Доњи Краји — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 5:
Угарски краљ Бела IV повељом 1244. године даје дозволу босанском епископу да сакупља десетину у Усори, Солима и Доњим Крајима. У то вријеме Босном влада бан [[Матеј Нинослав]], а претпоставља се да је прије њега Доњим Крајима, као једном од четири ''земље босанске'' владао [[Кулин|Бан Кулин]]. Матеја Нинослава је наслиједио бан [[Пријезда I]] који је био принуђен да призна врховну власт угарског краља Беле IV, који је тада формирао бановине [[Соли (област)|Соли]] и [[Усора (област)|Усора]]. Повељом из 1287, Пријезда I уступа цијелу жупу [[Земуник (жупа)|Земуник]] свом зету, најстаријем сину [[Бановина Славонија|славонског бана]] [[Стјепан III Бабонић|Стјепана Бабонића]]. Тако крајем 13. вијека дијелови Доњих Краја долазе у посјед породице [[Бабонићи|Бабонића]].
Кнез [[Хрватин Стјепанић]], родоначелник властелинске породице [[Хрватинићи|Хрватинића]], је веома рано признао [[
Хрвоје је постао један од најмоћнијих властелина у Босни. Након смрти угарског краља [[Лајош I Анжујски|Лајоша I Анжујског]] учествовао је у динстичким сукобима помогавши [[Ладислав Напуљски|Ладиславу Напуљском]] да се прогласи за краља. За то је био награђен великим територијалним проширењима своје области и титулом ''херцега Сплита, вицекраља Далмације и Хрватске, великог бана Врбаске бановине и кнеза Доњих Краја''. [[Жигмунд Луксембуршки]], други претендент на угарски престо, је успио потиснути Ладислава Напуљског и завладати читавом Угарском. Након тога је Хрвојев утицај почео постепено да слаби, а пошто је дошао у сукоб и са [[Сандаљ Хранић Косача|Сандаљем Хранићем]] којег је подржао Жигмунд, обратио се [[Османско царство|Турцима]] за помоћ и позвао их у Босну 1415. године. Хрвоје је умро 1416. године, послије чега се њеогова област брзо распала, а највећим дијелом Доњих Краја је владао његов синовац [[Јурај Војсалић]].
|