Бета Вукановић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 30:
Године [[1899]]. брачни пар је добио дозволу од Министарства просвете да наследи прву српску сликарско-цртачку школу од њеног оснивача [[Кирил Кутлик|Кирила Кутлика]], после његове смрти. Педагошки рад је започела 1900. године. Пошто су променили две адресе, Вукановићи су школу уселили у своју [[Кућа Бете и Ристе Вукановића|кућу у Капетан-Мишиној 13]].<ref>"Београдске општинске новине", Београд 1. јануар 1940. године</ref> Кућа, са измењеном фасадом, још увек постоји и од 1984. године је [[споменик културе]] Београда. Пројектовао је [[Милан Капетановић]], пројектант југословенског павиљона на Светској изложби у Паризу. У кући су направљена четири велика атељеа. Од свега је била најлепша фасада куће, на којој је изнад главног улаза, Бета насликала „Три музе” - музика, сликарство и игра, симболично представљених, у облику три лепе жене, око којих су на стубићима били цветови плавих [[перуника]] и шарено пауново перје. Фасада, заједно са овим радом је уништена у бомбардовању током [[Други светски рат|Другог светског рата]], а као једина успомена на фасаду је остала само разгледница у издању „[[Геца Кон|Геце Кона]]”.{{sfn|Ћирић|2007}} У каталогу Завода за заштиту споменика културе Београда наводи се међутим да је ова декорација, сликана у техници фрескосликарства, изгубљена приликом измена и преградње зграде тридесетих година XX века.<ref name="Cultural monument Beta and Rista Vukanović’s House, 13, Kapetan Mišina Street">{{cite web|first=КУЋА БЕТЕ И РИСТЕ ВУКАНОВИЋ| title = КАТАЛОГ НЕПОКРЕТНИХ КУЛТУРНИХ ДОБАРА НА ПОДРУЧЈУ ГРАДА БЕОГРАДА| url = http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/stari_grad/kuca_bete_i_riste_vukanovica.html| website = Cultural Properties in Belgrade| publisher = Службени лист града Београда бр. 23/84| accessdate=20. 04. 2018.}}</ref>
 
Сликарска школа је радила од 1902. до 1905. године.{{sfn|Музеј града Београда|Легат Бете Вукановић}} Риста је водио мушко, а Бета женско одељење школе, а касније су им се придружили сликар [[Марко Мурат]] и вајар [[Ђорђе Јовановић]].{{sfn|Петровић|2011}} Циљ школе је био да припреми будуће полазнике страних сликарских академија, али и учитеље цртања за гимназије и више женске школе.{{sfn|Павловић Лончарски|2007|55}} Школа је 1905. године прерасла у Уметничко-занатску школу, када је премештена у улицу Краља Петра, а касније у [[Краљевска уметничка школа у Београду|Краљевску уметничку школу]],<ref name="ФПУ">{{cite web|title=Историјат Факултета примењених уметности| url = http://www.fpu.bg.ac.rs/fakultet/Istorijat/Istorijat.html| website = Званична презентација| publisher = Универзитет уметности у Београду, Факултет примењених уметности| accessdate=08. 202. 2018}}</ref> у којој је Бета Вукановић такође предавала цртање и акварелисање ([[акварел]]).<ref name="каталог-10-11">{{harvnb|Јовичић|2013|p=10-11}}</ref>. Из ње су изашле генерације импресиониста.{{sfn|Петровић|2011}}
Једна од првих слика које је Бета насликала у Србији је била „Крсна слава”, тема својствена српском народу. Том сликом је успела да споји своје минхенско образовање и осећања према Србији. Слика је била изложена и награђена на [[Светска изложба|Светској изложби]] у [[Париз]]у 1900,{{sfn|Забавник|15. 4. 2012}} на којој се представила са својим мужем, под презименом Вукановићи.{{sfn|Петровић|2011}}
Ред 106:
* {{cite journal|ref=harv| first = Петар| last=Петровић| title = На парове разброј с’| journal = Политикин Забавник|date=30. 09. 2011|year=2011| volume = 3112| url = http://politikin-zabavnik.co.rs/pz/tekstovi/na-parove-razbro%D1%98-s%E2%80%99| accessdate=10. 09. 2016}}
* {{cite journal|ref=harv| first = Вера| last=Павловић Лончарски| title = Кућа Ристе и Бете Вукановић - кућа са плавим перуникама| journal = Споменичко наслеђе|year=2007.| volume = 8| url = http://scindeks.ceon.rs/article.aspx?artid=1450-605X0708051P| accessdate=10. 09. 2016| publisher = Завод за заштиту споменика културе града Београда}}
* {{cite journal|ref=harv| first = Соња| last=Ћирић| title = Кофер сликарке Бабет| journal = Политикин Забавник|date=09. 101. 2007|year=2007| volume = 2007| url = http://politikin-zabavnik.co.rs/2007/2867/01.php| accessdate=10. 09. 2016}}
* {{cite journal|ref=harv| first = С.| last=Миловановић| title = Немица са душом Српкиње| journal = Правда|date=03. 10. 2011|year=2011| url = http://archive.ec/rdnOY#selection-893.0-893.14| accessdate=10. 09. 2016}}{{Мртва веза|date=09. 2018. | bot = InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}
* {{cite journal|ref=harv| first = Татјана| last=Лош|title="Златним" рукама Бета неговала српске рањенике| journal = Вечерње Новости|date=09. 12. 2015|year=2015| url = http://www.novosti.rs/вести/живот_+.505.html:580131-Zlatnim-rukama-Beta-negovala-srpske-ranjenike| accessdate=10. 09. 2016| publisher = Компанија Новости}}
* {{cite journal|ref=harv| first = Соња| last=Ћирић| title = Кратка ликовна историја динара| journal = Време|date=15. 08. 2013|year=2013| volume = 1180| url = http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1131661| accessdate=15. 09. 2016| publisher = НП Време д.о.о.| location = Београд}}
* {{cite journal|ref=harv| first = Светлана| last=Пантелић| title = Новчаница од 50 динара из 1914 - Од ружног пачета до лабуда| journal = Банкарство|year=2016| volume = 45 - 2| url = http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/1451-4354/2016/1451-43541602126P.pdf| accessdate=15. 09. 2016|editor1-first=Верољуб|editor1-last=Дугалић| publisher = Удружење банака Србије| issn = 1451-4354}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Јовичић| first = Светлана| last2=Метлић| first2 = Дијана| title = Уметничка школа у Београду (каталог изложбе)|year=2013| publisher = С. Јовичић| location = Београд|isbn = 978-86-916545-0-4| url = http://www.ulupuds.org.rs/pdf/2013/KatalogKJ8.pdf| accessdate=08. 202. 2018}}{{COBISS|ID=197430028}}
 
== Спољашње везе ==