Екваторијална Гвинеја — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
м Робот: обликовање ISBN-а |
||
Ред 74:
Већина људи Екваторске Гвинеје су [[Банту]] порекла.<ref>[http://books.google.hr/books?id=CnlkA-QBizAC&pg=PA9&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false Well Oiled: Oil and Human Rights in Equatorial Guinea]</ref> Највеће племе је [[Фанг (народ)|Фанг]], које је аутохтоно на копну ([[река Муни]]), али значајне миграције на острво Биоко су резултирале тиме да Фанг становништво премашује број ранијих Банту становника, племена [[Буби (народ)|Буби]]. Народ Фанг чини 80% становништва Екваторске Гвинеје<ref>[http://news.bbc.co.uk/2/hi/africa/3098007.stm Equatorial Guinea's "God"]. 12. 1. 2019.</ref> и састоји се од 67 кланова. Они у северном делу реке Муни говоре [[фанг-нтуму]], док они на југу говоре фанг-оках. Та два наречја су различита, али ипак међусобно разумљива. Фанг наречја се такође говоре у деловима суседног [[Камерун]]а (Булу) и [[Габон]]а. Булу Фанг из Камеруна су традиционални ривали Фанговаца на реци Муни. Народ Буби, који чини 15% становништва, је аутохтон на острву [[Биоко]]. Традиционална црта разграничења између Фанга и „племена плаже” било је село Нифанг (''граница Фанга'') у залеђу Бате.
Осим тога, ту су и обалска племена, која се понекад називају Ндове или „Плајерос” („људи плаже” на шпанском): Комбес, Бујебас, Баленгуес и Бенгас на копну и острвима, те Фернандинци, Крио заједница на острву Биоко. Заједно, ове групе чине 5% становништва. Неки Европљани (углавном шпанског или португалског порекла) - међу њима и они мешани са Африканцима - такође живе у држави. Већина Шпанаца је напустила острво након стицања независности. Ту је све већи број странаца из суседног Камеруна, Нигерије и Габона. Према Енциклопедији народа (2002) 7% Биоко острвљана су били Игбо, етничка група из југоисточне Нигерије. <ref>Minahan, James (2002). Encyclopedia of the Stateless Nations: A-C. Greenwood Publishing Group. p. 330. {{page|year=|id=ISBN 978-0-313-32109-
Екваторијална Гвинеја је такође дозволила насељавање многим европским насељеницима других националности, укључујући и британске, француске и немачке, који су дошли у потрази за послом. Ту је и група Израелаца и Мароканаца. Око 100.000 житеља се одселило у Камерун, Габон и Нигерију због диктатуре [[Francisco Macías Nguema|Франциска Макиаса Нгуеме]]. Неке заједнице Екваторијалне Гвинеје такође се могу наћи у Латинској Америци, САД, Португалу и Француској. Искориштавање нафте је допридонело удвостручењу становништва у Малабу.
Ред 81:
Службени језици су шпански (конкретно [[екватогвинејски шпански]]), француски и португалски. Међутим, Владина службена интернетска страница наводи да: ".. Шпански је службени управни језик и језик образовања, француски је други службени језик, а готово све етничке групе говоре различите језике под називом банту"<ref>[http://www.guineaecuatorialpress.com/noticia.php?id=134&lang=en Ethnic groups, cultures and languages]</ref>
Аутохтони језици укључују [[фанг]], бубе, бенга, пичинглис, ндове, баленгве, бујеба, исио, гуму, готово изумрли басеке, и друге, као и [[Игбо језик|игбо]]<ref>{{cite web|title=World Directory of Minorities and Indigenous Peoples – Equatorial Guinea : Overview|publisher=[[United Nations High Commissioner for Refugees|UNHCR]]|date=20. 05. 2008.|url=http://www.unhcr.org/refworld/country,,MRGI,,GNQ,,4954ce2a2,0.html |archive-url=https://archive.is/20130113125024/http://www.unhcr.org/refworld/country,,MRGI,,GNQ,,4954ce2a2,0.html |dead-url=yes |archive-date=13. 01. 2013|accessdate=18. 12. 2012}}</ref><ref>{{Cite book|title=Africa 2012|first=James Tyler|last=Dickovick|publisher=Stryker Post|year=2012|id=ISBN 978-1-61048-882-2|page=180|url=https://books.google.com/books?id=NdyYjQxd7uEC&pg=PA180|accessdate=18. 12. 2012}}</ref> из Нигерије, анобонски језик ([[Fa D’ambu jezik|фа д'амбо]]) португалски креолски и креолски енглески. Поред тих језика, као страни језици се уче енглески и немачки. Домородачки језици су признати као „саставни делови националне културе” (Уставни закон број 1/21. јануар 1998.). Велика већина становника Екваторијалне Гвинеје зна шпански, посебно они који живе у главном граду Малабу. Шпански је службени језик од 1844.
Неки медији известили су да је у октобру 2011. донесен Уставни закон који мења чланак четири Устава Екваторијалне Гвинеје. Овај уставни закон је успоставио трећи службени језик Републике Екваторијалне Гвинеје -[[португалски језик|португалски]] (у то време су само шпански и француски имали службени статус). То је био део настојана владе да побољша своју комуникацију, трговина и билатералне односе са земљама из португалског говорног подручја. Прихватање португалског следило је најаву од 13. 7. 2007, којом је председник Обианг објавио одлуку његове владе да португалски постаје трећи службени језик, како би се задовољио један од услова за пријам у пуноправно чланство у Заједницу земаља португалског језика (-{CPLP}-), док је други укључивао политичке реформе које омогућују делотворну демократију и поштовање људских права. Ова надоградња би омогућила становницима Екваторијалне Гвинеје да учествују у неколико стручних и академских програма размене, и тиме би се олакшавала прекогранична циркулацију грађана. Његов захтев за чланство у -{CPLP}- тренутно се процењује међу члановима организације Према нацрту Уставног закона:.. „Овај Уставни закон ће ступити на снагу двадесет дана од објаве у Народним Државног новинама” Национални парламент је расправљао овај закон у окторбру 2011.<ref>[http://www.guineaecuatorialpress.com/noticia.php?id=1980 H.E. Obiang Nguema Mbasogo closes the Second Ordinary Plenary Session of the House of Peoples Representatives]</ref> До сада нема службене потврде о одобравању декрета од стране парламента нити објаве у Службеном гласнику државе. Штавише, службени извори Екваторијалне гвинеје не поступају још са португалским као службеним језиком. <ref>[http://www.guineaecuatorialpress.com/noticia.php?id=134&lang=es Guinea Ecuatorial - Página Web Institucional de Guinea Ecuatorial]</ref>
Ред 116:
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book|ref=harv|title=Africa 2012|first=James Tyler|last=Dickovick|publisher=Stryker Post|year=2012|id=ISBN 978-1-61048-882-2|page=180|url=https://books.google.com/books?id=NdyYjQxd7uEC&pg=PA180|accessdate=18. 12. 2012}}
* {{CIA World Factbook}}
* [[Max Liniger-Goumaz]], ''Small Is Not Always Beautiful: The Story of Equatorial Guinea'' (French 1986, translated 1989) {{page|year=|id=ISBN 978-0-389-20861-
* [[Ibrahim K. Sundiata]], ''Equatorial Guinea: Colonialism, State Terror, and the Search for Stability'' (1990, Boulder: Westview Press) {{page|year=|id=ISBN 978-0-8133-0429-
* [[Robert Klitgaard]]. 1990. ''Tropical Gangsters''. New York: Basic Books. (World Bank economist tries to assist pre-oil Equatorial Guinea) {{page|year=|id=ISBN 978-0-465-08760-
* [[D.L. Claret]]. ''Cien años de evangelización en Guinea Ecuatorial (1883–1983) / One Hundred Years of Evangelism in Equatorial Guinea'' (1983, Barcelona: Claretian Missionaries).
* [[Adam Roberts (scholar)|Adam Roberts]], ''The Wonga Coup: Guns, Thugs and a Ruthless Determination to Create Mayhem in an Oil-Rich Corner of Africa'' (2006, PublicAffairs) {{page|year=|id=ISBN 978-1-58648-371-
{{Refend}}
| |||