Манастир Пресвете Богородице у Матејче — разлика између измена

{{Redirect|Матејче}}

[[Датотека:Matejče icon.jpg|мини|десно|250п|Фреска у унутрашњости Матејче]]

'''Манастир Пресвете Богородице Матејче'''<ref name="Дероко">{{АД-МА}}</ref>, '''Матејча''' или '''Матејић'''<ref name="Турист">''„Југославија — туристичка енциклопедија (-{I}- књига)“'', [[Београд]] [[1958]].</ref> (''Матејич''<ref name="Васа">[[Василије Марковић]] ''„Православно монаштво и манастири у средњовековној Србији“'' (прво издање), [[Сремски Карловци]] [[1920]].</ref>) се налази на обронцима [[Скопска Црна Гора|Скопске Црне Горе]], 13{{nbsp}}km удаљен од [[Куманово|Куманова]] код [[Матејић (село)|истоименог села]] у коме према [[Попис републике Македоније (2002)|попису из 2002. године]] живи 3012 [[Албанци|Албанаца]], 325 [[Срби|Срба]] и 17 [[Македонци|Македонаца]]<ref name="Попис">[http://212.110.72.46:8080/mlsg/ -{Министерство за Локална Самоуправа. База на општински урбанистички планови}-] {{Wayback|url=http://212.110.72.46:8080/mlsg/ |date=20080915015002 }} {{mk}}</ref><!--Адреса је наведена као референца на бг. њики, али сада не ради.-->{{чињеница| date = 12. 2009.}}. Подигнут је још у [[11. век]]у о чему сведоче натписи на [[Грчки језик|грчком језику]] из времена [[Исак I Комнин|Исака Комнина]] (1057—1059<ref name="Васа" />, док се у изворима први пут помиње у [[златна була|хрисовуљи]] [[краљ]]а [[Стефан Урош II Милутин|Милутина]] (1282—1321) из [[1300]]. године. Средином [[14. век]]а је [[стефан Душан|цар Душан]] (краљ [[1331]]—[[1346]], [[цар]] 1346—1355) започео, а његов син [[Стефан Урош V|Урош]] (1355—1371) и супруга [[Јелена (супруга Стефана Душана)|Јелена]] су завршили обнову манастира око [[1357]]. године<ref name="Турист" />, после чега је он постао [[задужбина]] цара Уроша. Са манастирске цркве је у [[18. век|-{XVIII}-]] веку скинут [[Олово|оловни]] [[кров]] који је искоришћен за покривање [[Ески џамија у Куманову|Ески џамије у Куманову]], чиме је убрзан процес његовог пропадања. Храм задужбина српског краља Милутина је два века био без крова и трпео оштећења.<ref>"Правда", Београд 1926. године</ref> Манастирска црква је обновљена [[1934]].<ref name="Турист" /><ref name="Проспект">''„Споменици културе у Србији, Црној Гори и Македонији“'' Београд [[1978]].</ref> или [[1926]]. године<ref name="Дероко" />, мада има великих замерки на начин на који је то изведено<ref name="Турист" />. Међутим црква је претрпела оштећења од стране [[ослободилачка национална армија|албанских терориста]] током [[сукоби у Републици Македонији (2001)|побуне против републике Македоније 2001. године]], када је његова непосредна околина минирана <ref>[http://www.novine.ca/arhiva/2002/05_11_02/bivsa_yu.html Nezavisne Novine], Приступљено 1. 4. 2013.</ref>, а сама манастирска црква је коришћена као главни штаб терориста и складиште за муницију <ref>http://www.rastko.rs/cms/files/books/473610b9630a3</ref>. Сама црква је карактеристична по томе што је у својој унутрашњости поседовала мању првобитну [[Црква (грађевина)|црквицу]] која је порушена током рестаурације у првој половини [[20. век]]а<ref name="Дероко" />, као и по чињеници да се у њој налази једна од [[лоза Немањића (фреска у Матејчи)|фресака лоза Немањића]]<ref name="Српске династије">{{АВРЉ-СД}}</ref> и приказ лозе [[списак византијских царева|византијских царева]]<ref name="Проспект" />, иако има тумачења да је у питању лоза [[Стари завет|старозаветног]] [[Јесеј]]а<ref name="Васа" />. Манастир је познат и по томе што је у њему живео и стварао [[српски композитор]] [[Духовна музика|духовне музике]] са краја [[15. век]]а [[Исаија Србин]], као и [[дијак]] из средине истог века [[Владислав Граматик]].