Османско царство — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 112:
Балкан није био једино место унутрашњег конфликта у овом периоду, те су се и арапске вође бориле за независност. Поготово у Египту вођен је дугогодишњи конфликт између Турака и [[Мухамед Али Египатски|Мухамед Алија]], који су Турци умало изгубили да није било европских сила које су интервенисале на њихову страну 1841. године. Иако су победили, Мухамед Али је остао да влада Египтом и династија коју је он у тој земљи створио је нестала тек 1852. године. Османлије су изгубиле своје поседе у северној Африци у овом периоду од стране Европе која је била жељна новооткривених природних ресурса на овом континенту. [[Француска|Французи]] узели су за себе [[Алжир]] 1830, а [[Тунис]] 1878. [[Британска империја|Британци]] су исте године добили за себе [[Кипар (острво)|Кипар]], док су Египат окупирали 1882. [[Либија|Либију]] су [[Краљевина Италија|Италијани]] заузели 1911. године.
Османлије су такође у више наврата биле у опасности потпуног уништења од стране моћне [[Руско царство|Руске империје]], чије су упаде у царство често спречавале остале европске силе. Један од ових напада био је [[Кримски рат]], конфликт у коме су Руси имали намеру да од Турака отму чак и њихову престоницу, [[Цариград]], али су спречени од стране Британије и Француске. Руси су имали исте намере са [[Санстефански споразум|Санстефанским споразумом]] 1878. године, али су остале силе, застрашене утицајем који би Русија добила на [[Црно море|Црном мору]] организовали [[Берлински конгрес]] који је био доста блажи по
==== 20. век ====
| |||