Харун ел Рашид — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
. |
м Разне исправке |
||
Ред 29:
Неслагања међу Арапима, али и међу поробљеним народима, појавила су се [[750]]. године. [[Омејади|Омајаде]] је збацила породица [[Абасиди|Абасида]] која је затим 500 година владала исламским светом. [[Абасиди]] потичу од Мухамедовог стрица [[Ал Абас]]а. Под [[Ел Мансур]]ом, њиховим првим [[калиф|халифом]], они су [[762]]. године преместили престоницу у нови град [[Багдад]] и прихватили многе персијске и грчке обичаје.
Њихов најпознатији владар био је Харун ал Рашид (
Харун ал Рашид је преузео калифат од свог брата Хадија. Хади је наследио абасидски калифат након Махдијеве смрти. Хадијева мајка Хајзеран рођена је у граду [[Реј (Иран)|Реј]] у [[Иран]]у. Неарапско порекло Хадијеве мајке изазвало је незадовољство међу [[Арапи]]ма тако да су многи желели да калифат преузме Хадијев брат Харун, чија мајка је била Арапкиња. То незадовољство је произвело и повремене сукобе, а на крају је калиф Хади и убијен. Након убиства Хадија, калифат је преузео његов брат Харун.<ref>Велајати, Али Акбар (2016), ''Историја културе и цивилизације ислама и Ирана'', превео Муамер Халиловић, Београд, Центар за религијске науке „Ком”, стр. 142.</ref>
Ред 41:
Своју владавину је започео постављањем способних управитеља који су бринули о халифату тако да побољшају имовно стање људи. Изградио је палату у Багдаду, надалеко чувену и лепу, какву ни један халиф пре њега није имао. У њој је сместио свој двор и живео у великом сјају, са свитом од преко стотину дворана и робова.
Био је веома брижан и праведан. Понекад је прерушен ишао по улицама и [[базар]]има Багдада ослушкујући да ли је народ задовољан његовом владавином или не. У ово време Багдад је био чувен по својим школама и учитељима.<ref>{{cite web|url=https://books.google.com/books?id=39XZDnOWUXsC&pg=PA66|title=The Persian Presence in the Islamic World|
И поред ратова, нашао је времена да подстиче [[наука|науку]] и [[уметност]], повезујући персијске, грчке, арапске и индијске утицаје. Багдад је постао светски центар за [[астрономија|астрономију]], [[математика|математику]], [[географија|географију]], [[медицина|медицину]], [[право]] и [[филозофија|филозофију]]. Двор у Багдаду место је где се дешава велики део ''[[Хиљаду и једна ноћ|Хиљаду и једне ноћи]]'', књиге у којој се и данас ужива.
Ред 69:
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* Велајати, Али Акбар (2016), ''Историја културе и цивилизације ислама и Ирана'', превео Муамер Халиловић, Београд, Центар за религијске науке „Ком”, стр. 141—157.
* [[al-Masudi]], [[The Meadows of Gold]], The Abbasids, transl. Paul Lunde and Caroline Stone, Kegan paul, London and New York, 1989
* [[Muhammad ibn Jarir al-Tabari|al-Tabari]] "The History of al-Tabari" volume XXX "The 'Abbasid Caliphate in Equilibrium" transl. C.E. Bosworth, SUNY, Albany, 1989.
* {{
* [[St John Philby]]. Harun al Rashid (London: P. Davies) 1933.
* Einhard and Notker the Stammerer, "Two Lives of Charlemagne," transl. Lewis Thorpe, Penguin, Harmondsworth, 1977 (1969)
Ред 79:
* William Muir, K.C.S.I., ''The Caliphate, its rise, decline, and fall'' [https://archive.org/details/caliphateitsris00muirgoog]
* Theophanes, "The Chronicle of Theophanes," transl. Harry Turtledove, University of Pennsylvania Press, Philadelphia, 1982
* {{
* {{
{{refend}}
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Harun al-Rashid}}
* {{cite encyclopedia
{{Authority control}}
| |||