Градска општина Гроцка — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
сређивање
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 30:
 
== Насељена места ==
Гроцка је удаљена од центра града око 25 километара , обухвата површину од 289 км² и припада јој 15 насеља: [[Бегаљица]], [[Болеч]], [[Брестовик]], [[Винча]], [[Врчин]], [[Гроцка]], [[Дражањ]], [[Живковац]], [[Заклопача (Гроцка)|Заклопача]], [[Калуђерица (Гроцка)|Калуђерица]], [[Камендол]], [[Лештане]], [[Пударци]], [[Ритопек]] и [[Умчари]]. Сва насеља су класификована као сеоска, осим насеља Гроцка, које је класификовано као урбано.
 
Општина се налази у источном делу Београда, у северном делу Шумадије, са северним делом у Подунављу, док је јужни део смештен око долине реке Раље, која је притока Језаве, левог рукавца Велике Мораве.
Ред 54:
== Становништво ==
Општина има 83.907 [[становник]]а (према попису из [[2011]]. године), мада се процењује да их тренутно има око 78.825, што је у просеку 273 становника по -{[[km²]]}- (податак из децембра [[2005]]. године).
Захваљујући имиграцијама и повећању природног прираштаја у свим градским општинама, Гроцка је већ деценијама једно од најбрже растућих подручја у Београду. Годишњи природни прираштај је у последњих 10 година био у просеку око 1,2 % .
Популација се нагло повећала у протеклих 30 година, и то:
1971-2005 до 2.23 пута;
Ред 95:
 
Недавни председници Скупштине општине:
 
* 1992 - 1996 - '''Богољуб Стеванић'''
* 1996 - новембар 24, 2000 - '''Милан Јанковић'''
Линија 118 ⟶ 117:
У Гроцкој се налазе две значајне установе културе: Библиотека „Илија Гарашанин” и [[Центар за културу Гроцка]].
 
[[Библиотека „Илија Гарашанин”, Гроцка|Библиотека „Илија Гарашанин”]] је од 90-тих година 20. века централна библиотека општине Гроцка у оквиру мреже општинских библиотека [[Библиотека града Београда|Библиотеке града Београда]]. До тада је била седиште Народног универзитета Гроцке, а име чува успомену на оснивача прве библиотеке у Гроцкој, знаменитог државника и Грочанина Илију Гарашанина. Налази се у центру насеља, у оквиру заштићене просторне културно-историјске целине [[Грочанска чаршија]]. У галерији библиотеке изложен је Легат др [[Aleksandar Kostić|Александра Костића]] у коме се, између осталог, чувају и његови налази са [[Дубочај (археолошки локалитет)|археолошког локалитета Дубочај]].<ref name="Avant Art Magazin">{{cite journal |last1last=Atić |first1first=Zorica |title=Gročanska čaršija – srce stare varoši kraj Dunava |journal=Avant Art magazin |date=23. 101. 2017 |url=http://www.avantartmagazin.com/grocanska-carsija-srce-stare-varosi-kraj-dunava/ |accessdate=17. 10. 2018}}</ref> Осим у Гроцкој, библиотека има огранке у [[Калуђерица|Калуђерици]] и [[Врчин]]у.
[[Датотека:Grocka - Ranciceva kuca 4.jpg|220px|мини|десно|Центар за културу Гроцка]]
 
[[Центар за културу Гроцка]] је установа културе чија се делатност фокусира на организовања културних и образовних програма на територији градске општине Гроцка. Рад Центра је пре свега фокусиран на становништво градске општине Гроцка и креирање културног живота и задовољавање културних потреба [[Локална заједница|локалне заједнице]]. Просторије центра смештене су у [[Ранчићева кућа у Гроцкој|Ранчићевој кући]], установљеној још 1966. године за [[споменик културе од великог значаја]].<ref name="Званични сајт - О Центру">{{cite web|title=О Центру | url = http://www.kulturagrocka.rs/o-centru/?lang=cir | website = Званична презентација | publisher = Центар за културу Гроцка | accessdate=01. 10. 2018}}</ref>
[[Датотека:Skulptura "Grocanka" u Grockoj 02.jpg|220px|мини|лево|Грочанска чаршија]]
У централном делу насеља Гроцка, у улици Булевар ослобођења, налази се ''[[Грочанска чаршија]]'', која представља карактеристичан амбијент српских насеља [[19. век]]а. Због свог значаја као стециште свих друштвених и економских збивања варошице 19. века, достигнућа народног неимарства и као сведока тог времена установљена је за [[непокретно културно добро]] као [[Просторна културно-историјска целина од великог значаја|просторно културно-историјска целина од великог значаја]].<ref name="београдско наслеђе - завод">{{cite web|title=Просторно културно-историјска целина од великог значаја Грочанска чаршија|url=http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/grocka/grocanska-carsija.html|work=Београдско наслеђе|accessdate=27. 909. 2016}}</ref> У ширем језгру грочанске вароши, у самој Чаршији и некадашњим чаршијским сокацима, налази се укупно 11 објеката — кућа заштићених као културна добра.<ref>{{cite book |last1last=Атић |first1first=Зорица |title=Топлина варошког дома Гроцке : Грочанска чаршија и ранчићева кућа |dateyear=2018 |publisher=Центар за културу Гроцка |location=Гроцка}}</ref> Ван Грочанске чаршије као целине заштићено је седам сачуваних варошких кућа које су проглашене за [[споменик културе]]. Најстарија међу њима датира још из 18. века. Међу њима су и две које су у рангу [[Споменици културе од великог значаја|споменика културе од великог значаја]] за Републику Србију - [[Ранчићева кућа]] и [[Цинцарска кућа у Гроцкој|Цинцарска кућа]].<ref>{{cite book |last1last=Атић |first1first=Зорица |title=Добродошли у Гроцку : излетничке дестинациjедестинације и културне знаменитости општине Гроцка |dateyear=2015 |publisher=Центар за културу |location=Гроцка |isbn=978-86-88721-02-8|pages=}}{{COBISS|ID=219511820}}</ref>
 
== Туризам ==