Митрополија загребачко-љубљанска — разлика између измена

| Опис_грбаОпис грба =

[[Датотека:Pecka patrijarsija mapa sr.png|мини|270п|д|[[Српска патријаршија]] у 16. и 17. векувијеку]]

'''Митрополија загребачко-љубљанска''' је епархија [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] која обухвата северни део [[Хрватска|Хрватске]] и већи деодио [[Словенија|Словеније]].

Надлежни архијереј је митрополит [[Порфирије Перић|Порфирије (Перић)]], а седиштесједиште митрополије је у [[Загреб]]у гдегдје се налази и [[Саборна црква у Загребу|Саборна црква]].

== ИсторијаПрошлост ==

Први помени о српском [[православље|православном]] свештенству на подручју данашње епархије потичу из 15. векавијека, односно из времена [[Катарина Бранковић|Катарине Бранковић]], кћерке [[Срби|српског]] [[деспот]]а [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа Бранковића]]. Године [[1434]]. она се удала за грофа [[Улрих II Цељски|Улриха II Цељског]], те је са собом повела православног свештеника из [[Смедерево|Смедерева]]. На њен је захтевзахтјев у [[Вараждин]]у [[1454]]. преписанаПреписана богослужбена књига ''„Апостол“'' на [[Српски језик|српско-словенском језику]], а чува се у [[Музеј Српске православне цркве|Музеју Српске православне цркве]] у [[Београд]]у.

Након обнове [[Пећка патријаршија|Српске патријаршије]] [[1557]]. године у времевријеме патријарха [[Патријарх српски Макарије|Макарија Соколовића]], на подручју доње [[Славонија|Славоније]], која је била под турском влашћу, установљена је српска православна [[Пожешка епархија]] чији су митрополити имали седиштесједиште у [[Манастир Ораховица|манастиру Ораховици]]. Током читаве друге половине 16. векавијека, између Срба у турској (доњој) Славонији и Срба у хабзбуршкој (горњој) Славонији постојале су живе везе које су биле оснажене честим пресељавањем становништва. У јесен [[1595]]. године пожешки митрополитвладика [[Василије (митрополит пожешки)|Василије]] напушта [[Османско царство|турску]] доњу Славонију и прелази под окриље хабзбуршке власти у горњу Славонију (Вараждински генералат). Његов долазак прихватиле су и војне власти. Тиме је постављен темељ за стварање посебне српске православнеправославног епархијевладичанства на подручју [[Вараждински генералат|Вараждинског генералата]].

Претпоставља се да су управо у то времевријеме учињени и први кораци ка стварању [[Манастир Марча|манастира Марче]]. Новостворена српска православна [[Марчанска епархија]] која је касније називана и "Вретанијском" постојала је током већег деладјела [[17. веквијек]]а. НаследнициНасљедници владике Василија морали су да издрже тешку борбу против насилног наметања уније са Римокатоличком црквом. Владика [[Гаврило Мијакић]] је [[1671]]. године оптужен и заточен под наводном кривицом за учешће у противдржавној заверизавјери хрватских грофова Зринског и Франкопна. Живот је завршио [[1686]]. године, а у међувремену Срби у Вараждинском генералату нису имали свог православног епископавладику.

Током 17. векавијека, уз [[манастир Марча|манастир Марчу]], друго главно средиште [[Православље|православља]] на овим просторима био је и [[манастир Лепавина]]. Током [[1692]]. и [[1693]]. године, на том подручју боравио је српски патријарх [[Арсеније III Црнојевић]], који се најдуже задржао управо у Лепавини. Пошто државна власт у то време није дозвољавала постављање посебог српског епископавладике за подручје Вараждинског генералата, патријарх Арсеније је пронашао друго решењерјешење. Приликом именовања [[Софроније Подгоричанин|Софронија Подгоричанина]] за пакрачко-славонског епископа ([[1705]]), под његову надложност је поред доње Славоније (Мала Влашка) потпала и горња Славонија са Вараждинским генералатом. Међутим, чак ни ово решењерјешење није било по вољи државним властима, уследусљед чега су пакрачко-славонскиславонске епископивладике наилазили на бројне потешкоће приликом остваривања своје надлежности у областима горње Славоније. Управо због тога, тамошњи православни народ је заједно са својим свештенством покренуо борбу за обнову посебнепосебног епархијевладичанства на подручју Вараждинског генералата.

Године [[1734]]. успостављена је [[Лепавинска епархија]] са првим седиштемсједиштем у [[Манастир Лепавина|манастиру Лепавина]], а потом у [[Северин (општина)|Северину]]. Њен први и једини епископ био је [[Симеон Филиповић]] (1734-1743). Након његове смрти, епархијавладичанство је током неколико година била администрирана. Године [[1750]]. ова је епархијавладичанство је сједињенасједињено са [[Костајничка епархија|Костајничком епархијом]], која је [[1771]]. укинута и подељена, тако да је подручје некадашње ЛепавинскеЛепавинског епархијевладичанство прикључено [[Епархија славонска|Славонској епархији]] у чијем је саставу остало све до [[1931]]. године.

Године [[1931]]. основана је [[Загреб]]ачкаачко епархијавладичанство у рангу [[Митрополија|митрополије]], са седиштемсједиштем у Загребу. Први митрополитвладика био је [[Доситеј Васић]]. Дана [[11. мај]]а [[1941]]. [[Усташе|усташке]] су власти ухапсиле [[доситеј Васић|митрополита Доситеја]], те га у затвору у Петрињској улици мучиле, а онда и отпремиле у [[Београд]], гдегдје је [[14. јануар]]а [[1945]]. и умро.

Након [[Други светски рат|Другог светскогсвјетског рата]], приликом попуњавања упражњених епархијавладичанстава, на првом послератномпосљератном редовном заседањузасједању Светог архијерејског сабора [[1947]]., изабран је [[Дамаскин Грданички]] за митрополитанадвладику загребачког. ПослеПослије његове смрти [[1969]]., епархијавладичанство дуго није имала сопственог [[митрополит]]а, него су њоме управљали епископивладике других [[епархија]], све док на заседањузасједању [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Светог архијерејског сабора]] [[1977]]. године није поверенаповјерена тадашњем [[епископ лепавински|епископу лепавинском]] [[Јован Павловић|Јовану Павловићу]], који је [[1982]]. изабран и за митрополита загребачког. На његов предлогприједлог, следећесљедеће године [[митрополија]] је преименована у Загребачко-љубљанску.

Након што је овој митрополијинадвладика [[1994]]. поверенаповјерена брига и за [[православље|православне]] [[Срби|Србе]] у [[Италија|Италији]], названа је ''„Митрополијом загребачко-љубљанском и целе Италије“''. Каснијим арондацијама епархија, [[Италија]] је изузета из њене надлежности и стављена под управу [[Епархија средњоевропска|Епархије средњоевропске]], а потом [[Епархија аустријско-швајцарска|Епархије аустријско-швајцарске]] са седиштемсједиштем у [[Беч]]у.

МитрополијаНадвладичанство од [[2007]]. додељуједодјељује [[орден Кантакузине Катарине Бранковић]], од [[2005]]. У [[Загреб]]у постоји [[Српска православна општа гимназија „Кантакузина Катарина Бранковић“|Српска православна општа гимназија]] истог имена.

== ЕпископиВладике и митрополитинадвладике ==

Српски јерарси који су током историјепрошлости имали надлежност над подручјем дањашње Митрополије загребачко-љубљанске:

Након 1705. године, епископивладика пакрачко-славонски.

Након 1771. године, поново епископивладике пакрачко-славонски.

=== МитрополитиНадвладика загребачки и загребачко-љубљански ===

== Устројство митрополијенадвладичанства ==

У Загребачко намесништвонамјесништво спадају црквене општине: [[Загреб]]ачка, [[Војаковац|Војаковачка]] и [[Сисак|Сисачка]].

Митрополиту у управљању епархијом помажу [[Епархијски савјет|Епархијски савет]] и [[Епархијски управни одбор]]. Усто, ту је и [[Епархијски црквени суд]]. Свим овим телиматијелима на челу је митрополитнадвладика.

Саборна црква Митрополије загребачко-љубљанске је [[Саборна црква у Загребу|Црква Преображења Господњег]] на тзв. Цвјетном тргу или Тргу Петра Прерадовића у Загребу. Ради се о некадашњој [[Католичка црква|римокатоличкој]] Цркви Св. Маргарете која је припадала [[Загребачка надбискупија|Загребачкој бискупији]], а спомиње се на овом местумјесту од [[1334]]. као жупна црква уз коју су се одржавали ''„маргаретски сајмови“'' (одржавали су се од [[1337]]). Касније је црква припала жупи Св. Марка, а [[1794]]. продана је [[Грци|грчким]] православним трговцима који су тада као трговци и новчари боравили у Загребу. Кад Грка више није било, црква је почела служити православним Србима. Због овакве историјепрошлости саборног храма, улица која пролази иза цркве и данас се зове Маргаретска, а она која пролази испред ње зове се Преображенска.

== РеференцеПовезнице ==

== ЛитератураИзвори ==