Википедија

Крагујевац — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м gradovi pobratimi
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 50:
Назив Крагујевац је изведено од имена птице Крагуј која се у средњем веку употребљавала за лов. У [[Лепеница (област)|Лепеничкој области]] било је доста шума где су живеле ове птице.
 
Крагујевац је у турским изворима познат под називима '''Караговинџа''' и '''Карађофоџа''', али ти називи нису ништа друго него преводи назива Крагујевац на турски језик. Главни део речи у називу Карагуфџа је карагу што је у преводу са турског крагуј, а у називу Караговинча главни део речи је караго (карагу–крагуј). Друга теорија је да назив града потиче од мушког имена Крагуј, које је било веома ретко.<ref>{{harvnbsfn|Бакић|1972|pp=39–40}}</ref>
 
== Географија ==
Ред 121:
Крагујевац је [[1818]]. године постао престоница [[Кнежевина Србија|Кнежевине Србије]] што је проузроковало бржи развој вароши. У Крагујевцу је било седиште [[Књажеска канцеларија|кнежеве канцеларије]], као и [[Суд општенародни србски у Крагујевцу|опште-народни суд]]. Када је Србија добила аутономију [[Хатишериф]]ом из [[1830]]. године, Крагујевац је почео да се изграђује као центар друштвеног, политичког и културног живота Србије.<ref>Група аутора, Крагујевац, Београд (1979). стр. 42–43</ref>
 
За то време је подигнуто неколико већих зграда: [[Кнежев конак у Крагујевцу|кнежев конак]], [[Конак кнегиње Љубице у Крагујевцу|конак књегиње Љубице]], [[Амиџин конак]]. Цео овај дворски комплекс био је ограђен јаком оградом од храстовог дрвета. У близини је била сува крушка на којој су вешани криминалци. Кнежев конак је била једноспратна грађевина од дрвета изграђена у турском стилу. Она је служила за становање кнеза, као и за управљање кнежевином. Грађани су знали када кнез [[Милош Обреновић|Милош]] руча и вечера пошто је то објављивано звоном. Конак књегиње Љубице је такође била једноспратна грађевина у којој су живели књегиња [[Љубица Обреновић|Љубица]] и њена деца. Изграђена је од дрвета, а унутрашњост је била ишарана сликама невештог сликара. Због тога је био познат и као ''шарени конак''.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/372166/Kompletira-se-dvorski-kompleks-kneza-Milosa Комплетира се дворски комплекс кнеза Милоша („Политика”, 16. јануар 2017)]</ref> Амиџин конак је било место које је служило за смештај нахијских кнезова. Налазило се на месту где је вежбала кнежева гарда.<ref>{{harvnbsfn|Бакић|1972|pp=61–65}}</ref>
 
Сву власт у својим рукама држао је кнез Милош Обреновић који је владао апсолутистички. У Крагујевац је [[1820]]. године дошао [[Вук Стефановић Караџић]] како би научио кнеза да чита и пише и са намером да отвори школу у ту сврху. Људи око кнеза су се плашили да Вук не стекне велики утицај на њега и успели су да наговоре Милоша да га отера из Крагујевца. Кнез Милош је био незадовољан што се у трећој књизи народних песама која је издата у [[Лајпциг]]у у песми Бој на Чачку не приказује у најбољем светлу и што те песме више славе [[Карађорђе Петровић|Карађорђа]]. Због тога је наредио да се свих 400 књига спали [[1823]]. године.<ref>{{harvnbsfn|Бакић|1972|pp=73–74}}</ref> Због великих казни за крађу, безбедност је у граду била велика. Јоаким Вујић [[1826]]. године о томе пише:<ref>{{harvnbsfn|Бакић|1972|pp=85}}</ref>
{{цитат2|''У српским варошима кроз које сам пролазио, видео сам на дућанима само један гвоздени кушак, а резу дрвену, па кроз резу метне се само једно дрвце, и ето то ти је цео затвор, па опет зато нисам могао чути или видети да је кога трговца дућан похаран или покраден био.}}''
 
По много чему овај град можемо назвати „првим у Србији“. „Књажевско–српска банда” је представљала почетак музичке уметности, јер је пре тога у Србији била само народна музика. Имала је задатак да свира на свечаностима, баловима и била је свуда где је кнез. Прва [[Прва крагујевачка гимназија|гимназија]] у [[Србија|Србији]] је основана [[1833]]. године. Годину дана касније из Београда је пребачена штампарија и почињу да се штампају ''Новине сербске'', а уредник је био [[Димитрије Давидовић]].<ref>{{harvnbsfn|Бакић|1972|pp=77–78}}</ref>
 
Прво [[Књажевско-српски театар]] на челу са управником [[Јоаким Вујић|Јоакимом Вујићем]] је отворен [[1835]]. године. Прве представе одржане су десет година раније, а њих су припремали учитељи основних школа. Те исте године је отворена и прва апотека, а годину дана касније и војна болница. Претеча Високе школе и каснијег Београдског универзитета је Лицеј настао [[1838]]. године, а уз Лицеј је основана и библиотека.<ref>Група аутора, Крагујевац, Београд (1979). стр. 43</ref>
Ред 142:
У току [[Балкански ратови|Балканских ратова]] у фабрици се радило даноноћно. Конструисана је у фабрици и прва авионска бомба за потребе Црногорске војске приликом [[Опсада Скадра (1912—1913)|опсаде Скадра]]. За време [[Први светски рат|Првог светског рата]], у току [[1914]]. и [[1915]]. године производња је била веома интезивна. Због тога су непријатељски авиони бомбардовали 17. и 18. септембра бомбардовали Крагујевац и том приликом 34 бомби (16 првог дана и 18 другог дана) је пало на радионице фабрике. Погинуло је пет, а рањено десет лица. Фабрика је радила до октобра 1915. године, али када је пао Крагујевац фабрика је била разорена. Око 400 радника који су прошли Албанију повлачећи се са војском пребачено је у Француску и распоређено у тамошње фабрике.<ref>Група аутора, Крагујевац, Београд (1979). стр. 45–49</ref>
 
Током напада на Србију 1914. године у Крагујевцу се налазила Врховна команда. У малом штампаном формату дата је излазио лист ''Ратни дневник''. У децембру 1914. године лист је објавио најдражу вест те године а која је гласила: ''На нашој територији, сем заробљеника, нема ниједног наоружаног непријатеља''<ref>{{harvnbsfn|Бакић|1972|pp=220–221}}</ref>
 
У Крагујевцу је 1918. године био стациониран 71. пешадијски пук Аустро–угарске војске који су углавном чинили Словаци из [[Тренчина]] и околине. Пук је допуњаван повратницима из руског заробљеништва који су, после одмора код куће од 2-3 недеље, требало да се поново упуте на фронт. Због страха од „[[бољшевизам|бољшевизма]]“ они су дочекани врло неповерљиво, а дисциплина према њима је била пооштрена што је изазивало незадовољство.<ref name="Бакић1918">Драгољуб Н. Бакић, Пет векова Крагујевца, Крагујевац (1972). стр. 244-254.</ref>
Ред 167:
 
== Локална самоуправа ==
Према територијалној организацији Републике Србије, Крагујевац је један од њена 24 града.{{чињеница| date = 03. 2017.}}. 2017.}}<!--mrtva veza od tog datuma.-->
 
=== Скупштина града ===
Ред 317:
{{Главни чланак|Саобраћај у Крагујевцу}}
[[Датотека:Локација Двомостовље Крагујевац.jpg|мини|десно|Локација Двомостовље]]
Повољност саобраћајно-географског положаја Крагујевца умногоме је допринела развоју саобраћаја. Пуштање у саобраћај железничке пруге [[1887]]. године на релацији [[Лапово]]-Крагујевац, битно је утицало на развој друмског саобраћаја. У близини Крагујевца на око 30 км је железнички чвор у Лапову који повезује важне међународне и магистралне железничке линије. Такође у близини је и савремени ауто-пут [[Београд]]-[[Ниш]] (део [[Европски пут Е75|E75]]), до кога се стиже [[Државни пут IБ реда 24|Државним путем IБ реда]] Крагујевац -[[Баточина]]. Пут је већим делом [[магистрални пут]] са две саобраћајне траке, док је деоница између [[Градац (Баточина)|Градца]] и Крагујевца изграђена као [[Ауто-пут|аутопут]] у конфигурацији 2+2, са одвојеним тракама за саобраћај, зауставним тракама и раскрсницама ван нивоа. Међутим за саобраћај је до сада пуштена само деоница од Крагујевца до [[Ботуње|Ботуња]], део који пролази кроз територију Цветојевца.<ref>{{Cite web|url=http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/183800/Otvoren-deo-autoputa-BatocinaKragujevac |title=Otvoren deo autoputa Batočina-Kragujevac |accessdate=25. 10. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20151117023426/http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/183800/Otvoren-deo-autoputa-BatocinaKragujevac |archive-date=17. 11. 2015 |dead-url=yes |df= }}</ref> Захваљујући железничком и друмском саобраћају, Крагујевац је повезана са Београдом, Нишом, [[Јагодина|Јагодином]], [[Краљево]]м, [[Чачак|Чачком]] [[Горњи Милановац|Горњим Милановцем]], [[Нови Пазар|Новим Пазаром]], [[Младеновац|Младеновцем]] и другим градовима.
 
Крагујевац има повољан географски положај и до њега може врло лако стићи. Удаљен је око 130 километара јужно од Београда и око 150 километара северно од Ниша. Захваљујући добром положају до Крагујевца се може стићи из неколико праваца:
Ред 334:
[[Датотека:Zgrada Medicinskog fakulteta u Kragujevcu.jpg|мини|десно|Медицински факултет]]
[[Датотека:OŠ Radoje Domanović u Kragujevcu.jpg|мини|десно|Основна школа „Радоје Домановић”]]
[[Прва крагујевачка гимназија]] је основана [[1833]]. године као прва гимназија на територији тадашње Србије. Зграда у којој се данас налази је саграђена [[1887]]. године и представља једну од најлепших грађевина у граду. Школа је 11. децембра [[2008]]. одлуком [[Влада Републике Србије|Владе Републике Србије]] проглашена за школу од посебног националног значаја.{{чињеница| date = 03. 2017.}}. 2017.}}<!--mrtva veza od tog datuma.-->
 
[[Универзитет у Крагујевцу]] основан је 21. маја 1976. године. Његови корени сежу до прве половине [[19. век]]а, када је [[1838]]. године у овом граду основан „ЛИЦЕЈ“, као прва највиша образовна институција у Србији. Лицеум Књажества сербског је настао 1838. године пошто је пре тога приликом свог боравка у Крагујевцу код Књаза Милоша Обреновића, [[Вук Стефановић Караџић]] предложио Књазу да отвори стручну школу, а затим „мало по мало“ Лицеум, и на крају Универзитет. То је могло бити остварено тек после хатишерифа од [[1830]]. године кад [[Србија]] добија први признати облик своје државности.<ref>{{Cite web|url=http://www.kg.ac.rs/o_univerzitetu.php |title=О Универзитету |accessdate=09. 11. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150910093937/http://www.kg.ac.rs/o_univerzitetu.php |archive-date=10. 09. 2015 |dead-url=yes |df= }}</ref>
 
Осам година касније оснива се „Лицеум Књажества србског“ претеча данашњих Универзитета у Србији. Из Лицеума, три године касније премештеног у [[Београд]], оснива се [[1863]]. године „Велика школа“, а 1905. и Београдски Универзитет. Претече високог школства у Крагујевцу су биле Гимназија, Војнозанатска школа, Учитељска школа и Лицеј.
Ред 442:
* Галерија акварела
* Галерија СКЦ
* Универзитетска галерија<ref>{{cite web |title=Универзитетска галерија у Крагујевцу |url=http://www.galerija.kg.ac.rs/ |website=Званичан веб сајт Галерије |accessdate=11. 11. 2018}}</ref>
* Галерија Народне Библиотеке „Вук Караџић“
* Галерија Јоаким, [[Књажевско-српски театар]]
Ред 502:
 
=== Спортски објекти ===
[[Стадион Чика Дача]] је [[стадион]] са више намена у Крагујевцу. Домаћи је терен [[фудбал]]ског клуба, [[ФК Раднички 1923]], тренутни капацитет стадиона је 15.100 седећих места. Изградња Стадиона Чика Дача је почела [[1949]]. године и трајала је осам година. Раднички је добио свој градски стадион [[6. јун]]а [[1957]], и отворен је дефилеом спортиста СД Раднички, фудбалера Партизана и атлетичара [[СД Црвена звезда|Црвене звезде]]. Могао је да прими 30.000 гледалаца, а прву утакмицу на новоизграђеном стаиону Раднички је одиграо са [[ФК Партизан|Партизаном]]. Утакмица је завршена резултатом 2:2. Реновиран је [[2007]]. године, на трибинама су постављене столице и тренутни капацитет износи 15.100 седећих места. У склопу стадиона су и три помоћна фудбалска терена.<ref>{{cite web|url=http://www.fkradnicki.com/o_klubu/stadion/istorija |title=ФК Раднички 1923, Стадион |publisher=Fkradnicki.com |date=|accessdate=505. 4. 2013. |archive-url=https://web.archive.org/web/20130307164859/http://www.fkradnicki.com/o_klubu/stadion/istorija/ |archive-date=07. 03. 2013 |dead-url=yes |df= }}</ref> Осим за фудбалске утакмице стадион испуњава услове за организацију атлетских такмичења по стандардима [[ИААФ|Светске атлетске федерације]].<ref>{{cite web|url=http://www.kragujevactravel.com/stadion-cika-daca.html |title=Крагујевац травел, Стадион Чика Дача |publisher=Kragujevactravel.com |date=|accessdate=505. 4. 2013. |archive-url=https://web.archive.org/web/20100818114645/http://www.kragujevactravel.com/stadion-cika-daca.html |archive-date=18. 08. 2010 |dead-url=yes |df= }}</ref>
 
[[Спортска хала Језеро]] је вишенаменска [[спорт]]ска дворана. Капацитет дворане је 5.320 места. Користе је [[КК Раднички Крагујевац|КК Раднички]], [[ОК Раднички Крагујевац|ОК Раднички]], [[РК Раднички Крагујевац|РК Раднички]], [[КМФ Економац]], као и други спортски клубови из Крагујевца. Трибине хале су комплетно реновиране [[2008]]. године. Хала је отворена [[20. октобар]] [[1978]]. године.<ref>[http://www.kkradnicki.rs/strane/hala-jezero-kragujevac.html Хала Језеро]</ref>
Ред 509:
 
== Значајни људи ==
* [[Мија Алексић]] (1923-19951923—1995), један од највећих српских глумаца
* [[Милан Обреновић (кнез)]] (1819—1839), кнез [[Србија|Србије]] 1839. године као први престолонаследник [[Обреновићи|Обреновића]].
* [[Михаило Обреновић]] (1823—1868), кнез [[Кнежевина Србија|Србије]] од [[1839]]. до [[1842]]. и од [[1860]]. до 1868. године.
Ред 515:
* [[Јован Ристић]] (1831—1899), политичар, историчар и један од највећих државника 19. века.
* [[Тихомиљ Николић]] (1832—1886), српски генерал и министар војни.
* [[Михајло Мика Марковић]] (1847—1911), [[љекар|лекар]], ратни хирург, санитетски [[пуковник]], дугогодишњи начелник санитета [[војска Краљевине Србије (1914—1918)|српске војске]], управних [[Војна болница Ниш|Моравске сталне болнице у Нишу]]([[1880]]-[[1885]]1880–1885), оснивач [[Пастеров завод у Нишу|Пастеровог завода у Нишу]], реформатор војног Санитета српске војске.<ref name="ref1">Сретен Миленковић, Милорад Димић. ''125 година Војне болнице у Нишу'', Ниш:Војна болница; Зрењанин Југоремедија; Бечеј:Пролетер, (Бечеј Пролетер).116 стр. {{page|year=2004|isbn=978-86-84819-01-9|pages=}}</ref>
* [[Радомир Путник]] (1847—1917), српски [[Војвода (војни чин)|војвода]], два пута [[Начелник Генералштаба Војске Србије|начелник Главног генералштаба]], пет пута [[Списак министара одбране Србије|Министар војни]] и начелник Штаба Врховне команде [[Војска Краљевине Србије (1914—1918)|Војске Краљевине Србије]] у [[Балкански ратови|Балканским]] и [[Први светски рат|Првом светском рату]].
* [[Андра Ђорђевић]] (1854—1914), српски правник, политичар, професор [[Велика школа|Велике школе]] у Београду, министар правде и министар просвете.
Ред 533:
* [[Борис Аранђеловић]] (1948—2015), певач и члан групе [[Смак]].
* [[Мирко Бабић]] (1948–), српски глумац.
* [[Томислав Николић]] (1952–), [[политика|политичар]], [[председник Републике Србије]], оснивач и први [[председник]] [[Српска напредна странка|Српске напредне странке]], бивши [[председник Народне скупштине Републике Србије]] и бивши потпредседник владе Србије и Савезне Републике Југославије.{{чињеница| date = 03. 2017.}}. 2017.}}<!--mrtva veza od tog datuma.-->
* [[Звонко Пантовић Чипи]] (1966–), рок музичар, певач, композитор, текстописац, оснивач и фронтмен крагујевачког [[хеви метал]] састава [[Освајачи]].
* [[Никола Лончар]] (1972–), српски кошаркаш.
Ред 677:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv|authorlast=Драгољуб Бакић|first=Драгољуб|title=Пет векова Крагујевца|location= Крагујевац|year=1972}}
* {{Cite book|ref=harv|title=Чика Дачине успомене|last=Данило|first=Стојановић |year=1953|publisher=Београд: С. Д. Црвена звезда (Београд: „Вук Караџић“)|id=}}
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Крагујевац”