Википедија

Шумадијско-војвођански дијалекат — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
{{Јужнословенски језици}}
'''Шумадијско-војвођански дијалекат''' је српски дијалекат који припада групи млађих штокавских (новоштокавских) дијалеката.{{sfn|Ивић|1956|p=68-88}}
== Простор на ком се дијалекат простире ==
[[Датотека:Dijalekti-Štokavskog-narečja.svg|мини|лево|Дијалектолошка карта штокавског наречја]]▼
Заступљен је у највећем делу северозападне Србије, у [[Срем]]у, [[Шумадија|Шумадији]], [[Београд]]у, највећем делу [[Бачка|Бачке]] и [[Банат]]а (осим крајње северозападног дела Бачке, где се говори [[икавски изговор|икавски]] и крајњег југоисточног дела Баната, који је захваћен [[косовско-ресавски дијалект|косовско-ресавским дијалектом]]).
 
'''Шумадијско-војвођански дијалект''' је дијалект [[српски језик|српског језика]], који припада групи млађих штокавских ([[Новоштокавски дијалекти|новоштокавских]]) дијалеката. Говори се у северним областима [[Република Србија|Републике Србије]], а назив је добио по простирању на подручјима [[Шумадија|Шумадије]] и [[Војводина|Војводине]]. Обухвата средишње делове Шумадије, до [[Мачва|Мачве]] и [[Поцерина|Поцерине]] према западу, док према северу обувата цео [[Срем]], већи део [[Бачка|Бачке]], као и средење и северне делове [[Банат|Баната]]. У средишту ове дијакатске области налази се [[Београд]], главни град Србије. Такође се говори и међу [[Срби у Румунији|Србима у Румунији]], као и међу [[Срби у Мађарској|Србима у Мађарској]].{{sfn|Ивић|1956|p=68-88}}{{sfn|Okuka|2008|p=128-166}}
Овим дијалектом говоре и Срби у [[Срби у Мађарској|Мађарској]] и [[Срби у Румунији|Румунији]].
 
== Важније особине ==
▲[[Датотека:Dijalekti-Štokavskog-narečja.svg|мини|леводесно|270п|Дијалектолошка карта [[штокавско наречје|штокавског наречја]]]]
* четвороакценатски систем у којем неакцентовани вокали могу долазити само после акцентованих слогова и нова деклинација, тј. промена са генитивом множине на -а и са једним обликом за датив, инструментал и локатив множине на -има/-ама.
* Некадашњи глас јат замењен је са е, уз више недоследности, па има облике ''мудрији, новији; нисам, ниси (а не мудреји, новеји, несам, неси)''; јат је дало -и и у падежним облицима као што су: жени, мени, овим, оним. Гласа х углавном нема у овом дијалекту.
* Група -ао сажима се у о: пево, чито.
 
Овај дијалект је ушао у основу српског књижевног језика у својој целини. Заступљена су четири акцента. Јавља се свих седам падежа. Често се јавља и сажимање самогласника (ео у о). У неким речима се јавља и уместо е (ди уместо где).
 
Подела овог дијалекта на ''субдијалекте'', односно [[говори (дијалектологија)|говоре]], условљена је применом конкретних дијалетолошких критеријума од стране различитих истраживача. Основна подела подразумева разврствање у две групе, од којих прва обухвата ''шумадијске говоре'', док друга обухвата ''војвођанске говоре''.
Овај дијалекат дели се на [[северносрбијански поддијалект|северносрбијански]], [[београдски поддијалект|београдски]] и [[војвођански поддијалект]].
 
Овај дијалект је ушао у основу српског књижевног језика у својој целини.
Заступљена су 4 акцента
Јавља се седам падежа
Често се јавља сажимање самогласника (ео у о)
У неким речима се јавља и уместо е (ди уместо где)
 
== Види још ==
{{colbegin}}
* [[Српскохрватски језик]]
* [[Српски језик]]
* [[Дијалекти српског језика]]
* [[Ијекавски изговор]]▼
* [[Екавски изговор]]
▲* [[Ијекавски изговор]]
* [[Штокавско наречје]]
* [[Наречје]]
* [[Ужички говор|Златиборски говор]]
* [[Дијалект]]
* [[Источнохерцеговачки дијалекат]]
* [[Субдијалект]]
* [[Дијасистем]]
{{colend}}
 
== Референце ==
Линија 34 ⟶ 31:
 
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ивић|first=Павле|autorlink=Павле Ивић|title=Дијалектологија српскохрватског језика: Увод и штокавско наречје|edition=1.|year=1956|location=Нови Сад|publisher=Матица српска|url=https://books.google.com/books?id=ROQbAAAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ивић|first=Павле|autorlink=Павле Ивић|title=Из српскохрватске дијалектологије|year=1991|location=Ниш|publisher=Просвета|url=https://books.google.com/books?id=h7JiAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ивић|first=Павле|autorlink=Павле Ивић|title=Српски дијалекти и њихова класификација|year=2009|location=Сремски Карловци & Нови Сад|publisher=Издавачка књижарница Зорана Стојановића}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Okuka|first=Miloš|autorlink=Милош Окука|title=Srpski dijalekti|year=2008|location=Zagreb|publisher=Prosvjeta|url=https://books.google.com/books?id=eVwqAQAAIAAJ}}
{{refend}}
 
{{Дијалекти српског језика}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Шумадијско-војвођански_дијалекат”