|
| commonscat = 26 December
}}
* [[1351]]. — У току рата између [[Хабзбурзи|Хабсбурговаца]] и Швајцараца грађани Цириха су победили у бици код Детвила против војске Хабсбурговаца и њихових савезника.
* [[1805]]. — [[Француска]] и [[Аустријско царство|Аустрија]] потписале, у [[Братислава|Пожуну]], ([[Братислава]]) мировни уговор, после [[Наполеон I Бонапарта|Наполеонове]] победе у [[битка код Аустерлица|бици код Аустерлица]], којим је Француска добила [[Венеција|Венецију]], [[Истра|Истру]] без [[Трст]]а, [[Далмација|Далмацију]] и [[Бока Которска|Боку которску]] и учврстила своју позицију у Европи. Одредбе споразума поништене су [[1814]]. на [[бечки конгрес|Бечком конгресу]].
* [[1825]]. — У [[Санкт Петербург]]у, на дан полагања заклетве новом цару [[Николај I Павлович|Николају I]] избила је [[декабристи|побуна декабриста]], противника [[цар]]изма у Русији.
* [[1874]]. — [[Феликс де Блохаузен]] постао премијер [[Луксембург]]а.
* [[1898]]. — [[Пјер Кири|Пјер]] и [[Марија Кири]] открили први [[радиоактивност|радиоактивни]] хемијски елемент и назвали га [[радијум]].
* [[1908]]. — Американац [[Џек Џонсон]] је победом над Канађанином Томијем Барнсом постао први црни [[Боксер (спортиста)|боксер]] првак света у [[тешка категорија|тешкој категорији]].
* [[1922]]. — Вођа [[Октобарска револуција|Октобарске револуције]] [[Владимир Лењин|Владимир Илич Лењин]] завршио први део свог „Писма конгресу“, касније познатог као "[[Лењинов тестамент]]", у којем је позвао комунисте да сачувају јединство партије и предложио реформе. У другом делу „тестамента“, који је написао [[4. јануар]]а [[1923]]. Лењин је сугерисао да [[Јосиф Стаљин|Стаљин]] буде смењен са места генералног секретара Комунистичке партије.
* [[1941]]. — Суочен с напредовањем [[јапан]]ских снага у Другом светском рату ка [[Манила|Манили]], амерички генерал [[Даглас Макартур]] прогласио је [[филипини|филипинску]] престоницу "[[отворени град|отвореним градом]]". Упркос томе у Манили су [[1941]], [[1942]]. и [[1945]]. вођене тешке борбе америчких и јапанских јединица, током којих су порушени многи делови града.
* [[1943]]. — Британска [[Краљевска ратна морнарица]] је у Другом светском рату потопила "[[Немачки бојни брод Шарнхорст|Шарнхорст]]".
* [[1968]]. — У Савезној народној скупштини усвојени су [[амандман]]и на [[Устав СФРЈ из 1963.|Устав СФР Југославије]], којима се шири [[аутономија]] [[покрајина]] и оне добијају статус сличан [[република]]ма. Покрајине су добиле покрајински Уставни закон, чиме је отворен пут готово потпуно самосталној законској, извршној и судској власти. Покрајини [[Косово и Метохија]] уведен је назив [[Косово и Метохија|Косово]].
* [[1971]]. — У знак протеста због америчког ангажовања у [[Вијетнам]]у, 16 америчких ратних ветерана [[Вијетнамски рат|Вијетнамског рата]] окупирало је [[Кип слободе|Статуу слободе]] у њујоршкој луци.
* [[1975]]. — Летом на линији [[Москва]]-[[Алмати|Алма Ата]], [[Тупољев Ту-144]] је постао први суперсонични авион у свету у редовном саобраћају.
* [[1989]]. — Румунски Фронт националног спаса наименовао нову владу с [[Јон Илијеску|Јоном Илијескуом]] на челу, дан после погубљења [[Николаје Чаушеску|Николае Чаушескуа]].
* [[1990]]. — Скупштина [[Словенија|Словеније]] прогласила самосталност те републике, након [[референдум|плебисцита]] 23. децембра на коме се 86 одсто гласача изјаснило за независну словеначку државу.
* [[1991]]. — У [[Алжир]]у су одржани први вишепартијски парламентарни избори од стицања независности од Француске 1962.
* [[1994]]. — Нападом [[командос]]а на отети француски путнички авион на аеродрому у [[Марсељ]]у ослобођено је 239 [[путник]]а и чланова посаде које су [[ислам]]ски терористи држали као [[Талац|таоце]] после отмице 24. децембра у Алжиру. Командоси су убили сву четворицу терориста.
* [[1998]]. — Бивши лидери [[Црвени Кмери|Црвених Кмера]] [[Кије Сампан]] и Нуон Чеа предали су се [[камбоџа]]нској влади. За време режима Црвених Кмера средином седамдесетих година 20. века у Камбоџи је убијено или је умрло од глади и болести 1,7 милиона људи.
* [[1998]]. — Српске снаге безбедности на Космету почеле су напад на подручју места [[Подујево]], након што је у селу Обранџе убијен један [[Срби]]н.
* [[2000]]. — У [[пожар]]у у [[дискотека|дискотеци]] у кинеском граду [[Лиојанг]]у живот је изгубило 311 људи.
* [[2001]]. — [[Израел]]ски министар одбране [[Бенџамин Бен-Елизер]] изабран је за председника [[Израелска лабуристичка партија|Лабуристичке партије]].
* [[2003]]. — У [[земљотрес]]у јачине 6,3 степена [[Рихтерова скала магнитуде потреса|Рихтерове скале]] који је погодио ирански град [[Бам]], погинуло је око 30.000 људи.
== Рођења ==
* [[1716]]. — [[Томас Греј]], енглески [[писац]]. († [[1771]].)
* [[1791]]. — [[Чарлс Бебиџ]], енглески математичар, отац рачунарства. († [[1871]].)
* [[1883]]. — [[Морис Утрило]], енглески сликар. († [[1955]].)
* [[1891]]. — [[Хенри Милер]], амерички књижевник. († [[1980]].)
* [[1893]]. — [[Мао Цедунг]], кинески [[револуционар]] и [[државник]]. († [[1976]].)
* [[1938]]. — [[Мирко Ковач]], црногорски књижевник. († [[2013]].)
* [[1940]]. — [[Фил Спектор]], амерички музички продуцент, композитор и музичар
* [[1951]]. — [[Жарко Варајић]], бивши српски кошаркаш
* [[1955]]. — [[Златко Лагумџија]], босанскохерцеговачки политичар
* [[1963]]. — [[Ларс Улрих]], данско-амерички бубњар
* [[1968]]. — [[Александар Кнежевић (рукометаш)|Александар Кнежевић]], српски рукометни репрезентативац и тренер
* [[1971]]. — [[Џаред Лето]], амерички глумац и музичар
* [[1974]]. — [[Јасмин Агић]], хрватски фудбалер
* [[1975]]. — [[Матео Сорања]], италијански кошаркаш
* [[1979]]. — [[Фабијан Карини]], уругвајски фудбалер
* [[1975]]. — [[Марсело Риос]], чилеански [[тенис]]ер
* [[1985]]. — [[Марија Јовановић]], црногорска рукометашица
* [[1987]]. — [[Михаил Кукушкин]], казахстански тенисер
* [[1989]]. — [[Немања Станковић (музичар)|Немања Станковић]], српски виолончелиста
== Смрти ==
* [[268]]. — [[Папа Дионисије|Дионисије]], папа
* [[418]]. — [[Папа Зосим|Зосим]], папа
* [[1530]]. — [[Бабур]], први цар Могулског царства. (* [[1483]].)
* [[1848]]. — [[Џорџ Стивенсон]], енглески инжењер и изумитељ (* [[1781]].)
* [[1867]]. — [[Јожеф Кошич]], словенанчки писац, песник, историчар, етнолог и католички свештеник. (* [[1788]].)
* [[1890]]. — [[Хајнрих Шлиман]], немачки археолог (*[[1822]])
* [[1972]]. — [[Хари Труман]], [[председник Сједињених Америчких Држава|председник САД]] (*[[1884]])
* [[1985]]. — [[Дајана Фоси]], амерички зоолог и заштитница планинских горила (*[[1932]])
* [[1977]]. — [[Хауард Хокс]], амерички филмски режисер. (* [[1896]].)
* [[2006]]. — [[Џералд Форд]], 38. амерички предсједник. (* [[1913]].)
== Празници и дани сећања ==
| 