|
| резултат = [[Мир у Житватороку (1606)|Мир у Житватороку]]
| страна1 = {{застава|Османско царство}}<br />{{застава|Кримски канат|Gerae}}
| страна2 = {{застава|Хабзбуршка монархија}}<br />{{застава|Електорат Саксонија}}<br />{{застава|Бохемија}}<br />[[FileДатотека:Flag of Transylvania before 1918.svg|23px]] [[Трансилванија]]<br />{{застава|Молдавска кнежевина}}<br />{{застава|Влашка}}<br />[[FileДатотека:Flag of the Cossack Hetmanat.svg|25px]] [[Запорошки козаци]]<br />{{застава|Шпанија|1506}}<br />[[Срби|Српски хајдуци]]<br />{{застава|Папска држава|пре}}<br />{{застава|Млетачка република}}<br />[[FileДатотека:Medici Flag of Tuscany.png|23px]] [[Тоскана|Велико Војводство Тоскана]]<br />{{застава|Сафавидско краљевство}}<br />[[FileДатотека:Cross Order of Saint Stephanus.jpg|20px]] Витезови Светог Стефана<br />[[FileДатотека:Coat of arms of the House of Este (1471).svg|20px]] [[Ферара|Војводство Ферара]]<br />[[FileДатотека:Coat of arms of the House of Gonzaga (1433).svg|20px]] [[Мантова|Војводство Мантова]]<br />{{застава|Дубровачка република}}<br />{{застава|Савојско војводство}}
| заповедник1 = [[Мурат III]]<br />[[Мехмед III]]<br />[[Ахмед I]]<br />[[Коџа Синан-паша]]<br />[[Хасан-паша Предојевић]]<br />[[Хасан-паша Тиро]]<br />[[Дамат Ибрахим-паша]]<br />[[Лала Мехмед-паша]]
| заповедник2 = [[Рудолф II, цар Светог римског царства|Рудолф II]]<br />[[Стефан Бочкај]]<br />[[Ђерђ Турзо]]<br />[[Ђорђе Баста]]<br />[[Михај Храбри]]<br />[[Старина Новак]]
| јачина2 =
}}
'''Дуги рат''' (1593/1591-1606) је вођен између [[Хабзбуршка монархија|Аустрије]] и [[Османско царство|Османског царства]]. Започели су га Турци, нападом на Аустрију. [[Срби]] су, искористивши овај сукоб, подигли [[Банатски устанак]] против Турака у [[Банат]]у [[1594]]. године. Устанак је вођен у околини [[Вршац|Вршца]]. За време устанка, Срби су носили заставе са ликом Светог Саве.{{чињеница| date = 11. 2013. }} Угушивши устанак, турски заповедник војске [[Коџа Синан-паша]] је наредио да се мошти [[Свети Сава|Светога Саве]] пренесу у Београд и спале. Савине мошти су спаљене 1595. године на [[Градска општина Врачар|Врачару]], а на том месту је подигнут [[Храм Светог Саве]].
Срби су били на страни Аустрије. Овај рат је привукао највише српског народа на подручју Баната, али је учествовао и народ у [[Херцеговина|Херцеговини]]. Банат се у то време налазио у оквиру [[Темишварски пашалук|Темишварског пашалука]]. Рат је завршен склапањем примирја између Аустрије и Турске, али је зато положај Срба у Османском царству знатно погоршан.
== Увод ==
У српској историографији први је о Дугом рату опширније писао [[Јован Рајић]] у својој Историји (1794-17951794—1795). Рат је отпочео великом турском погибијом код Сиска 1593. године, а завршен је потписивањем мира у Житватороку 1606. године. Срби су педесетих година помагали [[Мехмед-паша Соколовић|Мехмеду-паши Соколовићу]] да [[Опсада Темишвара (1552)|заузме Банат]]. Од тада, они су на тој земљи стасали као војници и као земљорадници. Турска у међувремену води дуг [[Османско-персијски ратови|рат]] са Персијом који је завршен склапањем мира 1590. године након турске победе. На престолу се између 1574. и 1595. године налазио [[Мурат III]]. После утемељења града Карловца 1579. године створен је [[Босански пашалук]] на челу са [[Ферхад-паша|Ферхад-пашом]] из редова Соколовића. На место беглербега дошао је 1591. године [[Хасан-паша Предојевић]] из Клобука. Он је следеће године освојио Бихаћ (град је бранио [[Тома Ердеди]]) и подигао град Петрињу (Новиград) на Купи како би олакшао нападе на Хрватску. Установљен је [[Бихаћки санџак]] на чије чело је постављен [[Рустем-бег]]. Хасан-паша Предојевић кренуо је ка Београду са циљем да нападне Аустрију и тако отпочне рат. Тада је дошло до смене на везирском престолу и Предојевић је изгубио подршку коју је имао у [[Сијавуш-паша|Сијавуш-паши]]. На везирско место поново је дошао [[Коџа Синан-паша|Синан-паша]]. Хасан-паша Предојевић је кренуо ка Сиску. Хришћанску војску предводили су Тома Ердеди, [[Рупрехт Егенберг]] и [[Андрија Турјачки]]. Турци су доживели [[Битка код Сиска|пораз]] који је довео до објаве рата од стране Цариграда. Августа исте године освојен је Сисак. Септембра 1593. године Синан-паша се налази у Београду.
[[Млетачка република|Млечани]] су одбијали да се одазову папиним и аустријским позивима у рат против Турака због своје слабости и трговачких интереса. Француска је непрестано настојала да обнови савез са Турцима и поново успостави свој утицај на Порти. Шпанија се након [[Шпанска армада|пораза]] своје Армаде у водама Ламанша 1588. године клонила сукоба у Средоземљу. Мале италијанске државе такође су имале трговачких интереса за опстанком Турске у Европи. Тако је Аустрија морала наставити ратовање само уз подршку немачких држава, угарског сабора и Чешке. [[Папа Климент VIII]] обраћао се за помоћ и православним државама (Ердељ, Влашка, Молдавија, Русија), али се оне нису одазвале позиву.
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv| last = Дабић| first = Војин С.| authorlink = Војин Дабић| year = 1984| title = Банска крајина (1688-17511688—1751): Прилог историји српског и хрватског народа и крајишког уређења у Банији| location = Београд-Загреб| publisher = Историјски институт & Просвјета| url = http://books.google.com/books?id=rcoKAAAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv| last = Дабић| first = Војин С.| authorlink = Војин Дабић| year = 2000| title = Војна крајина: Карловачки генералат (1530-17461530—1746)| location = Београд| publisher = Свети архијерејски синод Српске православне цркве| url = http://books.google.com/books?id=YZJGmgEACAAJ}}
* Група народа, Историја српског народа 3/1, Срби под туђинском влашћу (1537-16991537—1699), Београд (1994), друго издање
{{Authority control}}
| 