Доњи Краји — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 5:
Угарски краљ Бела IV повељом 1244. године даје дозволу босанском епископу да сакупља десетину у Усори, Солима и Доњим Крајима. У то вријеме Босном влада бан [[Матеј Нинослав]], а претпоставља се да је прије њега Доњим Крајима, као једном од четири ''земље босанске'' владао [[Кулин|Бан Кулин]]. Матеја Нинослава је наслиједио бан [[Пријезда I]] који је био принуђен да призна врховну власт угарског краља Беле IV, који је тада формирао бановине [[Соли (област)|Соли]] и [[Усора (област)|Усора]]. Повељом из 1287, Пријезда I уступа цијелу жупу [[Земуник (жупа)|Земуник]] свом зету, најстаријем сину [[Бановина Славонија|славонског бана]] [[Стјепан III Бабонић|Стјепана Бабонића]]. Тако крајем 13. вијека дијелови Доњих Краја долазе у посјед породице [[Бабонићи|Бабонића]].
 
Кнез [[Хрватин Стјепанић]], родоначелник властелинске породице [[Хрватинићи|Хрватинића]], је веома рано признао [[БановинаБанови ХрватскаДалмације (средњии векХрватске (1102-1526)|далматинско-хрватског бана]] [[Павле I Шубић|Павла I Шубића]] за свог господара и тиме му помогао да се учврсти у Босни. То му је омогућило да прошири власт своје поридице на област Доњих Краја и да добије титулу ''кнеза Доњих Краја босанске земље''. Његови синови [[Вукослав Хрватинић|Вукослав]], [[Павле Хрватинић|Павле]] и [[Вукац Хрватинић|Вукац]], слично као и он неколико година раније, добро процјењују ситуацију и признају [[Стефан II Котроманић|Стјепана II Котроманића]] за бана Босне, што им је омогућило да завладају и жупама Земуник и Врбања. Средином 14. вијека утицај Хрватинића опада, а Доњи Краји престају бити административна јединица Бановине Босне. Титула и функција кнеза земље Доњи Краји је обновљена тек након [[Стефан Твртко I Котроманић|Твртковог]] крунисања за краља. Тада великог војводу [[Вукац Хрватинић|Вукца Хрватинића]] насљеђује његов син [[Хрвоје Вукчић Хрватинић]].
 
Хрвоје је постао један од најмоћнијих властелина у Босни. Након смрти угарског краља [[Лајош I Анжујски|Лајоша I Анжујског]] учествовао је у динстичким сукобима помогавши [[Ладислав Напуљски|Ладиславу Напуљском]] да се прогласи за краља. За то је био награђен великим територијалним проширењима своје области и титулом ''херцега Сплита, вицекраља Далмације и Хрватске, великог бана Врбаске бановине и кнеза Доњих Краја''. [[Жигмунд Луксембуршки]], други претендент на угарски престо, је успио потиснути Ладислава Напуљског и завладати читавом Угарском. Након тога је Хрвојев утицај почео постепено да слаби, а пошто је дошао у сукоб и са [[Сандаљ Хранић Косача|Сандаљем Хранићем]] којег је подржао Жигмунд, обратио се [[Османско царство|Турцима]] за помоћ и позвао их у Босну 1415. године. Хрвоје је умро 1416. године, послије чега се њеогова област брзо распала, а највећим дијелом Доњих Краја је владао његов синовац [[Јурај Војсалић]].