Патријарх српски Јован — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
мНема описа измене
Ред 41:
За све време свога архипастирског рада патријарх Јован, напушта политику [[патријарх српски Макарије|патријарха Макарија]] и постаје активан учесник у акцији западних држава за ослобођење балканских народа од Турака. Занет идеалом те борбе патријарх Јован је напустио политику наслона на Турке иако је Турска у то време била у великом замаху надирања према северу и према западу.
 
[[Папа Климент VIII]] покушао је да образује хришћански савез у који би ушли шпански краљ [[Филип III од Шпаније|Филип III]], аустријски надвојвода [[Фердинанд II, цар Светог римског царства|Фердинанд]] и савојски херцег [[Карло Емануел I]]. У исто време патријарх Јован је преко никшићког војводе [[Грдан (војвода)|Грдана]] спремао [[Херцеговачки устанак (1596—1597)|устанак у Херцеговини]]. Будући да је цела ова акција пропала патријарх Јован се горко разочарао у запад. Интересантно је напоменути да је патријарх Јован једини наш патријарх који није имао везе са Русијом.
 
За време патријарха Јована [[Српска православна црква]] је доживела један од најтежих својих удараца. Наиме, Синан-паша је наредио да се [[1594]]. године на [[Градска општина Врачар|Врачару]] спале мошти [[Свети Сава|Светог Саве]], који се везује за [[Банатски устанак|устанак против Турака]] у [[Банат]]у и [[Херцеговина|Херцеговини]]. За све устанке Турци су осудили патријарха Јована и епископе Српске цркве па су позвали патријарха Јована у [[Истанбул|Цариград]] и ту га задавили [[1614]]. године.