Реченица — разлика између измена

3.244 бајта додата ,  пре 1 године
.
(.)
 
== Дужина ==
НаконСа опадањаобновљеним интересовањаинтересом, дужина реченице јесе проучаванапроучава од 1980-их, углавном „с поштовањему наконтексту друге„других синтактичке феномене”.<ref>{{Harvnb|Těšitelová|1992|p=126}}</ref>
 
Једна дефиниција просечне дужине реченице прозног параграфа је однос броја речи и броја реченица.<ref>{{cite web | url=https://www.reddit.com/r/linguistics/comments/lv7b7/language_log_on_twitter_and_real_trends_in_word/ | title=Calculate Average Sentence Length | publisher=Linguistics Forum | date=Jun 23, 2011 | accessdate=December 12, 2011}}</ref> У уџбенику ''Математичка лингвистика'', Андраса Корнеја, сугерише се да је у „новинарској прози просечна дужина реченице изнад 15 речи”.<ref>{{Harvnb|Kornai|2007|p=188}}</ref> Просечна дужина реченице углавном служи као мерило за процену реченичне тешкоће или сложеност.<ref>{{Harvnb|Carter|1982|p=108}}</ref> Уопштено, ако се просечна дужина реченице повећа, онда ће се и сложеност реченице повећати.<ref>{{Harvnb|Troia|2011|p=270}}</ref>
 
Друга дефиниција „дужине реченице” је број клаузула у реченици, док је „дужина клаузуле” број [[Phone (phonetics)|фонова]] у клаузули.<ref>{{cite book | url=https://books.google.com/books?id=ODC4ZTwn81wC&pg=PA352&dq=%22sentence+length%22+linguistics&hl=en&ei=4zjpToblNOGaiAfFh5jPCA&sa=X&oi=book_result&ct=result&redir_esc=y#v=onepage&q=%22sentence%20length%22%20linguistics&f=false | title=Quantitative Linguistics | year=2005 | accessdate=December 15, 2011 |author1=Reinhard Köhler |author2=Gabriel Altmann |author3=Raĭmond Genrikhovich Piotrovskiĭ | page=352 | quote=(Caption) Table 26.3: Sentence length (expressed by the number of clauses) and clause length (expressed by the number of phones) in a Turkish text }}</ref>
 
Истраживања Ерика Шила и Питера де Хана базирана на узорцима текста су показала да две суседне реченице имају већу вероватноћу да имају сличне дужине од две реченице које нису суседне, и да готово сигурно имају сличну дужину у фикцији. Ово је супротстављено теорији да „аутори могу да теже да имају наизменичне дуге и кратке реченице”.<ref>{{cite web | url=http://llc.oxfordjournals.org/content/8/1/20.abstract | title=Characteristics of Sentence Length in Running Text | publisher=Oxford University Press | year=1993 | accessdate=December 12, 2011 |author1=Erik Schils |author2=Pieter de Haan }}</ref> Дужина реченице, као и сложеност речи, су фактори у читљивости реченице; међутим, и за друге факторе, као што је присуство везника, речено је да „знатно олакшавају разумевање”.<ref>{{cite book | url=https://books.google.com/books?id=1Zw9AAAAIAAJ&pg=PA108&dq=%22sentence+length%22+linguistics&hl=en&ei=4zjpToblNOGaiAfFh5jPCA&sa=X&oi=book_result&ct=result&redir_esc=y#v=onepage&q=%22sentence%20length%22%20linguistics&f=false | title=The assessment of sentence difficulty | accessdate=December 15, 2011 | author=Perera, Katherine | pages=108}}</ref><ref>{{cite book | url=https://books.google.com/books?id=eer_Pg7ZAGAC&pg=PA21&dq=%22sentence+length%22+linguistics&hl=en&ei=4zjpToblNOGaiAfFh5jPCA&sa=X&oi=book_result&ct=result&redir_esc=y#v=onepage&q=%22sentence%20length%22%20linguistics&f=false | title=Sentence Length, Sentence Complexity, and the Noun Phrase in 18th-Century News Publications | accessdate=December 15, 2011 | author=Fries, Udo | pages=21}}</ref>
 
== Референце ==