'''Vilim Harangozo''' {{jez-mađ|Harangozo Vilim Vilmos}} ([[25. januar]] [[1925.]] [[Subotica]] — † [[14. januar]] [[1975]] [[ SuboticaBeograd]]), je bio jedan od najboljih [[Jugoslavija|jugoslovenskih]] [[Stoni tenis|stonotenisera]] svih vremena, višestruki državni prvak i reprezentativac. Rođen je 25. januara 1925.g▼{{радови у току}}
▲'''Vilim Harangozo''' {{jez-mađ|Harangozo Vilmos}} ([[25. januar]] [[1925.]] [[Subotica]] — † [[14. januar]] [[1975]] [[Subotica]]), je bio jedan od najboljih [[Jugoslavija|jugoslovenskih]] [[Stoni tenis|stonotenisera]] svih vremena, višestruki državni prvak i reprezentativac. Rođen je 25. januara 1925.g
Sportsku karijeru poceo je sa dvanaest godina u Subotici u „Omladinskom klubu”, nastavio je sa starijim bratom Tiborom u STTC, a sa cetrnaest vec nastupa za seniorsku reprezentaciju Jugoslavije i tako postaje najmljadji reprezentativac. „Kici” je bio, nema sumnje, jedan iz uskog kruga defanzivaca u istoriji stonog tenisa. Posedovao je nesto sto drugi nisu imali, ili nisu bar imali u tolikoj meri- prekrasan stil. Niko mu u tome nije bio ravan. Prirodjenih elegantnih pokreta, na vrhuncu snage, lagan i pokretljiv, savrsene tehnike. Iznad svega je bio borac od glave do pete, kakav se samo pozeleti moze. Smatrao se izuzetno pocascenim kad je branio boje drzavne reprezentacije, ali „ginuo” je i za svoju Suboticu, a iznad svega za svoj „Spartak”. Takvog sportistu je tesko naci. Zaista, „Kici” je bio neponovljiv i jedinstven. Izmamljivao je aplauze gde god je igrao. ▼
== Sportska karijera ==
▲Sportsku karijeru poceo je počeo sa dvanaest godina u Subotici u „Omladinskom''Omladinskom klubu”klubu'', a nastavio je sa starijim bratom Tiborom u STTC, a sa cetrnaestčetrnaest vecgodina, nastupa[[1939.]] godine, je već nastupao za seniorsku reprezentaciju Jugoslavije i tako postaje najmljadjinajmladji stonoteniski reprezentativac. „Kici”„Kiči”, što mu je bio nadimak, nemaje sumnje,bio jedan iz uskog kruga defanzivaca u istoriji stonog tenisa. Posedovao je nestonešto stošto drugi nisu imali, ili nisu bar imali u tolikoj meri - prekrasanizvanredan stil. Niko mu u tome nije bio ravan. PrirodjenihUrodjenih elegantnih pokreta, na vrhuncu snage, lagan i pokretljiv, savrsenesavršene tehnike. Iznad svega je bio borac od glave do pete, kakav se samo pozeletipoželeti mozemože. Smatrao se izuzetno pocascenimpočaščenim kad je branio boje drzavnedržavne reprezentacije, ali „ginuo” je i za svoju Suboticu, a iznad svega za svoj „Spartak”. Takvog sportistu je teskobilo teško nacinaći. Zaista, „Kici”„Kiči” je bio neponovljiv i jedinstven. Izmamljivao je aplauze gde god je igrao.
Harangozo je igrao u doba amaterskog sporta, u vreme koje nakineki ssa pravom smatraju „romanticarskim”„romantičarskim”. Tako je i igrao. MastovitoMaštovito, suptilno, sjajno osecajuciosečajući loptulopticu i pravi trenutak za iznenadni kontra-udarac. Dobro je igrao i fudbal, tenis i odbojku. No, svoje najzrelije igrackeigračke godine proveo je u “Spartaku” za koji ga vezuvežu i brojni uspesi.
„Kici” je u prvom posleratnom periodu punih petnaest godina visoko drzao jarbol naseg stonoteniskog sporta. Oblacio je dres sa drzavnim grbom u reprezentativnim utakmicama 127 puta, osvojio je 38 medjunarodnh naslova (13 u singlu, 24 u parovim i 1 ekipno). ▼
== Priznanja ==
Pobednicki lovorov venac dobio je prilikom osvajanja medjunarodnih pojedinacnih prvenstava Francuske, SR Nemacke, Svajcarske, Cilea, Jugoslavije, Belgije, Moskve. Bio je treci na Evropskom prvenstvu u Budimpesti. Bio je 58. osvajac cetiri medalje na svetskim prvenstvima, prvi nas igrac koji je igrao u finalu Svetsko prvenstva (sa Lindom Wertl u Becu 1951. u igri mesovitih parova). Zajedno sa Zarkom Dolinarom upisao se u vecnu listu pobednika svetskih prvenstava, trijumfom u igri parova u Londonu godine 1954. U raznim disciplinama na prvenstvima drzave osvojio je ukupno 29 titula, od toga je cak osam puta bio pojedinacni prvak sto je nedostignut rekord. Ukupno je osvojio oko 2000 sportskih trofeja. ▼▲„Kici”„Kiči” je u prvom posleratnom periodu punih petnaest godina visoko drzaodržao jarbol nasegjugoslovenskog stonoteniskog sporta. OblacioOblačio je dres sa drzavnimdržavnim grbom u reprezentativnim utakmicama 127 puta, osvojio je 38 medjunarodnh naslova (13 u singlu, 24 u parovim i 1 ekipno).
▲PobednickiPobednički lovorov venac dobio je prilikom osvajanja medjunarodnih pojedinacnihpojedinačnih prvenstava [[Francuska|Francuske ]], [[Nemačka|SR NemackeNemačke]], Svajcarske[[Švajcarska|Švajcarske]], Cilea[[Čile]]a, Jugoslavije, [[Belgija|Belgije ,]] i [[Moskva|Moskve ]]. Bio je trecitreći na [[Evropsko prvenstvo u stonom tenisu|Evropskom prvenstvu ]] u Budimpesti[[Budimpešta|Budimpešti]]. Bio je 58[[1958. ]] osvajacosvajač cetiričetiri medalje na svetskim prvenstvima, prvi nasjugoslovenski igracigrač koji je igrao u finalu [[Svetsko prvenstvo u stonom tenisu|Svetsko prvenstva ]] (sa Lindom Wertl u Becu[[Beč]]u [[1951. ]] u igri mesovitihmešovitih parova). Zajedno sa Zarkom[[Žarko Dolinar|Žarkom Dolinarom ]] upisao se u vecnuvečnu listu pobednika svetskih prvenstava, trijumfom u igri parova u Londonu[[London]]u [[1954.]] godine <ref>[http://sports123.com/tte/mw-d.html 1954Lista svetskih prvaka]</ref><ref>[http://74.125.113.132/search?q=cache:peX4ArbB2lEJ:www.usatt.org/articles/history02/history02_33.shtml+Vilim+Harangozo&hl=en&ct=clnk&cd=5 Istorija stonog tenisa u SAD]</ref><ref>[http://www.croatia.org/crown/articles/6522/1/E-ZARKO-DOLINAR-1920-2003.html Harangozo i Dolinar]</ref>. U raznim disciplinama na prvenstvima drzavedržave osvojio je ukupno 29 titula, od toga je cakčak osam puta bio pojedinacnipojedinačni prvak stošto je do sada nedostignut rekord. Ukupno je osvojio oko 20002.000 sportskih trofeja.
== Trenerska karijera ==
Harangozo je bio aktivan u raznim organima [[Stonoteniski Savez Jugoslavije|Stonoteniskog Saveza Jugoslavije]], a isticao se i trenerskim radom (u periodu od 1963- pa do 1965. godine). U [[Ljubljana|Ljubljani]] je [[1965]]. godine na SPENT-u vodio je nasujugoslovensku reprezentaciju, koja se kao najbolja evropska nacija plasirala na cetvrtočetvrto mesto u svetu, doka jeu [[Minhen]]u Minhenuje [[1969.]] trenirajuči trenirajuci[[Zapadna ZapadneNemačka|zapadne Nemce]] imao i josjoš vecihzapaženih uspeha.
Aktivan i kao drustveno-sportski radnik, odmah posle oslobodjenja, predsednik je Gradskog odbora USAOJ, pa odbornik SSRNJ, clan Sreskog saveza sportova itd. ▼Vilim Harangozo, dosada najkvalitetniji sportista Subotice odlikovan je 1969. Ordenom bratstva i jedinstva sa srebrnom zvezdom, a godine 1965. nagradjen je Oktobarkom nagradom Subotice. ▼Na ESTON 74 u Novom Sadu ukazano mu je posebno priznanje kao predsedniku pocasnog odbora Evropskog prvenstva, no neposredno nakon toga bolest ga je prikovala uz bolesnicki krevet. ▼
▲Aktivan i kao drustvenodruštveno-sportski radnik, odmah posle oslobodjenja[[Drugi svetski rat|Drugog svetskog rata]], predsednikpostaje jepredsednik Gradskog odbora USAOJ, pa odbornik SSRNJ, clančlan Sreskog saveza sportova itd.
▲Vilim Harangozo, dosada najkvalitetniji sportista Subotice odlikovan je [[1969. ]] Ordenom bratstva i jedinstva sa srebrnom zvezdom, a godine 19651[[965]]. nagradjen je Oktobarkom nagradom Subotice.
Vilim je umro u beogradskoj bolnici 14.1.1975. Ostavio je stonotenisku organizaciju prerano, u muzevnom dobu, sa tek 49 godina. Veoma zilavo se odupirao svojoj sudbini, izdrzao je srcane napade. Prvi,drugi, treci...
Na sahrani sampiona na Bajskom groblju u Subotici skupilo se nekiliko hiljada gradjana, njegovi brojni prijatelji i sportisti kao i ugledni drustveno-politicki radnici grada Subotice. U grob mu je stavljen reket i loptica sa kojom je pobedio svetskog prvaka B.Vanu, a ti sportski rekviziti bili su simboli njega samog citavog zivota. U znak secanja na velikog majstora stonoteniske igre Vilima Harangozoa ustanovljen je „Memorijalni savezni turnir Vilim Harangozo” koji se pocetkom svake kalendarske godine igra u Subotici. Vilim Harangozo je bio istinski sampion i pionir sporta cije su trajne neprocenjive zasluge za jugoslovenski i suboticki stoni tenis. ▼▲Na ESTON 74 u [[Novi Sad|Novom Sadu ]] ukazano mu je posebno priznanje kao predsedniku pocasnogpočasnog odbora Evropskog prvenstva, no neposredno nakon toga bolest ga je prikovala uz bolesnickibolesnički krevet.
Harangozo je igrao u doba amaterskog sporta, u vreme koje naki s pravom smatraju „romanticarskim”. Tako je i igrao. Mastovito, suptilno, sjajno osecajuci loptu i pravi trenutak za iznenadni kontra-udarac.
== Prolog ==
▲Vilim je umro u beogradskoj bolnici 14. januara 1975. Na sahrani sampionašampiona na Bajskom groblju u Subotici skupilo se nekiliko hiljada gradjana, njegovi brojni prijatelji i sportisti kao i ugledni drustveno-politicki radnici grada Subotice. U grob mu je stavljen reket i loptica sa kojom je pobedio svetskog prvaka B.Vanu, a ti sportski rekviziti bili su simboli njega samog citavogčitavog zivota. U znak secanja na velikog majstora stonoteniske igre Vilima Harangozoa ustanovljen je „Memorijalni''Memorijalni savezni turnir Vilim Harangozo”Harangozo'' koji se pocetkompočetkom svake kalendarske godine igra u Subotici. Vilim Harangozo je bio istinski sampion šampion i pionir sporta ciječije su trajne neprocenjive zasluge za jugoslovenski i subotickisubotički stoni tenis.
== Reference ==
{{napomene}}
{{DEFAULTSORT:Харангозо, Вилим}}
| 