Источносибирско море — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Робот: обликовање ISBN-а
м Поправљене везе: КолимаКолима (река)
Ред 21:
Ово море је једно од најмање проучаваних у Арктичком океану. Одликује се тешком климом ниским салинитетом воде и сиромаштвом [[флора|биљног]] и [[фауна|животињског]] света, просечне дубине су мале (углавном мања од 50 метара), [[Морска струја|морске струје]] се споре и плитке, често се јављају магле, нарочито током лета, а површина је прекривена леденим покривачем, који се топи само током лета (август-септембар).
 
Главне индустријске активности у овој области су рударство и пловидба у оквиру [[Northern Sea Route|Северноg морскоg пута]]; комерцијални риболов је слабо развијен. Највећи град и лука<ref>{{cite book|author=William Elliott Butler|title=Northeast [Arctic Passage|url=https://books.google.com/books?id=zG7Xz5eEIIsC&pg=PA60|date=31 NortheastDecember arctic passage] (1978) {{page1977|yearpublisher=BRILL|idisbn=ISBN 978-90-286-0498-87|pages=60–}}, p. 60</ref> је [[Певек]], [[Northernmost cities and towns|најсевернији град]] копнене Русије.<ref>[https://www.nytimes.com/1999/01/06/world/forsaken-in-russia-s-arctic-9-million-stranded-workers.html?pagewanted=all Forsaken in Russia's Arctic: 9 Million Stranded Workers], New York Times, January 6, 1999</ref><ref>[http://www.yakutiatoday.com/travel/reviews_vancouver.shtml From Vancouver to Moscow Expedition], Yakutia Today</ref><ref>[http://www.pevek.ru/?cat=2 History of Pevek], Pevek web portal (in Russian)</ref>
 
== Клима ==
Ред 30:
== Хидрологија ==
[[Датотека:Ice in the East Siberian Sea (RAS NOAA RUSALCA 2009).jpg|250px|мини|десно|Лед у Источносибирском мору]]
Површинско отицање у Источносибирском мору је релативно мало, око 250 km³/год, што чини само 10% од укупног отицања у сва арктичка мора [[Русија|Русије]]. Највећи допринос има [[Колима (река)|река Колима]] са 132 km³, затим [[Индигирка]] saса 59 km³<ref>{{Cite book|last=Kenneth H.|first=Brink|last2=Allan R.|first2=Robinson|title=The Global Coastal Ocean - Regional Studies and Syntheses|year=2005|publisher=Harvard University Press|location=Кембриџ, САД|id=ISBN 978-0-674-01741-2|page=|edition=11|url=https://books.google.rs/books?id=-uhTulqFRIgC&pg=PA775&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false|accessdate=12. 07. 2017|pages=775}}</ref>.
 
Температура површинске воде опада од југа ка северу. Зими варира између -0.,2 и 0,6&nbsp;°C у делтама река и од -1.,7 до -1,8&nbsp;°C у северном делу мора. Лети се загреје до 7-8&nbsp;°C у увалама и до 2-3&nbsp;°C у морским зонама које су у потпуности без [[Лед|леда]].
 
Постоје сталне струје на површини мора које су усмерене од запада ка истоку. Оне су слабе и ветар на тај начин може привремено да им промени смер кретања. Плиме су полудневне (расту два пута дневно) са амплитудом од 5 до 25 цм.
Ред 48:
Будући да је море отворено према океану на северу, главни заливи, налазе се у његовим јужним деловима. У приобаљу постоји неколико острвских група као што су [[Ајон (острво)|Ајон]] и [[Медвеђи архипелаг]]. Нека острва се углавном састоје од песка и леда и постепено еродирају. Укупна површина слива мора је 1.342.000 km²<ref name="automatski generisano1" />.
 
Међу најзначајнијим притокама источносибирскогИсточносибирског мора су: [[Индигирка]], [[Алазеја]], Ујандина, [[Чукотка]], [[Колима (река)|Колима]], Раучуа, Чаун и Пегтимел. Само неке од њих су пловне. Обала мора је дугачка 3,016 км. Њу чине бројне увале и заливи која се некад протежу дубоко у копно.
 
Дно је покривено мешавином [[муљ]]а, [[песак|песка]] и камења. Око 70% мора је плиће од 50 метара, а у просеку је дубоко од 20-25 м. Североисточно од ушћа река Индирике и Колиме, постоје дубоки ровови на морском дну, који се приписују древним речним долинама, које су сада под морем. Највеће дубине, око 150 метара налазе се у североисточном делу мора.