Манастир Марча — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Поправљене везе: крајишник → Крајишници, Северин → Северин (општина) користећи Dab solver |
||
Ред 22:
Све што је Симеон Вретанијски као архимандрит и Епископ саградио у Марчи било је од дрвета. Он у својој молби Папи вели да је почео градити [[Црква (грађевина)|цркву]] и мали манастир. Народ је помагао. Око Марче се крче шуме и саде виногради, обрађују се њиве и ливаде, граде се воденице, копају рибњаци а у Маринковцима се постепено уредила манастирска економија. Створен је веома леп посед. Ту је било 170 јутара шуме, 7 јутара оранице, 100 јутара ливада и 150 јутара винограда, а на мајуру у Маринковцима било је 70 јутара шуме и 16 јутара ливаде.
Након Симеонове смрти [[1630]]. године на његово место постављен је, 8. маја 1630. године, марчански игуман Максим Предојевић (1630—1642).<ref name=":0">{{Cite book|title=Споменица календар гркокатолика крижевачке бискупије за годину 1931.|last=Шимрак|first=Др. Јанко|publisher=Народна просвјета|year=1930.|id=|location=Загреб|pages=33}}</ref>
Њега је наследио његов сродник Гаврило Предојевић (1642—1644). У његово време долази нова група калуђера из манастира Рмња под водством игумана Кирила Никшића. Долазак ових рмањских калуђера позитивно је деловало на развој манастира Марче. Један од њих, Сава Станиславић, постао је ускоро марчански [[архимандрит]], а од [[1684|1648]]. године и [[епископ]]. Под његовим вођством започета је градња манастирског храма почетком маја [[1654]]. године.
Ред 28:
Владику Саву који је био ђакон свог претходника, Василија Предојевића (1644—1648),<ref name=":0" /> наследио је Гаврило Мијакић (1663—1670). Њега је именовао [[Леополд I, цар Светог римског царства|цар Леополд први.]] Мијакић је био пријатељ породице Зрински. У мају 1668. је Мијакић отишао у Беч где се у то време налазио и [[Petar Zrinski|Петар Зрински]] који је Мијакића представио канцелару Селепчењију пред којим је Мијакић признао католичку веру. Међутим, због завере против цара, Петар Зрински и [[Крсто I Франкопан|Крсто Франкопан]] су 17. априла 1670. затворени у тамницу у Бечу. И владика Мијакић је ухапшен и затворен у карловачку тврђаву. Из карловачке тврђаве је био премештен у сењску тврђаву где је био затворен до краја јула 1671. године. Након тога је одведен преко Љубљане у Грац. Осуђен је на доживотни затвор где је и умро 1686. године.<ref name=":0" /> После његове смрти, у Марчу је силом доведен [[гркокатолицизам|унијат]] Павле Зоричић.<ref>Никола Беговић, наведено дело</ref> [[Леополд I, цар Светог римског царства|Цар Леополд]] је 28. фебруара [[1671]]. именовао Зоричића за марчанског епископа. Марчански монаси су протестовали не желећи да прихвате унијатског епископа, због чега су били утамничени. Маја [[1672]]. године марчански калуђери су оковани одведени у ропство на [[Малта|Малту]]. На њихово место Зорчић је у Марчу довео унијатске монахе.
После Зорчића силом су довођени и остали епископи-унијати. Унијатско монаштво се временом осипало, тако да је [[1732]]. године комисија која је обишла све парохијске центре у Генералату утврдила да је у читавом генералату остало само тројица монаха и њихов епископ у Марчи. После овога Срби су [[1735]]. године поново добили православног епископа који је немајући резиденције своје седиште пренео у [[Северин (општина)|Северин]], захтевајући повратак Марче.
[[Датотека:Marča Monastery.jpg|мини|лево|400п|Цртеж А. Маргетинац ''„Крижоки и Ђуроки“'', рукописна књига из 1895. према цртежу из 1777. Црква дужине 26,6м и 7,6м широка. Ћелијско здање окружавало је цркву са три стране. Све је било ограђено зидом са обрамбеним кулама. На северној страни, поред порте стајала је мала Црква Св. Николе.<ref>[http://www.mitropolija-zagrebacka.org/index.php?option=com_content&view=article&id=39%3A2009-12-23-09-25-24&catid=2&Itemid=5&lang=sr-cir СПЦ — Митрополија Загребачко-Љубљанска: Православни манастири у Хрватској и Славонији, протојереј-ставрофор Душан Кашић, Манастир Марча], Приступљено 18. 2. 2013.</ref>]]
| |||