Англо-холандски поморски ратови — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
→‎top: clean up
.
Ред 1:
 
{{bez_inlajn_referenci}}
'''Англо-холандски поморски''' ратови су били низ ратова вођених између [[Енглеска|Енглеске]] (касније [[Краљевство Велика Британија|Велике Британије]]) и [[Низоземска република|Низоземске републике]] у 17. и 18. веку за контролу над морем и трговачким путевима.<ref>Boxer, Charles Ralph. ''The Anglo-Dutch Wars of the 17th Century'' (1974)</ref><ref>Bruijn, Jaap R. ''The Dutch navy of the seventeenth and eighteenth centuries'' (U of South Carolina Press, 1993).</ref>
{{чишћење|разлог=Уклонити сувишне везе, написати увод}}
'''Англо-холандски поморски''' ратови су били низ ратова вођених између [[Енглеска|Енглеске]] (касније [[Краљевство Велика Британија|Велике Британије]]) и [[Низоземска република|Низоземске републике]] у 17. и 18. веку за контролу над морем и трговачким путевима.
 
Након пропасти тзв. [[Шпанска армада|„Непобедиве арманде“]] [[Шпанија]] је морала да одустане од првог места поморске силе света, а неуспеси у ратовима са [[Француска|Француском]] на копну довели су до само њеног даљег слабљења. То је омогућило [[Португалија|Португалу]] да [[1640]]. г. изађе из персоналне уније са [[Шпанија|Шпанијом]] у коју је био присиљен да уђе још [[1580]]. г.. Из истих разлога долази до отцепљења Северних провинција [[1581]]. г. које су усвојиле [[Проглас о независности|Акт о одрицању верности шпанском краљу]], декларацију о независности провинција чиме је званично збачен [[Филип II од Шпаније]] као владар северних провинција.
 
Након проглашења своје независности, провинције [[Холандија (провинција)|Холандија]], [[Нови Зеланд|Зеланд]], [[Гронинген (провинција)|Гронинген]], [[Фризија]], [[Утрехт (провинција)|Утрехт]], [[Оверејсел]] и [[Хелдерланд]] су основале конфедерацију. Све ове провинције су биле аутономне и имале своје скупштине. [[Сталешке скупштине Низоземља]], конфедерална скупштина, је заседала у Хагу и састојала се од представника из сваке од седам провинција. Ретко насељена област [[Дренте]], која се углавном састоји од лошег [[тресава|тресетишта]], је била део републике, иако Дренте није био сматран једним од провинција. Он је имао своје представнике, док је управника Дрентеа именовала Сталешка скупштина.
 
Током наредних неколико [[десетлеће|деценија]], нагло је јачала привреда [[Низоземска република|Низоземске републике]]. Велики замах занатске производње свих врста омогућио је процват око 200 градова као центара фландријске и холандске производње и трговине. Холандски лучки градови постали су највећа светска средишта поморског промета, јер је преко тих лука ишло око 50% комплетног тадашњег европског претовара и тако Низоземска република у првој половини [[17. век|XVII века]] заузима водећи положај у светској поморској трговини. Само из [[Амстердам]]а, „''највеће трговачке вароши у хришћанском свету''“, испловиле би два пута годишње флоте од 700 до 800 бродова. Холандија је располагала са око 16000 трговачких бродова, док су све остале поморске државе зајдно имале једва око 4000 бродова, од чега [[Енглеска]] свега 570. Уз то је имала и апсолутни монопол у лову на харинге у [[Северно море|Северном мору]], знатан део у лову на китове - 3000 рибарских бродова и годишњи доходак од око 60 милиона гулдена - богате колоније у [[Индија|Индији]], [[Југоисточна Азија|југоисточној Азији]] - тзв. [[Холандска Индија|Холандска источна Индија]] - [[Борнео]], [[Јава]], [[Сулавеси|Целебес]], [[Шри Ланка|Цејлон]], [[јужна Африка|јужној Африци]] и атлантској обали [[Северна Америка|Северне Америке]]. Холандски насељеници су основали данашњи [[Њујорк]] који се тада звао [[Њујорк|Нови Амстердам]]. Чак су неко време у свом поседу имали и кинеско острво [[Тајван]]. Њена поморска трговина протезала се дуж енглеске, француске, шпанске и италијанске обале све до [[Левант]]а па све до [[Јапан]]а, а рекама [[Шелда|Шелдом]], [[Меза|Мезом]] и [[Рајна|Рајном]] допирала је дубоко у [[Европа|Европу]].
Линија 20 ⟶ 19:
 
Англо-холандским поморским ратовима [[Холандија]] је присиљена да првенство у прекоморској трговини и колонијама препусти индустријски развијеној [[Енглеска|Енглеској]]. ''Историја пропасти Холандије као владајуће трговинске нације јесте историја потчињавања трговинског капитала индустријском капиталу'' ([[Карл Маркс]]).
 
== Референце ==
{{reflist}}
 
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* [[Војна енциклопедија]], Англо-холандски поморски ратови
* Борис Прикрил, Три тисуће година поморских ратова, Отокар Кершовани, Опатија, 1985. г.
* Кристон И. Арчер, Џон Р. Ферис, Холгер Х. Хервиг и Тимоти Х. Е. Траверс, Светска историја ратовања, Alexandria Press, Београд, 2006. г.
* Фридрих фон Кохенхаузен, Велики војсковођи, Геца Кон А. Д. Београд, 1937. г.
* Geyl, Pieter. ''Orange & Stuart 1641–1672'' (1969)
* Hainsworth, D. R., et al. ''The Anglo-Dutch Naval Wars 1652–1674'' (1998)
* Israel, Jonathan Ie. ''The Dutch Republic: its rise, greatness and fall, 1477-1806'' (1995), pp. 713–726, 766–776, 796–806. The Dutch political perspective.
* Jones, James Rees. ''The Anglo-Dutch wars of the seventeenth century'' (1996) [https://books.google.com/books?isbn=0582056306 online]; the fullest military history.
* Kennedy, Paul M. ''The rise and fall of British naval mastery'' (1983) pp. 47–74.
* Konstam, Angus, and Tony Bryan. ''Warships of the Anglo-Dutch Wars 1652–74'' (2011) [https://www.amazon.com/Warships-Anglo-Dutch-Wars-1652-74-Vanguard/dp/1849084106/ excerpt and text search]
* Levy, Jack S., and Salvatore Ali. "From commercial competition to strategic rivalry to war: The evolution of the Anglo-Dutch rivalry, 1609–52." in ''The dynamics of enduring rivalries'' (1998) pp. 29–63.
* Messenger, Charles, ed. ''Reader's Guide to Military History'' (Routledge, 2013). pp. 19–21.
* Ogg, David. ''England in the Reign of Charles II'' (2nd ed. 1936), pp. 283–321 (Second War); pp. 357–388. (Third War), Military emphasis.
* Palmer, M. A. J. "The 'Military Revolution' Afloat: The Era of the Anglo-Dutch Wars and the Transition to Modern Warfare at Sea." ''War in history'' 4.2 (1997): pp. 123–149.
* Padfeld, Peter. ''Tides of Empire: Decisive Naval Campaigns in the Rise of the West. Vol. 2 1654–1763.'' (1982).
* Pincus, Steven C.A. ''Protestantism and Patriotism: Ideologies and the making of English foreign policy, 1650-1668'' (Cambridge UP, 2002).
* Rommelse, Gijs "Prizes and Profits: Dutch Maritime Trade during the Second Anglo-Dutch War," ''International Journal of Maritime History'' (2007) 19#2 pp. 139–159.
* Rommelse, Gijs. "The role of mercantilism in Anglo-Dutch political relations, 1650–74." ''Economic History Review'' 63#3 (2010) pp. 591–611.
{{refend}}
 
== Спољашње везе ==
{{Commons category|Anglo-Dutch wars}}
* {{citation | publisher = Zeeburg nieuws | place = NL | language = Dutch | url = http://www.zeeburgnieuws.nl/specials/scheepvaart/voc-foto01-dt.html | title = Painting of Anglo-Dutch sea battle, Third War, at the National Maritime Museum, London | deadurl = yes | archiveurl = https://web.archive.org/web/20021014125313/http://www.zeeburgnieuws.nl/specials/scheepvaart/voc-foto01-dt.html | archivedate = 14 October 2002 | df = dmy-all }}.
* -{[https://web.archive.org/web/20111212075532/http://www.nmm.ac.uk/ National Maritime Museum], London.}-
* -{Dutch [[Admiral]] [[Michiel de Ruyter]]s' flagship [https://web.archive.org/web/20070927104213/http://www.bataviawerf.nl/7provincien.html 'The Seven Provinces'] is being rebuilt in the Dutch town of [[Lelystad]].}-
* {{citation | publisher = Contemplator | url = http://www.contemplator.com/history/dutchwar.html | title = A short history of the Anglo–Dutch Wars}}.
 
{{Authority control}}
 
[[Категорија:Англо-холандски ратови]]