Википедија

Дрво — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м popunjavanje sablona page
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 4:
[[Датотека:1859-Martinique.web.jpg|thumb|200px|[[Кокосова палма]] на [[Мартиник]]у.]]
 
'''Стабло''' или '''дрво''' у [[ботаника|ботаници]] је свака вишегодишња [[биљка]], која се састоји из [[корен]]а, видљивог дрвеног [[дебло|дебла]] и грана, које чине [[крошња|крошњу]] дрвета. Деле се на зимзелено и листопадно дрвеће.<ref>{{Cite book |last=Татић| first = Будислав | title = Билологија | publisher = Завод за уџбенике и наставна средства | series = | volume = | edition = 8 |year=1995| location = Београд | language = | url = | doi = | id isbn= 978-86-17-03773-2 | mr = | zbl = | jfm = }}</ref> Минимална висина која разликује стабло од [[грм]]а обично је од 3 -{m}-<ref>Rushforth, K. . Trees of Britain and Europe. Collins. {{page|year=1999|idisbn=ISBN 978-0-00-220013-4|pages=}}</ref> до 6 -{m}-,<ref>{{cite web |url= http://www.npr.org/templates/story/story.php?storyId=96758439 |title= Going Out On A Limb With A Tree-Person Ratio }}</ref> зависно од аутора. Неки аутори сматрају, да стабла требају имати најмање 10 -{cm}- пречника дебла.<ref>Utkarsh Ghate. "Field Guide to Indian Trees, introductory chapter: Introduction to Common Indian Trees"</ref> Биљке које не испуњавају наведене услове обично се сврставају у грмље. У поређењу с већином других биљака, стабла су дуговечнија, нека живе и неколико хиљада година, а могу нарасти до 115 -{m}- [[висина|висине]].<ref>{{cite web |url= http://www.conifers.org/cu/se/index.htm |title= Sequoia semperviren }}</ref> Стабла су важан део природног крајолика, због спречавања ерозије, производње [[кисеоник]]а, смањења емисије [[угљен-диоксид]]а у атмосфери, служе као извор [[храна|хране]], заштите и сл.
 
Јављају се у много различитих [[Ред (биологија)|редова]] и [[Породица (биологија)|породица]] биљака. Еволуирала су засебно у неповезаним групама [[биљка|биљака]], као резултат различитих [[екологија|еколошких]] прилика, што је класичан пример паралелних еволуција. Уз процену од 100 000 врста дрвећа, број врста дрвећа широм света чини укупно око 25% свих живих биљних врста.<ref>{{cite web |url= http://www.nbcnews.com/id/24426099/ns/technology_and_science-science/t/scientists-capture-tree-dna-worldwide/ |title=Scientists to capture tree DNA worldwide |author= Deepti Hajela }}</ref> Већина врста дрвећа расте у тропским крајевима [[свет]]а, а многа од тих подручја [[ботаничар]]и још нису истражили, што даје непотпуне податке о разноликости врста.<ref>Friis, Ib, i Henrik Balslev. 2005. "Plant diversity and complexity patterns: local, regional, and global dimensions : proceedings of an international symposium held at the Royal Danish Academy of Sciences and Letters in Copenhagen", Danska, 25.–28. svibnja 2003. Biologiske skrifter, 55. Kopenhagen: Royal Danish Academy of Sciences and Letters. pp. 57-59.</ref>
 
Стабла расту на просторима, где има довољно [[светлост]]и, [[топлота|топлоте]] и [[вода|воде]]. Према подацима [[Организација за прехрану и пољопривреду|ФАО]]-а [[2000]]. године, 30% копнене површине било је прекривено [[шума|шумом]]. На Балкану шуме чине 35% копнене површине. Шумско дрвеће на једном [[хектар]]у производи 6-20 [[тона]] органског материјала, што је највећа производња [[биомаса|биомасе]] на копну. Укупна количина произведене дрвне масе у свету [[2005]]. године износила је 422 гигатоне. Будући да се око половине дрвне материје састоји од угљеника, шуме су важне у чувању угљеника и постизању равнотеже угљен-диоксида у [[Земља|Земљиној]] атмосфери.
Ред 80:
 
Попис стабала која су прихваћена као десет највиших:
* 1. [[Обална секвоја]] ([[латински језик|лат]]. -{''Sequoia sempervirens''}-): 115.56 -{m}-, [[Национални парк Секвоја]], [[Калифорнија]], [[Сједињене Америчке Државе]]<ref>{{cite web |title= Gymnosperm Database: Sequoia sempervirens. "Hyperion, Redwood National Park, CA, 115.55 m" |url= http://www.conifers.org/cu/se/index.htm }}</ref>
* 2. [[Еукалиптус]] (лат. -{''Eucalyptus regnans''}-): 99.6 -{m}-, јужно од [[Хобарт]]а, [[Тасманија]], [[Аустралија]] <ref>{{cite web |title= "Tasmania's Ten Tallest Giants". Tasmanian Giant Trees Consultative Committee; "Height (m): 99.6; Diameter (cm): 405; Species: E. regnans; Tree identification: TT443; Name: Centurion; Location: south of Hobart; Year last measured: 2008" |url= http://www.gianttrees.com.au/tall.htm |access-dateaccessdate= 25. 05. 2017 |archive-url= https://web.archive.org/web/20080718214955/http://www.gianttrees.com.au/tall.htm |archive-date= 18. 07. 2008 |dead-url= yes |df= }}</ref>
* 3. [[Obična američka duglazija]] (лат. -{''Pseudotsuga menziesii''}-): 99.4 -{m}-, Брамит крик, [[Орегон]], Сједињене Америчке Државе <ref>{{cite web|title = Gymnosperm Database: Pseudotsuga menziesii var. menziesii, "The Brummit Fir: Height 99.4 m, dbh 354 cm, on E. Fork Brummit Creek in Coos County, Oregon; in 1998"|url = http://www.conifers.org/pi/ps/menziesii2.htm|access-date accessdate= 25. 05. 2017|archive-url = https://web.archive.org/web/20070714100058/http://www.conifers.org/pi/ps/menziesii2.htm|archive-date = 14. 07. 2007|dead-url = yes|df = }}</ref>
* 4. [[Ситканска смрека]] (лат. -{''Picea sitchensis''}-): 96.7 -{m}-, Парк -{„''Prairie Creek State Redwoods Park''“}-, [[Калифорнија]], Сједињене Америчке Државе <ref>{{cite web |title= "Gymnosperm Database: Picea sitchensis"; "This tree also has a sign nearby proclaiming it to be 'the world's largest spruce'. The two tallest on record, 96.7 m and 96.4 m, are in Prairie Creek Redwoods State Park, California" |url= http://www.conifers.org/pi/pic/sitchensis.htm |access-dateaccessdate= 25. 05. 2017 |archive-url= https://web.archive.org/web/20070608013414/http://www.conifers.org/pi/pic/sitchensis.htm |archive-date= 08. 06. 2007 |dead-url= yes |df= }}</ref>
* 5. [[Големи мамутовац]] (лат. -{''Sequoiadendron giganteum''}-): 94.9 -{m}-, [[Национални парк Кингс кањон]], Калифорнија, Сједињене Америчке Државе <ref>{{cite web |title= "Gymnosperm Database: Sequoiadendron giganteum"; "The tallest known giant sequoia is a specimen 94.9 m tall, first measured August 1998 in the Redwood Mountain Grove, California" |url= http://www.conifers.org/cu/se2/index.htm }}</ref>
* 6. [[Плави еукалиптус]] (лат. -{''Eucalyptus globulus''}-): 90.7 -{m}-, Тасманија, Аустралија <ref>"Tasmanian Giant Trees Register". Forestry Tasmania.</ref>
* 7. [[Усколисни еукалиптус]] (лат. -{''Eucalyptus viminalis''}-): 89 -{m}-, Тасманија, Аустралија
* 8. -{''Shorea faguetiana''}-: 88,3 -{m}- [[Национални парк Тајвау хилс]], на острву [[Борнео]], [[Малезија]]<ref>{{cite web |title= Tallest Tropical Trees |url= http://www.landmarktrees.net/tropical.html }}</ref>
* 9. Еукалиптус (лат. -{''Eucalyptus delegatensis''}-): 87.9 -{m}-, Тасманија, Аустралија
* 10. [[Племенита јела]] (лат. -{''Abies procera''}-): 87.5 -{m}-, Национални вулкански споменик Сент Хеленс, [[Вашингтон (држава)|Вашингтон]], Сједињене Америчке Државе<ref>Prof Stephen Sillett's webpage with photogallery including: a general gallery, canopy views, epiphytes, and arboreal animals.</ref>
Ред 95:
[[Датотека:Tronco-Detalles-Árbol-del-Tule-Oaxaca-Mexico.jpg|thumb|200px|[[Taxodium mucronatum|Мексички таксодијум]], Арбол дел Туила, Санта Марија дел Туила, Оахака, [[Мексико]].]]
 
Обим стабла обично се лакше мери од висине стабла. Упркос тога, могуће су погрешке у [[мерење|мерењу]]. Обим се мери помоћу мерне траке на прсној висини (1,3 -{m}- изнад [[тло|тла]]),<ref>Hamilton, G. J. . Forest Mensuration Handbook. Forestry Commission Booklet 39. {{page|year=1975|idisbn=ISBN 978-0-11-710023-7|pages=}}</ref> док се пречник украсног дрвећа обично мери на 1,5 м изнад тла.<ref>-{Mitchell, A. F. . A Field Guide to the Trees of Britain and Northern Europe. Collins}. {{page|year=1974|idisbn=ISBN 978-0-00-212035-7|pages=}}</ref> У већини случајева то чини малу разлику у мерењу опсега. У новије време уместо обима чешће се мери [[прсни дијаметар]] стабла.
 
Тешко је тачно измерити обим и пречник стабала, која имају [[Кора (ботаника)|кору]] с пуно бразда (улекнућа). То је посебно карактеристично за многе врсте дрвећа у [[прашума]]ма. Обим се не сме укључити празан простор између бразда. Додатни проблем код мерења обима и пречника код [[баобаб]]а је што ова стабла садрже велике количине [[вода|воде]] у дрвету. То доводи до промена у опсегу током године (иако не више од око 2,5%<ref>Fenner, M. 1980. Some measurements on the water relations of baobab trees. Biotropica 12 (3): 205-209.</ref>). Опсег је највећи на крају кишне сезоне, а најмањи на крају суве сезоне.
 
Стабла највећег опсега по врстама су:
* 1. [[Горостасни баобаб]] ([[латински језик|лат]]. -{''Adansonia digitata''}-): 15.9 -{m}-, (мерено у близини тла), Провинција Лимпопо [[Јужна Африка]]. <ref>{{cite web |title= List of Champion Trees published for comment, 2005, South African Department of Water Affairs and Forestry |url= http://www2.dwaf.gov.za/dwaf/download.asp?f=4148___list+of+proposed+Champion+trees.pdf&docId=4148 }}{{Мртва веза|date=08. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Ово стабло је расцепљено у новембру [[2009]]., па је сада баобаб с највећим опсегом од 10,64 -{m}- из Јужне Африке.
* 2. [[Мексички таксодијум]] (лат. -{''Taxodium mucronatum''}-): 11.62 -{m}-, Арбол дел Туила, Санта Марија дел Туила, Оахака, [[Мексико]].
* 3. [[Големи мамутовац]] (лат. -{''Sequoiadendron giganteum''}-): 8.85 -{m}-, [[Калифорнија]], [[Сједињене Америчке Државе]] <ref>{{cite web |url= http://www.conifers.org/cu/se2/index.htm |title= Sequoiadendron giganteum (Lindley) J.Buchholz 1939 }}</ref>
* 4. [[Обалска секвоја]] (лат. -{''Sequoia sempervirens''}-): 7.9 -{m}-, Национални парк Секвоја, Калифорнија, Сједињене Америчке Државе.
* 5. [[Еукалиптус]] (лат. -{''Eukaliptus obliqua''}-): 6.72 -{m}-, [[Аустралија]]
Ред 120:
* 3. [[Мексички таксодијум]] (лат. -{''Taxodium mucronatum''}-): 750 -{m}-³, [[Мексико]]
* 4. [[Голема туја]] (лат. -{''Thuja plicata''}-): 500 -{m}-³, [[Национални парк Олимпик]], Сједињене Америчке Државе
* 5. [[Плави еукалиптус]] (лат. -{''Eucalyptus globulus''}-): 368 -{m}-³, [[Аустралија]]<ref>{{cite web |url= https://web.archive.org/web/20090913024439/http://gianttrees.com.au/pdf/register.pdf |title= Talltrees_significanttress}}</ref>
* 6. [[Еукалиптус]] (лат. -{''Eucalyptus regnans''}-): 360 -{m}-³, Аустралија
* 7. [[Обична америчка дуглазија]] (лат. -{''Pseudotsuga menziesii''}-): 349 -{m}-³, Сједињене Америчке Државе
Ред 136:
 
Најстарија стабла по врстама су:
* 1. [[Прави хиљадугодишњи бор]] (лат. -{''Pinus longaeva''}-): 4844 година <ref>{{cite web |url= http://www.conifers.org/topics/oldest.htm |title= How Old Is That Tree? |access-dateaccessdate= 25. 05. 2017 |archive-url= https://web.archive.org/web/20170512184736/http://www.conifers.org/topics/oldest.htm |archive-date= 12. 05. 2017 |dead-url= yes |df= }}</ref>
* 2. [[Патагонски тролист]] (лат. -{''Fitzroya cupressoides''}-: 3622 година
* 3. [[Големи мамутовац]] (лат. -{''Sequoiadendron giganteum''}-): 3266 година
Ред 427:
 
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last=Coombs|first=Duncan|author2= Blackburne-Maze, Peter |last3=Cracknell|first3=Martyn|last4=Bentley|first4=Roger|year=2001|title= The Complete Book of Pruning, Sterling Publishing Compan |isbn=9781841881430|url= http://books.google.com/books?id=Le1pi3Vz31wC&pg=PA99&dq=topiary+is&hl=en&ei=5WsqTLW2CML-nAeF2omjAQ&sa=X&oi=book_result&ct=book-preview-link&resnum=1&ved=0CDYQuwUwAA#v=onepage&q=topiary%20is&f=false |pages=99}}
 
== Спољашње везе ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Дрво”