Болнице шкотских жена у Србији 1915. — разлика између измена

→‎Организационе припреме: 310px|мини|десно|[[Српски потпорни фонд, Трећа јединица, Госпођа Ен Синклер Стобарт у центру други ред са Докторима Кинг-Меј, Пејн, Марседн, Аткинскон, Тате и Коскон]]
(→‎Организационе припреме: 310px|мини|десно|[[Српски потпорни фонд, Трећа јединица, Госпођа Ен Синклер Стобарт у центру други ред са Докторима Кинг-Меј, Пејн, Марседн, Аткинскон, Тате и Коскон]])
 
== Организационе припреме ==
[[Датотека:STOBART HOSPITAL SERBIAN RELIEF FUND UNIT No. 3..jpg|310px|мини|десно|[[Српски потпорни фонд]], Трећа јединица, Госпођа [[Мејбел Стобарт|Ен Синклер Стобарт]] у центру други ред са Докторима Кинг-Меј, [[Катрин Пејн|Пејн]], Марседн, Аткинскон, Тате и Коскон]]
Поред рада у Француској болнице Шкотских жена су посебно постале познате по својој активности у Србији, за коју је оцењено не само да је од стратешког значаја, већ и да је у посебно тешком положају у односу на друге савезнице.
Елионор Солто ''(dr Eleanor Soltau)'', била је међу првим је Шкотским женама која је дошла у Србију у јануару 1915. године, када се земљом шири епидемија тифуса. Већ почетком године она је основала и управљала првом ратном болницу, за њом су дошле и друге шкотланђанке појединачно, на личну иницијативи или у групама. Оне су радиле као лекарке, медицинске сестре или болничарке у оквиру Црвеног крста или сасвим независно. Екипа је у свом саставу имала и једног преводици новинарку српско-ирског порекла Ану Христић ''(Annie Christitch)'', по професији новинарку, која је радила за Дејли Експрес