Јосип Турн — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 4:
Год. 1553–56. био је заповедник [[Крижевци (Хрватска)|Крижеваца]], потом заповедник у [[Крањска|Крањској]], а 1561–70. [[Сењ|сењски]] капетан. Истицао се у сукобима с Османлијама, нарочито 1566. крај [[Новиград (град)|Новиграда на Уни]]. Год. 1570. био је именован врховним заповедником ускока. Током [[Хрватско-словеначка сељачка буна|Сељачке буне 1573.]] победио је сељачку војску [[Битка код Кршког (1573)|крај Кршког]]<ref name="ВЕ">{{Cite book|ref=harv|editor-last=Гажевић|editor-first=Никола|editorlink=Никола Гажевић |title=Војна енциклопедија (том 3) |year=1974|publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |pages=527}}</ref> (његова писма крањској скупштини сталежа о саслушању заробљених устаника сачувана су до данас). Од 1576. био је посланик крањских сталежа на царском сабору у [[Регенсбург]]у и члан комисије за извођење радова око изградње тврђаве [[Карловац]], а од 1584. врховни заповедник [[Хрватска крајина|хрватске и приморске границе]] са седиштем у Карловцу. Исте је године у долини Мочила крај [[Слуњ]]а суделовао у великој победи над [[Ферхат-паша Соколовић|Ферхад-пашом Соколовићем]].<ref name=":0" />
=== Притужбе ===
10. марта 1585. [[хрватски сабор]] у Загребу[[Загреб]]у на челу са баном [[Тома Бакач-Ердеди|Томом Ердедијем]] тужио је пуковника Јосипа Јошта Турна надвојводи Карлу, да је чинио насиља хрватским племићима у околини Карловца. Хрватско племство се жалило да поред толиких [[Хрватско-турски ратови|провала Турака]] и [[Власи (османска друштвена класа)|Влаха]], почели су Хрватима све више насиља чинити немачки војници у крајишким тврђавама. Тако су војници из [[Карловац|Карловца]] 1587. убили племићког (котарског) судију Андрију Деспотовића. Почетком г. 1588. провалише ови војници у околна села, где су властели и кметовима отели оно мало преостале хране. У фебруару г. 1588. наоружао је карловачки официр Јурај Стомбергер 40 војника, с којима је провалио у село [[Петровина (Јастребарско)|Петровину]], посед загре­бачке бискупије. Тамо су војници попут разбојника опљачкали све куће, те у Кар­ловац однели све жито, зоб, кокоши и друге вредне ствари, чак и ужета са црквених звона. О том се расправљало на хрватском сабору, који се 21. фебруара 1588. састао у Вараждину[[Вараждин]]у. Сабор је закључио, да се барон Турн, заповједникзаповедник [[Хрватска крајина|хрватске Крајине]] писмено упозори, да због ових насиља надокнади штету, јер »Карловац и Дубовац потпадају законима и од­редбама ове краљевине (тј. Хрватске).«<ref name="ПХ"/>
 
=== Смрт ===