Пресветог срца Исусовог, постављен за скопског бискупа и апостолског егзарха у [[Република Македонија|Македонији]]. Први Македонац после 104. године на руководећем положају у католичкој цркви у тој земљи.
 
== Рођења ==
* [[1479]]. — [[Хуана I од Кастиље]], шпанска краљица. († [[1555]])
* [[1494]]. — [[Сулејман Величанствени|Сулејман I Величанствени]], турски султан. († [[1566]])
* [[1661]]. — [[Карло II од Шпаније]], шпански краљ. († [[1700]])
* [[1771]]. — [[Алојз Зенефелдер]], проналазач литографије. († [[1834]])
* [[1787]]. — [[Вук Стефановић Караџић]], српски филолог и реформатор српског језика. († [[1864]])
* [[1814]]. — [[Адолф Сакс]], белгијски кларинетиста, градитељ дувачких инструмената и конструктор првог саксофона. († [[1894]])
* [[1835]]. — [[Чезаре Ломброзо]], италијански психијатар и криминолог. († [[1909]])
* [[1841]]. — [[Арман Фалер]], француски политичар и председник Француске. († [[1931]])
* [[1861]]. — [[Džejms Nejsmit|Џејмс Нејсмит]], канадско-амерички изумитељ кошарке. († [[1939]])
* [[1880]]. — [[Роберт Мусил]], аустријски писац. († [[1942]])
* [[1923]].
** [[Татјана Лукјанова]], српска глумица. († [[2003]])
** [[Антоније Исаковић]], српски књижевник. († [[2002]])
* [[1932]]. — [[Предраг Гојковић Цуне]], српски певач. († [[2017]])
* [[1946]]. — [[Сали Филд]], америчка глумица.
* [[1953]]. — [[Тони Парсонс]], британски новинар и књижевник.
* [[1962]]. — [[Невен Спахија]], хрватски кошаркашки тренер.
* [[1963]]. — [[Бранка Пујић]], српска глумица.
* [[1964]]. — [[Грег Графин]], амерички певач.
* [[1970]]. — [[Итан Хок]], амерички глумац.
* [[1972]]. — [[Ребека Ромејн]], америчка глумица.
* [[1972]]. — [[Танди Њутон]], британска глумица.
* [[1977]]. — [[Душан Кецман]], српски кошаркаш.
* [[1979]]. — [[Ламар Одом]], амерички кошаркаш.
* [[1987]]. — [[Ана Ивановић]], српска тенисерка.
* [[1988]]. — [[Ема Стоун]], америчка глумица.
* [[1989]]. — [[Андре Ширле]], немачки фудбалер.
* [[1995]]. — [[Андре Силва]], португалски фудбалер.
 
== Смрти ==
* [[1397]]. — [[Вук Бранковић]], српски обласни господар.
* [[1632]]. — [[Густаф II Адолф Шведски]], [[Шведска|шведски]] краљ војсковођа, војни и државни реформатор. (* [[1594]].)
* [[1796]]. — [[Катарина Велика]], царица [[Русија|Русије]]. (* [[1729]].)
* [[1893]]. — [[Петар Чајковски]], [[Русија|руски]] композитор позног роматизма.
* [[1929]]. — [[Максимилијан фон Баден]], немачки принц и политичар. (*[[1967]].)
* [[1964]]. — [[Слободан Пенезић Крцун]] учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ и СР Србије и народни херој Југославије
* [[1996]]. — [[Драган Кресоја]], филмски редитељ и сниматељ. (* [[1946]].)
* [[2007]]. — [[Раша Ливада]], књижевник, главни и одговорни уредник часописа "Писмо" истоименог књижевног друштва, један од оснивача Српског књижевног друштва. (* [[1948]].)
 
== Празници и дани сећања ==