Гаши (племе) — разлика између измена

307 бајтова уклоњено ,  пре 2 године
Поништена измена 21245215 корисника 37.19.107.222 (разговор)
(Поништена измена 21245215 корисника 37.19.107.222 (разговор))
ознака: поништење
'''Гаши''' је албанско презиме и назив за племе сјеверне [[Албанија|Албаније]] и [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]].
 
[[Област Тропоја]] је историјски крај овог племена. По предању су дошли из српског [[Брђани (назив)|брђанског]] племена [[Васојевићи]]. Прије језичког, народног и вјерског конвертитства су били православни хришћани. [[Иван Јастребов]] наводи податке да им је крсна [[слава]] свети [[Јован Крститељ]] (7. јануара) <ref>{{Cite book|last=|first= |authorlink= |title= Гугл мапе, Црква светог Јована у области племена Гаши, поред ријеке Војуше |year=|url= https://www.google.com/maps/@42.2799075,20.0280569,407m/data=!3m1!1e3 |publisher= |location= |id=}}</ref> , да имају 550 кућа и да су настањени у планинама. Главно село им је Шипшај, Штипшај. Додавши куће истоплеменика расијаних у Ријечкој нахији - до 100 кућа, Гашана има укупно 650 кућа. У манастирској архиви [[Високи Дечани|Дечана]] на турском одјељењу има много бујурудлија разних паша којима је забрањивано свима и свакоме да чине зулум и насиље. Бујурудлија Махмуд паше Беговића, скадарског начелника, из 1786. г. и друга Тахир паше пећког из 1779. г. строго осуђују мијешање арнаутског племена Гаши у бирање манастирског војводе (каваса) и налаже ослобађање монаха од штете која им се наноси прехрањивањем незваних гостију. При избору новог каваса, поарбанашена племена су се отимала да буду манастирски каваси. С једне стране су сматрали чашћу бити чувар и заштитник манастира, а са друге, имају у виду лијепу плату и корист за своје рођаке. Јастребов разликује Арнауте и ''арнауташе'' које сматра отпадницима од православне вјере и српске народности. <ref>{{Cite book|last=Јастребов |first= Иван |authorlink= |title= Стара Србија и Албанија, pp. 49., 87., 88. |year=2018 |url= |publisher= Службени гласник |location= Београд |id= }}</ref> О блискости тзв. арнауташа са овим манастиром је писао и српски патријарх [[Патријарх српски Гаврило|Гарвило Дожић]]: ''Манастир је 1903. године захватио пожар и све би изгорило да у помоћ нису притекли Арнаути. Манастир су свагда доживљавали као неки свој понос.'' <ref>{{Cite book|last=Дожић|first=Гаврило |authorlink= |title= Високи Дечани под туђином, стр.33., 35., 56. |year=1908.|url= |publisher=Издање монашког удружења |location= Јагодина |id=}}</ref>
 
== Референце ==
Анониман корисник