Дрво — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м harvardski nacin citiranja
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 4:
[[Датотека:1859-Martinique.web.jpg|thumb|200px|[[Кокосова палма]] на [[Мартиник]]у.]]
 
'''Стабло''' или '''дрво''' у [[ботаника|ботаници]] је свака вишегодишња [[биљка]], која се састоји из [[корен]]а, видљивог дрвеног [[дебло|дебла]] и грана, које чине [[крошња|крошњу]] дрвета. Деле се на зимзелено и листопадно дрвеће.<ref>{{harvnbsfn|Татић|1995|pp=}}</ref> Минимална висина која разликује стабло од [[грм]]а обично је од 3 -{m}-<ref>Rushforth, K. . Trees of Britain and Europe. Collins. {{page|year=1999|isbn=978-0-00-220013-4|pages=}}</ref> до 6 -{m}-,<ref>{{cite web|url=http://www.npr.org/templates/story/story.php?storyId=96758439 |title= Going Out On A Limb With A Tree-Person Ratio }}</ref> зависно од аутора. Неки аутори сматрају, да стабла требају имати најмање 10 -{cm}- пречника дебла.<ref>Utkarsh Ghate. "Field Guide to Indian Trees, introductory chapter: Introduction to Common Indian Trees"</ref> Биљке које не испуњавају наведене услове обично се сврставају у грмље. У поређењу с већином других биљака, стабла су дуговечнија, нека живе и неколико хиљада година, а могу нарасти до 115 -{m}- [[висина|висине]].<ref>{{cite web|url=http://www.conifers.org/cu/se/index.htm |title= Sequoia semperviren }}</ref> Стабла су важан део природног крајолика, због спречавања ерозије, производње [[кисеоник]]а, смањења емисије [[угљен-диоксид]]а у атмосфери, служе као извор [[храна|хране]], заштите и сл.
 
Јављају се у много различитих [[Ред (биологија)|редова]] и [[Породица (биологија)|породица]] биљака. Еволуирала су засебно у неповезаним групама [[биљка|биљака]], као резултат различитих [[екологија|еколошких]] прилика, што је класичан пример паралелних еволуција. Уз процену од 100 000 врста дрвећа, број врста дрвећа широм света чини укупно око 25% свих живих биљних врста.<ref>{{cite web|url=http://www.nbcnews.com/id/24426099/ns/technology_and_science-science/t/scientists-capture-tree-dna-worldwide/ |title=Scientists to capture tree DNA worldwide |author=Deepti Hajela }}</ref> Већина врста дрвећа расте у тропским крајевима [[свет]]а, а многа од тих подручја [[ботаничар]]и још нису истражили, што даје непотпуне податке о разноликости врста.<ref>Friis, Ib, i Henrik Balslev. 2005. "Plant diversity and complexity patterns: local, regional, and global dimensions : proceedings of an international symposium held at the Royal Danish Academy of Sciences and Letters in Copenhagen", Danska, 25.–28. svibnja 2003. Biologiske skrifter, 55. Kopenhagen: Royal Danish Academy of Sciences and Letters. pp. 57-59.</ref>
Ред 364:
[[Датотека:Beckley Park topiary garden.jpg|thumb|200px|Неколико топијара у [[Енглеска|Енглеској]].]]
 
[[Топијар]] је [[хортикултура|хортикултурна]] техника обликовања живих вишегодишњих стабала и грмова у различите [[геометрија|геометријске]], [[животиње|животињске]] и друге облике.<ref>{{harvnbsfn|Coombs|2001|pp=99}}</ref> Реч потиче од [[латински језик|латинске]] речи за украсно уређивање [[врт]]ова. Има порекло из времена [[Антички Рим|Римљана]]. У време [[ренесанса|ренесансе]] појављује се у вртовима еуропске елите. Најчешћи су геометријске облици: кугле или [[коцка|коцке]], [[обелиск|обелисци]], [[пирамида|пирамиде]], зашиљене спирале и слично. Били су популарни и прикази људи, животиња и предмета. Топијари у [[Версај]]у били су једноставни. Амерички стил израде топијара започео је у [[Дизниленд]]у око [[1962]]. године. [[Волт Дизни]] желео је да видти цртане ликове у забавном парку у облику топијара. Овај стил темељи се на оквиру од челичне жице, који обликује изглед топијара. Настали су многи маштовити прикази, који су утицали на даљње ширење популарности топијарија у [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Данас се већина вртова и паркова с топијарима налази у Енглеској.
 
Биљке које се користе за топијар су зимзелене, углавном дрвенасте, имају збијене и компактне иглице или [[лист|лишће]]. Најчешће врсте су: [[шимшир]] (лат. -{''Buxus sempervirens''}-), разне врсте [[туја]] (лат. -{''Thuja''}-), [[ловор]] (лат. -{''Laurus nobilis''}-), [[божика]] (лат. -{''Ilex''}-), [[мирта]] (лат. -{''Myrtus''}-), [[Тиса (биљка)|тиса]] (лат. -{''Taxus baccata''}-) и [[калина]] (лат. -{''Ligustrum''}-). Основни алат за обликовање су: [[маказе]] и [[жица]].
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Дрво