Централна процесорска јединица — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 87.116.179.156 (разговор) на последњу измену корисника InternetArchiveBot
ознака: враћање
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 10:
|caption3 = MOS6502AD-8bit процесор коришћен у првим микрорачумнарима}}
 
'''Централна процесорска јединица''' (''ЦПУ'') је сет [[elektronsko kolo|електронских кола]] унутар [[рачунар]]а на којима се извршавају [[Скуп инструкција|инструкције]] [[Рачунарски програм|рачунарског програма]] путем извођења основних [[аритметика|аритметичких]], логичких, контролних и [[Ulazno/izlazne jedinice|улазно/излазних]] (-{I/O}-) операција спецификованих инструкцијама. Рачунарска индустрија је користила термин „централна процесорска јединица” још од раних 1960-тихих.<ref name="weik1961">{{cite journal |last=Weik|first=Martin H.| title = A Third Survey of Domestic Electronic Digital Computing Systems | publisher = [[Ballistic Research Laboratory]] | url = http://ed-thelen.org/comp-hist/BRL61.html |year=1961 }}</ref> Традиционално, термин „ЦПУ” се односи на '''процесор''', специфичније на његову процесорску јединицу и [[Управљачка јединица|контролну јединицу]] (-{CU}-), при чему се прави разлика између тих сржних елемената рачунара и спољашњих компоненти као што су [[Computer data storage|главна меморија]] и [[Ulazno/izlazne jedinice|I/O]] електронска кола.<ref name="kuck">{{Cite book|last= Kuck|first= David|title= Computers and Computations, Vol 1|year=1978|publisher= John Wiley & Sons, Inc.|isbn=978-0-471-02716-4|pages=12}}</ref>
 
Процесор (у [[рачунарство|рачунарству]]) је извршна јединица — прима и извршава инструкције прочитане из одговарајуће меморије. Када се каже само „процесор“ најчешће се мисли на ''централни процесор'' ({{јез-енг|central processing unit — CPU}}, централна процесорска јединица), али постоје и процесори специјалних намена као што су [[процесори сигнала]], разни [[графички процесори]], итд. Сам по себи процесор не чини [[рачунар]], али је један од најважнијих делова сваког рачунара.
Ред 19:
| url = https://software.intel.com/en-us/articles/intel-performance-counter-monitor-a-better-way-to-measure-cpu-utilization
| title = Intel Performance Counter Monitor – A better way to measure CPU utilization
| date = 18. 12. 2014. | accessdate = 17. 202. 2015.
|last1 last=Willhalm|first1 first=Thomas|last2=Dementiev|first2=Roman| author3 = Patrick Fay
| website = software.intel.com
}}</ref> Редни процесори или [[векторски процесор]]и имају вишеструке процесоре који паралелно делују, при чему се ни један не сматра централним. Постоји и концепт [[Central processing unit#Virtual CPUs|виртуалних процесора]] коју су вид примене динамички агрегираних рачунарских ресурса.<ref>{{Cite book
|title= VMware vSphere Performance: Designing CPU, Memory, Storage, and Networking for Performance-Intensive Workloads|last=Liebowitz|last2=Kusek|last3=Spies|first= Matt |first2= Christopher |first3= Rynardt
|isbnpublisher= Wiley |year=2014|isbn=978-1-118-00819-5|location= |pages= 68|via=
|last=Liebowitz|last2=Kusek|last3=Spies|first= Matt |first2= Christopher |first3= Rynardt
|publisher= Wiley |year=2014
|isbn= 978-1-118-00819-5|location= |pages= 68|via=
}}</ref>
 
Линија 34 ⟶ 32:
[[Датотека:Edvac.jpg|thumb|250px|-{[[EDVAC]]}-, један од првих рачунара који су могли да сачувају програм]]
 
Рани рачунари као што је -{[[ENIAC]]}- су морали да се физички измене да би обављали различите задатке, те су стога те машине називане „рачунарима са фиксним програмом”.<ref>{{Cite book|last=Regan|first=Gerard|title=A Brief History of Computing|isbn=978-1-84800-083-4|url=https://books.google.com/books?isbnid=1848000839ISBN 1-84800-083-9|accessdate = 26. 11. 2014.|pages=66}}</ref> Пошто је термин „ЦПУ” генерално дефинисан као уређај за извршавање [[софтвер]]а (рачунарског програма), најранији уређаји који се с правом могу називати процесорским су били [[рачунари са сачуваним програмом]].
 
Идеја рачунара са сачуваним програмом је већ била присутна у [[J. Presper Eckert|Џон Преспер Екеретовом]] и [[John William Mauchly|Џон Вилијам Моклијевом]] дизајну [[ЕНИАЦ]] рачунара, али је иницијално била изостављена да би се раније завршила изградња.<ref>{{cite web|title=Bit By Bit|url=http://ds.haverford.edu/bitbybit/bit-by-bit-contents/chapter-five/5-1-stored-program-computing/|archiveurl=https://web.archive.org/web/20121013210908/http://ds.haverford.edu/bitbybit/bit-by-bit-contents/chapter-five/5-1-stored-program-computing/|publisher=Haverford College|accessdate = 101. 8. 2015.|archivedate = 13. 10. 2012.}}</ref> Дана 30. јуна 1945, пре него што је ЕНИАЦ био направљен, математичар [[Џон фон Нојман]] је дистрибуирао рад под насловом ''[[First Draft of a Report on the EDVAC|Први нацрт извештаја о ЕДВАЦ-у]]''. То је био преглед компјутера са ускладиштеним програмом који би се евентуално завршио у августу 1949. године.<ref>{{cite journal | title = First Draft of a Report on the EDVAC | publisher = [[Moore School of Electrical Engineering]], [[Универзитет Пенсилваније|University of Pennsylvania]] | url = http://www.virtualtravelog.net/entries/2003-08-TheFirstDraft.pdf | year = 1945 | journal = | access-date accessdate= 28. 01. 2018 | archive-url = https://web.archive.org/web/20040423232125/http://www.virtualtravelog.net/entries/2003-08-TheFirstDraft.pdf | archive-date = 23. 04. 2004 | dead-url = yes | df = }}</ref> [[ЕДВАЦ]] је био дизајниран да извршава одређени број упутстава (или операција) различитих типова. Значајно је да су програми написани за ЕДВАЦ требали да буду ускладиштени у [[Рачунарска меморија|рачунарској меморији]] велике брзине уместо да буду спецификовани физичким ожичавањем рачунара.<ref>{{cite web|title=The Modern History of Computing|url=http://plato.stanford.edu/entries/computing-history/|last=University|first=Stanford|publisher=The Stanford Encyclopedia of Philosophy|accessdate = 25. 909. 2015.}}</ref> Тиме је превазиђено озвиљно ограничење ЕНИАЦ-а, што је било знатно време и напор који су били потребни за реконфигурацију рачунара за обављање новог задатка. Са фон Нојмановим дизајном, програм који је ЕДВАЦ извршавао се могао променити једноставном променом контента меморије. ЕДВАЦ, међутим, није био први рачунар са сачуваним програмом; [[Manchester Small-Scale Experimental Machine|Манчестерска експериментална машина малих размера]], мали прототип рачунара са сачуваним програмом, извршио је свој први програм 21. јуна 1948,<ref>{{citation |last=Enticknap |first=Nicholas |title=Computing's Golden Jubilee |journal=Resurrection |issue=20 |publisher=The Computer Conservation Society |date=Summer 1998 |url=http://www.cs.man.ac.uk/CCS/res/res20.htm#d |issn=0958-7403 |accessdate=19. 404. 2008. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120109142655/http://www.cs.man.ac.uk/CCS/res/res20.htm#d#d |archivedate=09. 01. 2012 |deadurl=yes |df= }}</ref> а [[Manchester Mark 1|Манчестер Марк 1]] је извршио свој први програм током ноћи 16–17. јуна 1949.<ref>{{cite web|title=The Manchester Mark 1|url=http://curation.cs.manchester.ac.uk/digital60/www.digital60.org/birth/manchestercomputers/mark1/manchester.html|work=The University of Manchester|accessdate = 25. 909. 2015.}}</ref>
 
Дизајн раних процесора је био прилагођен да буду коришћени као део већег и понекад особеног рачунара.<ref>{{cite web|title=The First Generation|url=http://www.computerhistory.org/revolution/birth-of-the-computer/4/92|publisher=Computer History Museum|accessdate = 29. 909. 2015.}}</ref> Међутим, овај метод дизајнирања прилагођених процесора за одређену апликацију је у великој мери уступио место развоју вишенаменских процесора произведених у великим количинама. Са таквом стандардизацијом се почело у ери дискретних [[транзистор]]ских [[Мејнфрејм рачунар|мејнфрејмова]] и [[minicomputer|минирачунара]], а тренд је знатно убрзан популаризацијом [[Интегрисано коло|интегрисаних кола]] (ИЦ). Она су омогућила дизајнирање и производњу све комплекснијих процесора са задовољавајућом толеранцијама реда величине [[Нанометар|нанометра]].<ref name="nobel">{{cite web|title=The History of the Integrated Circuit|url=https://www.nobelprize.org/educational/physics/integrated_circuit/history/|website=Nobelprize.org|accessdate = 29. 909. 2015.}}</ref> Миниатуризација и стандардизација процесора су увећали присуство дигиталних уређаја у модерниом животу далеко изван ограничене примене наменских рачунарских машина. Модерни микропроцесори се јављају у електронским уређајима у опсегу од аутомобила<ref>{{cite web|last=Turley|first=Jim|title=Motoring with microprocessors|url=http://www.embedded.com/electronics-blogs/significant-bits/4024611/Motoring-with-microprocessors|publisher=Embedded|accessdate = 15. 11. 2015.}}</ref> до мобилних телефона,<ref>{{cite web|title=Mobile Processor Guide – Summer 2013|url=http://www.androidauthority.com/mobile-processor-guide-summer-2013-234354/|publisher=Android Authority|accessdate = 15. 11. 2015.}}</ref> а понекад чак и у играчкама.<ref>{{cite web|title=ARM946 Processor|url=https://www.arm.com/products/processors/classic/arm9/arm946.php|publisher=ARM|accessdate = 15. 11. 2015.}}</ref>
 
Док се фон Нојману најчешће приписују заслуге за дизајн рачунара са ускладиштеним програмом због његовог дизајна ЕДВАЦ-а, и тај дизајн је постао познат као [[Фон Нојманова архитектура]], други су пре њега, попут [[Конрад Цузе|Конрада Цуза]], предложили и спровели сличне идеје.<ref>{{cite web|title=Konrad Zuse|url=http://www.computerhistory.org/fellowawards/hall/bios/Konrad,Zuse/|publisher=Computer History Museum|accessdate=29. 909. 2015.|archive-url=https://web.archive.org/web/20120703013338/http://www.computerhistory.org/fellowawards/hall/bios/Konrad,Zuse/|archive-date=03. 07. 2012|dead-url=yes|df=}}</ref> Такозвана [[Харвардска архитектура]] рачунара [[Харвард Марк 1 (рачунар)|Харвард Марк -{I}-]], који је завршен раније од ЕДВАЦ-а,<ref>{{cite web|title=Timeline of Computer History: Computers|url=http://www.computerhistory.org/timeline/computers/|publisher=Computer History Museum|accessdate = 21. 11. 2015.}}</ref><ref>{{cite web|title=A Brief History of Computing - First Generation Computers|url=http://trillian.randomstuff.org.uk/~stephen/history/timeline-GEN1.html|last=White|first=Stephen|accessdate = 21. 11. 2015.}}</ref> исто тако је користила дизајн са сачувани програмом путем [[Punched tape|бушене папирне траке]] уместо електричне меморије.<ref>{{cite web|title=Harvard University Mark - Paper Tape Punch Unit|url=http://www.computerhistory.org/collections/catalog/102698407|publisher=Computer History Museum|accessdate = 21. 11. 2015.}}</ref> Кључна разлика између фон Nојманове и Харвардске архитектуре је да каснија раздваја складиштење и третман процесорских инструкција и података, док ранија користи исти меморијски простор за оба.<ref>{{cite web|title=What is the difference between a von Neumann architecture and a Harvard architecture?|url=http://infocenter.arm.com/help/index.jsp?topic=/com.arm.doc.faqs/3738.html|publisher=ARM|accessdate = 22. 11. 2015.}}</ref> Већина модерних процесора имају превасходно фон Нојманов дизајн, мада се процесори са Харварским дизајном исто тако срећу, посебно код уграђених апликација; на пример, -{[[Atmel AVR]]}- микроконтролери имају процесоре са Харвардском архитектуром.<ref>{{cite web|title=Advanced Architecture Optimizes the Atmel AVR CPU|url=http://www.atmel.com/technologies/cpu_core/avr.aspx|publisher=Atmel|accessdate = 22. 11. 2015.}}</ref>
 
[[Релеј]]и и [[Електронска цијев|електронске цеви]] (термионске цеви) су били у широкој употреби као прекидачки елементи;<ref>{{cite web|title=Switches, transistors and relays|url=http://www.bbc.co.uk/schools/gcsebitesize/design/electronics/switchesrev5.shtml|publisher=BBC|accessdate = 707. 2. 2016.}}</ref><ref>{{cite web|title=Introducing the Vacuum Transistor: A Device Made of Nothing|url=http://spectrum.ieee.org/semiconductors/devices/introducing-the-vacuum-transistor-a-device-made-of-nothing|publisher=IEEE Spectrum|accessdate = 707. 2. 2016.}}</ref> за рад рачунара су неопходне хиљаде или десетине хиљада прекидачких елемената. Свеукупна брзина система је зависна од брзине прекидача. Цевни рачунари попут ЕДВАЦ-а су у просеку радили око осам сати без кварова, док су се релејски рачунари попут (споријег, али ранијег) [[Харвард Марк 1 (рачунар)|Харварда Марк -{I}-]] веома ретко кварили.<ref name="weik1961" /> На крају су, процесори базирани на цевима постали доминантни, јер су значајне предности у погледу брзине уопштено надмашиле проблеме поузданости. Већина ових раних синхроних процесора је радила са ниском [[clock rate|радном фреквенцијом]] у поређењу са савременим микроелектронским дизајном. Сатне фреквенције сигнала у распону од 100 [[Херц|-{kHz}-]] до 4 -{MHz}- су биле веома честе у то време, ограничене у великој мери брзином прекидачких уређаја са којима су рачунари били изграђени.<ref>{{cite web|title=What Is Computer Performance?|url=http://www.nap.edu/read/12980/chapter/5#55|publisher=The National Academies Press|accessdate = 16. 505. 2016.}}</ref>
 
=== Транзисторски процесори ===
Линија 48 ⟶ 46:
{{main article | Транзисторски рачунар }}
 
Комплексност дизајна процесора се повећала, јер су разне технологије омогућиле изградњу све мањих и све поузданијих електронских уређаја. Прво такво побољшање дошло је са напретком [[транзистор]]а. Транзисторисани процесори током 1950-тихих и 1960-тихих више нису морали да се праве од гломазних, непоузданих и крхких прекидача попут [[Електронска цијев|вакуумских цеви]] и [[релеј]]а.<ref>{{cite web|title=1953: Transistorized Computers Emerge|url=http://www.computerhistory.org/siliconengine/transistorized-computers-emerge/|work=Computer History Museum|accessdate = 303. 6. 2016.}}</ref> Са тим побољшањем изграђени су комплекснији и поузданији процесори на једној или неколико [[Штампана плоча|штампаних плоча]] који су садржали дискретне (индивидуалне) компоненте.
 
Године 1964, [[IBM]] је увео своју -{[[IBM System/360]]}- рачунарску архитектуру која је користила серију рачунара способну да извршава исте програме са различитим брзинама и перформансама.<ref>{{cite web|url=http://www-03.ibm.com/ibm/history/exhibits/mainframe/mainframe_FS360.html|title=IBM System/360 Dates and Characteristics|publisher=IBM}}</ref> То је било значајно у то време кад је већина електронских рачунара била међусобно инкомпатибилна, чак и они које је израдио исти произвођач. Да би се омогућило ово побољшање, IBM је користио концепт [[микропрограм]]а (често називаних „микрокод”), који су још увек у широкој употреби у модерним процесорима.<ref name="amdahl1964">{{cite journal |last=Amdahl|first= G. M. | authorlink1authorlink = Gene Amdahl |last2=Blaauw| first2 = G. A. | authorlink2 = Gerrit Blaauw |last3=Brooks| first3 = F. P. Jr. | authorlink3 = Fred Brooks | title = Architecture of the IBM System/360 | journal = IBM Journal of Research and Development | volume = 8 | issue = 2 | issn = 0018-8646 | publisher = [[IBM]] | date = April 1964 | doi = 10.1147/rd.82.0087 |pages=87–10187-101}}</ref> -{System/360}- архитектура је била толико популарна да је деценијама доминирала тржиште [[мејнфрејм рачунар]]а и оставила наслеђе које се још увек наставља путем сличних модерних рачунара, као што је IBM -{[[IBM System z|zSeries]]}-.<ref>{{cite web|last=Brodkin|first=John|title=50 years ago, IBM created mainframe that helped send men to the Moon|url=https://arstechnica.com/information-technology/2014/04/50-years-ago-ibm-created-mainframe-that-helped-bring-men-to-the-moon/|publisher=Ars Technica|accessdate = 909. 4. 2016.}}</ref><ref>{{cite web|last=Clarke|first=Gavin|title=Why won't you DIE? IBM's S/360 and its legacy at 50|url=https://www.theregister.co.uk/2014/04/07/ibm_s_360_50_anniversary/|publisher=The Register|accessdate = 909. 4. 2016.}}</ref> Године 1965, [[Диџитал еквипмент корпорејшон]] (ДЕЦ) је увела још један утицајни рачунар намењен научним и истраживачким тржиштима, [[Digital Equipment Corporation PDP-8|ПДП-8]].<ref>{{cite web|title=Online PDP-8 Home Page, Run a PDP-8|url=http://www.pdp8.net/index.shtml|website=PDP8|accessdate = 25. 909. 2015.}}</ref>
 
[[Датотека:Board with SPARC64 VIIIfx processors on display in Fujitsu HQ.JPG|thumb|250px|Фуџицу плоча са -{SPARC64 VIIIfx}- процесорима]]
Рачунари базирани на транзисторима су имали неколико дистинктних предности у односу на своје претходнике. Осим што су били знатно поузданији и имали нижу потрошњу енергије, транзистори су исто тако омогућавали процесорима да раде са знатно већим брзинама због њиховог кратког прекидачког времена у поређењу са цевима или релејима.<ref>{{cite web|title=Transistors, Relays, and Controlling High-Current Loads|url=https://itp.nyu.edu/physcomp/lessons/electronics/transistors-relays-and-controlling-high-current-loads/|publisher=ITP Physical Computing|work=New York University|accessdate = 909. 4. 2016.}}</ref> С повећаном поузданошћу и драматично повећаном брзином прекидачких елемената (који су били скоро ексклузивно транзисторски до тог времена), брзине процесорских сатова од десетина мегахерца су са лакоћом остварене током тог периода.<ref>{{cite web|last=Lilly|first=Paul|title=A Brief History of CPUs: 31 Awesome Years of x86|url=http://www.pcgamer.com/a-brief-history-of-cpus-31-awesome-years-of-x86/|publisher=PC Gamer|accessdate = 15. 606. 2016.}}</ref> Поред тога, док су дискретни транзистори и ИЦ процесори били у великој употреби, нови дизајни високих перформанси као што су [[СИМД]] ({{јез-енг|Single Instruction Multiple Data}}) [[vector processor|векторски процесори]] су почели да се јављају.<ref name="patterson">{{Cite book|first1first=David A.|last1last=Patterson|first2=John L.|last2=Hennessy|first3=James R.|last3=Larus|title=Computer Organization and Design: the Hardware/Software Interface|year=1999|publisher=Kaufmann|location=San Francisco|isbn=978-1-55860-428-5|edition=2. ed., 3rd print.|pages=751}}</ref> Ови рани експериментални дизајни касније су довели до ере специјализованих [[суперрачунар]]а као што су они које су направили [[Cray|Креј]] и [[Фуџицу]].<ref name="patterson"/>
 
== Организација процесора ==
Централни процесори обично садрже:
 
* [[Управљачка јединица|Управљачку јединицу]] ({{јез-енгл|control unit}}), која управља радом осталих компоненти, конкретно операционе јединице. У раним данима рачунарства се функционалност управљачке јединице махом реализовала хардверски (ожичена реализација), док се данас типично користи микропрограмска реализација, где се рад процесора, укључујући и његов скуп инструкција, имплементира кроз [[микропрограм]].
* [[Операциона јединица|Операциону јединицу]] ({{јез-енгл|execution unit}}), која типично садржи:
Линија 70 ⟶ 67:
 
Ову поделу је 1972. године предложио Мајкл Џ. Флин, и по њему се она назива „[[Флинова подела|Флинова таксономија]]“.
 
* једну инструкцију са једним податком (тзв. [[скаларни процесор]]и, {{јез-енгл|[[SISD]] — Single Instruction Single Data}}). Подваријанта (супер-скаларни) могу да у току извршавања одреде које парове инструкција и података могу да изврше у исто време и то и учине.
* једну инструкцију извршавају на више података одједном (тзв. [[векторски процесор]]и, {{јез-енгл|[[SIMD]] — Single Instruction Multiple Data}})
Линија 82 ⟶ 78:
 
'''По архитектури и скупу инструкција се деле и на:'''
 
* Процесоре са комплексним скупом инструкција, у којима се свака комплексна инструкција интерно преводи у низ [[микропрограм|микрокод]] инструкција ({{јез-енгл|[[Рачунар са сложеним скупом инструкција|CISC]] — Complex Instruction Set Computer}}). Овакав скуп инструкција је обично „угоднији“ за програмирање, али генерално резултује мањом брзином извршавања. Свакако значајан пример -{CISC}- архитектуре је Интелова (и АМД-ова) 80x86 фамилија, а овакав дизајн су користили и -{CDC}- 6600, -{System/360}-, -{VAX}-, -{PDP-11}- и -{Motorola 68000}-.
* Процесоре са редукованим скупом инструкција, у којима се инструкције не преводе већ су директно подржане ({{јез-енгл|Reduced Instruction Set Computer}}). Овакав скуп инструкција је обично „незгоднији“ за програмирање али генерално резултује већом брзином извршавања. Повећање величине радне меморије, као и развој компајлера су довели до тога да је данас -{RISC}- општеприхваћена филозофија у дизајну микропроцесора. Чак и модерни Интелови и АМД-ови процесори, иако програмеру изгледају као -{CISC}- машине, интерно разбијају -{CISC}- инструкције у низове интерних -{RISC}- инструкција (микрооперација) које се затим извршавају на суперскаларном језгру.
Линија 88 ⟶ 83:
 
Подела на -{RISC}- и -{CISC}- је општеприхваћена али постоје и неке мање званичне подваријанте и комбинације:
 
* Процесоре са јако редукованим скупом инструкција ({{јез-енгл|ERISC — Extremely Reduced Instruction Set Computer}}).
* Процесоре са „проширеним“ редукованим скупом инструкција, у којима се већина инструкција не преводи већ су директно подржане али садрже и комплексне инструкције ({{јез-енгл|ERISC — Extended Reduced Instruction Set Computer}}). Овакав скуп инструкција је и угодан за програмирање и резултује већом брзином извршавања али сам процесор постаје значајно комплекснији. ''Напомена: ова категоризација није потпуно званична. Једно време су побољшане верзије -{CISC}- процесора биле приближене -{RISC}- архитектури и биле класификоване као „-{ERISC}-“''.
Линија 108 ⟶ 102:
 
== Литература ==
* {{Cite book|first1ref=harv|first=David A.|last1last=Patterson|first2=John L.|last2=Hennessy|first3=James R.|last3=Larus|title=Computer Organization and Design: the Hardware/Software Interface|year=1999|publisher=Kaufmann|location=San Francisco|isbn=978-1-55860-428-5|edition=2. ed., 3rd print.|pages=751}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Regan|first=Gerard|title=A Brief History of Computing|isbn=978-1-84800-083-4|url=https://books.google.com/books?isbnid=1848000839ISBN 1-84800-083-9|accessdate = 26. 11. 2014.|pages=66}}
* {{Cite book |ref= harv|last= Kuck|first= David|title= Computers and Computations, Vol 1|year=1978|publisher= John Wiley & Sons, Inc.|isbn=978-0-471-02716-4|pages=12}}
 
== Спољашње везе ==