Википедија

Манастир Марча — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Враћене измене Радован Јовчић (разговор) на последњу измену корисника Dungodung
ознака: враћање
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 13:
'''Манастир Марча''' је [[манастир]] [[Митрополија загребачко-љубљанска|митрополије загребачко-љубљанске]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] из [[16. век]]а.
 
Манастир није сачуван, али је на његовим остацима [[1925]]. године саграђена капела, у селу [[Стара Марча]], на реци [[Глоговница|Глоговници]], између [[Чазма|Чазме]] и [[Клоштар Иванић]]а.<ref>[http://sloboda.snd-us.com/index.php?option=com_content&view=article&id=1215:marcanska-unija-duhovni-genocid&catid=9:istorija&Itemid=123 Часопис Слобода бр. 2063: Марчанска унија — духовни геноцид, Архимандрит Леонтије (Алавања), 10. 2. 2013.]{{Мртва веза|date=09. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Приступљено 18. 2. 2013.</ref>
 
== Историја ==
У другој половини [[16. век]]а, дабробосански митрополит Гаврило Аврамовић<ref>Никола Беговић: "Историја Србске цркве...", Нови Сад 1877. године</ref> је пребегао на ово подручје, бежећи од [[Османско царство|турског]] зулума, са седамдесет калуђера из [[Манастир Рмањ|манастира Рмња]]. Они су овде основали манастир око 1609. године, који је касније био седиште новоосноване [[Марчанска епархија|марчанске епархије]] .
 
[[Римокатоличка црква]] чинила је притиске на православни народ и свештенство да пређу у [[католицизам]]. Епископ Вретанијски Симеон [[1611]].<ref>"Историја српског народа", Београд 1993. године</ref> године, је присилно морао отићи у [[Рим]] да призна [[Папа|папу]], који му је 15. новембра исте године издао именовање за епископа српског народа у [[Угарска|Угарској]], [[Славонија|Славонији]] и [[Хрватска|Хрватској]]. Епископ [[Симеон Вретања]] (1611-16301611—1630) је први унијатски владика у Марчи.<ref>"Српски сион", Карловци 1904. године</ref> Сва имања око манастира Марче која су припадала цркви Свих Светих, доделио је тада Папа манастиру Марчи.
 
Све што је Симеон Вретанијски као архимандрит и Епископ саградио у Марчи било је од дрвета. Он у својој молби Папи вели да је почео градити [[Црква (грађевина)|цркву]] и мали манастир. Народ је помагао. Око Марче се крче шуме и саде виногради, обрађују се њиве и ливаде, граде се воденице, копају рибњаци а у Маринковцима се постепено уредила манастирска економија. Створен је веома леп посед. Ту је било 170 јутара шуме, 7 јутара оранице, 100 јутара ливада и 150 јутара винограда, а на мајуру у Маринковцима било је 70 јутара шуме и 16 јутара ливаде.
 
Након Симеонове смрти [[1630]]. године на његово место постављен је, 8. маја 1630. године, марчански игуман Максим Предојевић (1630-16421630—1642)<ref name=":0">{{Cite book|title=Споменица календар гркокатолика крижевачке бискупије за годину 1931.|last=Шимрак|first=Др. Јанко|publisher=Народна просвјета|year=1930.|isbnid=|location=Загреб|pages=33}}</ref>. Максим је остао упамћен по бескомпромсној борби за одбрану [[Православље|православља]] и народних права српских [[крајишник]]а.
 
Њега је наследио његов сродник Гаврило Предојевић (1642-16441642—1644). У његово време долази нова група калуђера из манастира Рмња под водством игумана Кирила Никшића. Долазак ових рмањских калуђера позитивно је деловало на развој манастира Марче. Један од њих, Сава Станиславић, постао је ускоро марчански [[архимандрит]], а од [[1684|1648]]. године и [[епископ]]. Под његовим вођством започета је градња манастирског храма почетком маја [[1654]]. године.
 
Владику Саву који је био ђакон свог претходника, Василија Предојевића (1644-16481644—1648),<ref name=":0" /> наследио је Гаврило Мијакић (1663-16701663—1670). Њега је именовао [[Леополд I, цар Светог римског царства|цар Леополд први.]] Мијакић је био пријатељ породице Зрински. У мају 1668. је Мијакић отишао у Беч где се у то време налазио и [[Petar Zrinski|Петар Зрински]] који је Мијакића представио канцелару Селепчењију пред којим је Мијакић признао католичку веру. Међутим, због завере против цара, Петар Зрински и [[Крсто I Франкопан|Крсто Франкопан]] су 17. априла 1670. затворени у тамницу у Бечу. И владика Мијакић је ухапшен и затворен у карловачку тврђаву. Из карловачке тврђаве је био премештен у сењску тврђаву где је био затворен до краја јула 1671. године. Након тога је одведен преко Љубљане у Грац. Осуђен је на доживотни затвор где је и умро 1686. године.<ref name=":0" /> После његове смрти, у Марчу је силом доведен [[гркокатолицизам|унијат]] Павле Зоричић.<ref>Никола Беговић, наведено дело</ref> [[Леополд I, цар Светог римског царства|Цар Леополд]] је 28. фебруара [[1671]]. именовао Зоричића за марчанског епископа. Марчански монаси су протестовали не желећи да прихвате унијатског епископа, због чега су били утамничени. Маја [[1672]]. године марчански калуђери су оковани одведени у ропство на [[Малта|Малту]]. На њихово место Зорчић је у Марчу довео унијатске монахе.
 
После Зорчића силом су довођени и остали епископи-унијати. Унијатско монаштво се временом осипало, тако да је [[1732]]. године комисија која је обишла све парохијске центре у Генералату утврдила да је у читавом генералату остало само тројица монаха и њихов епископ у Марчи. После овога Срби су [[1735]]. године поново добили православног епископа који је немајући резиденције своје седиште пренео у [[Северин]], захтевајући повратак Марче.
Ред 43:
Кад је у [[Беч]]у примљен извештај о одузимању Марче, царица [[Марија Терезија]] је 26. септембра [[1753]]. године одредила да осморица изгнаних калуђера пређу у [[Манастир Плашки|манастире Плашки]] и [[Манастир Гомирје|Гомирје]]. На ово је митрополит Павле Ненадовић одговорио да у Плашком нема никаквог манастира, а Гомирје не може примити ове калуђере због множине братства. Царица је 5. новембра [[1753]]. године обавестила митрополита да се Марча не може повратити Србима, јер су је они отели, а црква и села око Марче заузета су само у потребним границама.
 
[[Године 1754]]. године издат је нови закон о [[Војна крајина|Крајини]] који је уништио сваки траг о привилегијама што је иницирало Северинску буну [[1755]]. године. Након што је буна угушена на народном збору у Северину [[1755]]. Срби донесе одлуку да се одричу Марче. Пошто се са тим сагласио и костајничко-северински епископ Јосиф Стојановић поднета је царици молба да се из Марче протерају унијати и да се манастир уступи пијаристима-римокатоличким калуђерима. Царица је одмах издала одлуку И усвојила молбу Срба. [[1755]]. 1. септембра пијаристи су дошли у Марчу и основали немачку и латинску школу.
 
Пијаристи се нису дуго задржали у Марчи, школа није имала успеха јер су се [[Срби]] после горког искуства и према овим римокатоличким калуђерима односили са неповерењем. Зато је школа после пар година укинута а пијаристи су прешли у [[Бјеловар]] [[1756]]. године. Марчу су задржали само као своје имање. После њиховог одласка, Марча је опустела. Држава је продавала манастирску земљу и од тог новца градила манастир пијаристима у Бјеловару (данас жупни двор), манастир је полако рушен.
Ред 52:
* [[Списак манастира Српске православне цркве]]
 
== ИзвориРеференце ==
{{reflist}}
 
Ред 60:
* {{Cite book|ref=harv|last=Грујић|first=Радослав|authorlink=Радослав Грујић|year=1908|title=Пропаст манастира Марче|location=Загреб|publisher=Српска штампарија}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ивић|first=Алекса|authorlink=Алекса Ивић|year=1909|title=Сеоба Срба у Хрватску и Славонију: Прилог испитивању српске прошлости током 16. и 17. века|location=Сремски Карловци|url=https://books.google.com/books?id=QOw7AQAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref= harv|last=Грујић|first=Радослав|authorlink=Радослав Грујић|year=1909|title=Апологија српскога народа у Хрватској и Славонији и његових главних обележја|location=Нови Сад|url=https://books.google.com/books?hl=sr&id=OccMAQAAMAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Ивић|first=Алекса|authorlink=Алекса Ивић|title=Марчанска епископија од Симеона Вретање до Гаврила Предојевића (1609-16421609—1642)|journal=Браство|year=1923|volume=17|pages=156-165|url=https://books.google.com/books?id=ZWYaAQAAIAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Ивић|first=Алекса|authorlink=Алекса Ивић|title=Марчанска епископија од Гаврила Предојевића до Гаврила Мијакића (1642-16601642—1660)|journal=Браство|year=1924|volume=18|pages=86-100|url=https://books.google.com/books?id=tmYaAQAAIAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Ивић|first=Алекса|authorlink=Алекса Ивић|title=Марчанска епископија од 1662 до 1670|journal=Браство|year=1925|volume=19|pages=196-216|url=https://books.google.com/books?id=EmcaAQAAIAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Ивић|first=Алекса|authorlink=Алекса Ивић|title=Марчанска епископија: Трагедија епископа Мијакића и његових калуђера|journal=Браство|year=1926|volume=20|pages=68-82|url=https://books.google.com/books?id=VGcaAQAAIAAJ}}
Ред 70:
* {{Cite book|ref=harv|last=Кашић|first=Душан Љ.|authorlink=Душан Кашић|year=1988|title=Српска насеља и цркве у сјеверној Хрватској и Славонији|url=https://books.google.com/books?id=06EMAAAAIAAJ|location=Загреб|publisher=Савез удружења православних свештеника Хрватске}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Веселиновић|first=Рајко|authorlink=Рајко Веселиновић|chapter=Срби у Хрватској у XVI и XVII веку|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=SukJAQAAIAAJ|volume=књ. 3, св. 1|year=1993|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=427-490}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Гавриловић|first=Владан|title=Примери унијаћења српског народа у Хрватској до краја XVIII века|journal=Српске студије|issue=3|year=2012|pages=207-218|url=http://serbianstudies.weebly.com/uploads/2/6/6/1/26612077/3.2._srpske_studije_3_2012.pdf|access-dateaccessdate=31. 07. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20151123195456/http://serbianstudies.weebly.com/uploads/2/6/6/1/26612077/3.2._srpske_studije_3_2012.pdf#|archive-date=23. 11. 2015|dead-url=yes|df=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Милтојевић|first=Милутин|year=2014|chapter=Српска историографија о унијаћењу Срба у седамнаестом веку|title=Историографија и савремено друштво|location=Ниш|publisher=Филозофски факултет|pages=220-230|url=https://izdanja.filfak.ni.ac.rs/zbornici/2014/nauka-i-savremeni-univerzitet-istoriografija-i-savremeno-drustvo-prvi-tom}}
{{refend}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Манастир_Марча”