|
'''Егзоним''' (од [[Грчки језик|грч.]] -{''έξω'' [''éxo'']}- — „изван“ и -{''όνομα'' [''ónoma'']}- — „име“) или '''ксеноним''' је [[лингвистика|лингвистички]] назив за посебну врсту речи, које се у неком језику користе за именовање разних појмова чији су изворни облици ([[ендоним]]и) првобитно настали на неком другом језику. То се првенствено односи на разненазиве географских појмова ([[топоними]]), односно на [[ономастика|ономастичке]] појмове, укључујући [[демоним]]е и [[етноним]]е, као и називе географских појмова ([[топоними]]). По питању облика и звучности, егзоними се од ендонима могу разликовати делимично или потпуно. Тако је, на пример, у [[српски језик|српском језику]] уобичајен егзоним "[[Немачка]]", као назив за државу која се на [[немачки језик|немачком језику]] изворно назива "Deutschland", што представља пример за потпуну различитост егзонима и ендонима. На другој страни, поједини егзоними су слични ендонимима, те је тако егзоним "[[Енглеска]]" делимично сличан ендониму "England". Нормирање егзонима у оквиру сваког језика се врши по правилима која важе у том језику, независно од правила по којима су у језику порекла нормирани ендонимски облици. Истраживачка област која се бави проучавањем настанка и употребе егзонима назива се ''егзонимија''.<ref>[https://pdfs.semanticscholar.org/a7f4/fd965567e83deeda31df1035386b25c43c76.pdf Ivana Crljenko (2017): Metoda klasifikacije u istraživanjima egzonima]</ref>
== Примери егзонима ==
Егзоними неких градова (у заградама су [[ендоним]]и):
:'' [[Беч]] (Wien), [[Будимпешта]] (Budapest), [[Букурешт]] (București), [[Драч]] (Durrës), [[Напуљ]] (Napoli), [[Париз]] (Paris), [[Печуј]] (Pécs), [[Праг]] (Praha), [[Рим]] (Roma), [[Сегедин]] (Szeged), [[Солун]] (Thessaloniki), [[Трст]] (Trieste), [[Фиренца]] (Firenze).
Неки су егзоними нестали, али су били чести у историји:
|
