Покољ у Драксенићу — разлика између измена

'''Покољ у Драксенићу''' представља примјер [[Геноцид над Србима у Независној Држави Хрватској|геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској]], конкретно на простору [[Козара|Козаре]], котара Босанска Дубица (данас [[Општина Козарска Дубица]]). Злочин се догодио на [[Обрезање Исуса Христа|Млади Божић]], 14. јануара 1942. године, када су усташе и домобрани на звјерски начин, у храму Светога апостола и јеванђелисте Марка, погубили 207 становника Драксенића, махом жена и дјеце.

 

 

Након проглашења [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]] и успостављања [[Усташе|усташке]] власти [[Хрватско домобранство (НДХ)|Хрватско домобрансто]] и жандармерија НДХ успоставили су на подручју [[Козарска Дубица|Босанске Дубице]] своја упоришта у већим сеоским насељима. Усташке власти нису могле да се ослоне на становништво, будући да на подручју Дубице нема насеља с хрватском етничком већином. Ово се нарочито појачава након избијања [[Козара у Народноослободилачкој борби|устанка на Козари]] крајем јула и почетком августа 1941.

<ref>У ноћи између 10. и 11. октобра 1941. устаници нападају жандармеријску станицу у Драксенићу. Село је ослобођено без губитака, непријатељ се разбјежао а заплијењено је готово цјелокупно наоружање усташке посаде.</ref><ref>{{cite book |last1=Samardžija |title=Dušan D. Samardžija, Bosanskodubičko područje u NOR-u i socijalističkoj revoluciji 1941-1945. |publisher=Bosanska Dubica 1984. |pages=112-115}}</ref>

 

О овом злочину постоји неколико свједочанстава. Покољ су преживјеле Мара Благојевић као и Анка Павковић с кћерком Радојком.

 

 

* Ставка набројивог списка

<ref>Ушле смо у цркву ''казује Мара Благојевић''... Налазимо се у звонику. Неће нико да иде према олтару... Примијетила сам много усташа око зидова олтара. Видим Савку Драчину сједи на столици. Не знам

 

<ref>Према казивању Маре Благојевић, у покољу становника Драксенића учествовао је и Валент Мајкић из Новске. Он је прије рата радио као млинар у Драксенићу и познавао је велики број људи. Након рата Мајкић је осуђен и стријељан.</ref><ref>{{cite book |last1=Samardžija |title=Dušan D. Samardžija, Bosanskodubičko područje u NOR-u i socijalističkoj revoluciji 1941-1945 |publisher=Bosanska Dubica, 1984. |pages=156}}</ref>

 

=== Страдање становништва Босанске Дубице ===

 

Од укупног броја страдалих становника котара Бос. Дубица 98,53% односно 15.918 чине жртве српске народности што јасно карактерише ове злочине као геноцид над Србима. Потпуно уништење Срба, као и Јевреја и Рома била је званична државна политика НДХ.

 

=== Након рата ===