Амиџин конак — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Непокретна културна добра помоћу геџета HotCat
сређивање
Ред 22:
|гдужина =
}}
'''Амиџин конак''' у [[Крагујевац|Крагујевцу]] је једина сачувана зграда из комплекса дворских објеката [[Милош Обреновић|Милошевог]] доба. УКонак његовојноси непосреднојиме близинии сеМомачки, налазиојер конакје кнезаслужио Милошаза (уништенсмештај [[1941]].кнежевих године)момака ииз конакнајближе пратње. Представља [[љубицанепокретно Обреновић|кнегињекултурно Љубицедобро]] (изгорео у пожарукао [[1884споменик културе]]. године).од Амиџинвеликог конакзначаја, јерешењем подигнут 1818-22. годинеЗавода за дворсконаучно особљепроучавање наспоменика чијемкултуре челуБеоград је биобр. домостроитељ446/47, Кнежевогод двора28. [[Симаоктобра Милосављевић1947. Паштрмац]]године, родома изкатегорисана Паштрме,као засеокакултурно удобро [[Рамаћа|Рамаћи]].од Милошвеликог газначаја језа зваоРепублику АмиџаСрбију (тур7. [[српскиаприла сроднички односи|стриц]])1979.године, паСлужбени је такоГласник конак добио назив. Паштрмчева породична кућа и данас постојиРС, у улбр. Светозара Марковића 314/79.<ref>{{cite web |title=Амиџин конак |url=http://www.kulturnonasledje.com/amid%C5%BEin-konak.html |website=Завод за заштиту споменика културе Крагујевац |accessdate=169. 111. 20182019}}</ref>
 
У његовој непосредној близини се налазио конак кнеза Милоша (уништен [[1941]]. године) и конак [[љубица Обреновић|кнегиње Љубице]] (изгорео у пожару [[1884]]. године). Саграђен је у периоду од [[1818]]. до [[1822]]. године за дворско особље на чијем челу је био домостроитељ Кнежевог двора [[Сима Милосављевић Паштрмац]], родом из Паштрме, засеока у [[Рамаћа|Рамаћи]]. Милош га је звао Амиџа (тур. [[српски сроднички односи|стриц]]), па је тако конак добио назив. Паштрмчева породична кућа и данас постоји, у ул. Светозара Марковића 3.<ref>{{cite web |title=Амиџин конак |url=http://www.kulturnonasledje.com/amid%C5%BEin-konak.html |website=Завод за заштиту споменика културе Крагујевац |accessdate=16. 11. 2018}}</ref>
 
Конак су градили најбољи мајстори тог времена, Јања Михаиловић, Тодор Петровић, мајстор Веселин. Рађен је у балканско-орјенталном духу, у време када је Србија још увек била под турском влашћу и тек стицала аутономију. Сам конак је саграђен на косом терену, тако да се чини као да има некакав полуспрат. Део приземља је ојачан посебном конструкцијом од камена.
 
На улазна врата је постављен звекир од кованог гвожђа, поред којег су смештени мали [[прозор]]и, украшени кованим решеткама. На горњем делу се налази [[трем]]. [[Објекат]] је зидан [[Бондрук конструкција|бондруком]], уобичајним начином грађења у [[19. век]]у. [[Ентеријер]] је подељен на осам просторија, које су служиле за смештај и спавање.
 
Почетак владавине кнеза Милоша је уједно и почетак утемељења једног новог грађења, под јаким утицајем уметности турске империје. Овакав начин градње карактерише одсуство орнамената и минимална украшеност. То се посебно односи на [[Фасада|фасаде]] и прозоре на кућама, који су мање украшавани.
 
== Види још ==
* [[Списак споменика културе у Шумадијском округу]]
 
== Референце ==
Линија 28 ⟶ 39:
 
== Спољашње везе ==
{{портал|Србија}}
{{Commonscat|Amidžin konak}}
* [http://www.heritage.gov.rs/latinica/nepokretna_kulturna_dobra.php Републички завод за заштиту споменика културе — Београд]
* [http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/list.php Листа споменика]
*[http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Amidzin-konak-otvara-vrata-posle-30-godina.sr.html Амиџин конак отвара врата после 30 година („Политика“, 25. јун 2015)]
 
{{портал бар|Србија}}
[[Категорија:Знаменитости Крагујевца]]
[[Категорија:Споменици културе Србије]]