Википедија

Неутрон — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Робот: обликовање ISBN-а
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 33:
}}
 
У [[Физика|физици]], '''неутрон''' је [[субатомске честице|субатомска честица]], симбол {{SubatomicParticle|Neutron}} или {{SubatomicParticle|Neutron0}}, без наелектрисања и са масом од 940 [[Електронволт|MeV]]/[[брзина светлости|-{c}-]] <sup>2</sup> (1.6749 х 10<sup>-27</sup> -{kg}-, мало већом од масе [[протон]]а). Његов [[Спин]] је 1/2. Неутрон је саставни део [[Атомско језгро|језгра]] сваког [[атом]]а осим најраспрострањенијег [[изотоп]]а [[водоник]]а, чије се језгро састоји само од једног протона. Како се протони и неутрони слично понашају унутар једра, и сваки има масу од апроксимативно једне [[atomic mass unit|јединице атомске масе]], они се називају [[nucleon|нуклеонима]].<ref name="Nuc">{{Citation |author-last=Thomas |author-first= A.W. |author2-last=Weise |author2-first= W. |title= The Structure of the Nucleon |publisher= Wiley-WCH, Berlin |publication-date=2001 |idisbn=ISBN 978-3-527-40297-7|pages=}}</ref> Њиова својства и интеракције описује [[nuclear physics|нуклеарна физика]].
 
Хемијска и нуклеарна својства нуклеуса су одређена бројем протона, који се назива [[atomic number|атомски број]], и бројем неутрона, званим [[neutron number|неутронски број]]. [[atomic mass number|Атомски масени број]] је укупни број нуклеона. На пример, [[carbon|угљеник]] има атомски број 6, и његов широко заступљени изотоп [[carbon-12|угљеник-12]] има 6 неутрона,<ref>{{cite web|url=http://www.ncsu.edu/ncsu/pams/chem/msf/pdf/IsotopicMass_NaturalAbundance.pdf |title=Table of Isotopic Masses and Natural Abundances |year=1999|format=PDF}}</ref> док његов ретки изотоп [[carbon-13|угљеник-13]] има 7 неутрона. Неки елементи се јављају у природи са само једним [[stable nuclide|стабилним изотопом]], као што је [[fluorine|флуор]]. Други елементи имају више стабилних изотопа, као што је [[tin|калај]] са десет стабилних изотопа.
Ред 49:
 
Слободни неутрони, мада директно не јонизују атоме, узрокују [[ionizing radiation#Neutrons|јонизујућу радијацију]]. Као такви они могу да буду биолошки хазард, у зависности од дозе.<ref name="ENW"/> Мали природни флукс „неутронске позадине” слободних неутрона постоји на Земљи, узрокован [[air shower (physics)|засипањем]] [[cosmic ray|космичким зрачењем]], и природном радиоактивношћу спонтано физионих елемената у Земљиној кори.<ref name="NatNeu">
{{cite journal|author=Carson, M. J. |year=2004 |title= Neutron background in large-scale xenon detectors for dark matter searches |journal= [[Astroparticle Physics (journal)|Astroparticle Physics]] |volume= 21 |pages=667–687667-687 |doi= 10.1016/j.astropartphys.2004.05.001 |issue= 6 |display-authors=etal|arxiv= hep-ex/0404042|bibcode= 2004APh....21..667C}}</ref> Наменски [[neutron source|неутронски извори]] као што су [[neutron generator|неутронски генератори]], [[research reactor|истраживачки реактори]] и [[spallation|спалациони извори]] узрокују ослобађање слободних неутрона за употребу у [[irradiation|ирадијацији]] и у експериментима [[neutron scattering|неутронског расејавања]].
 
== Особине ==
Ван језгра неутрони су нестабилни и имају време [[полу-распад]]а од око 15 минута. Распадају се на протон, [[електрон]] и [[антинеутрино]]. Исти распад, [[бета-распад|бета распад]], се одиграва у неким језгрима. Унутар језгра неутрон и протон разменом [[пион (физика)|пиона]] преобраћају се један у другога. Неутрон је класификован као [[барион]], и састоји се од два down [[кварк]]а и једног up кварка. [[Антиматерија|Антиматеријски]] еквивалент неутрона је [[Античестица|антинеутрон]].<ref name="ENW">{{Citation |editor1-last=Glasstone |editor1-first= Samuel |editor2-last=Dolan |editor2-first= Philip J. |title= The Effects of Nuclear Weapons, Third Edition |publisher= U.S. Dept. of Defense and Energy Research and Development Administration, U.S. Government Printing Office |publication-date=1977 |idisbn=ISBN 978-1-60322-016-3|pages=}}</ref>
 
[[Изотоп]]и хемијских елемента одређују се бројем неутрона у атомском језгру. На пример, изотоп угљеника, угљеник-12, <sup>12</sup>C, има 6 протона и 6 неутрона, угљеник-13, <sup>13</sup>C, 6 протона и 7 неутрона а угљеник-14, <sup>14</sup>C, 6 протона и 8 неутрона.
Ред 61:
:<math>m_n= m_d - m_p + B_d - E_{rd}</math>
 
Енергија гама зрака се може мерити са великом прецизношћу помоћу техника дифракције X-зрака, што су први пут извели Бел и Елиот 1948. године. Најбоље модерне (1986) вредности за масу неутрона помоћу ове технике су произвели Грин, et al.<ref>{{cite journal|last=Greene |first= GL |display-authors= etal |year=1986 |title= New determination of the deuteron binding energy and the neutron mass |url= http://journals.aps.org/prl/abstract/10.1103/PhysRevLett.56.819 |journal= Phys. Rev. Lett. |volume= 56 |issue= 8|pages=819–822819-822 |doi=10.1103/PhysRevLett.56.819 |bibcode=1986PhRvL..56..819G |pmid=10033294}}</ref> На овај начин је одређена маса неутрона од:
: -{''m''}-<sub>неутрон</sub>= {{val|1.008644904|(14)|ul=u}}
 
Вредност масе неутрона у MeV је мање прецизно позната, услед мање прецизности конверзије [[atomic mass unit|-{u}-]] у -{MeV}-:<ref>Byrne, J. ''Neutrons, Nuclei, and Matter'', Dover Publications, Mineola, New York, 2011,. {{page|year=|idisbn=ISBN 978-0-486-48238-5|pages=}}, pp. 18–19</ref>
: -{''m''}-<sub>неутрон</sub>= {{val|939.56563|(28)|ul=MeV/c2}}.
 
Ред 129:
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Macura|first=Slobodan|authorlink=Слободан Мацура|last2=Radić-Perić|first2=Jelena|title=Atomistika|location=Beograd|publisher=Fakultet za fizičku hemiju Univerziteta u Beogradu/Službeni list|year=2004|pages=504}}.
* James Byrne, ''Neutrons, Nuclei and Matter: An Exploration of the Physics of Slow Neutrons''. Mineola, New York: Dover Publications, 2011. {{page|year=|idisbn=ISBN 978-0-486-48238-5|pages=}}.
* [[Abraham Pais]], ''Inward Bound'', Oxford: Oxford University Press, 1986. {{page|year=|idisbn=ISBN 978-0-19-851997-3|pages=}}.
* [[Sin-Itiro Tomonaga]], ''The Story of Spin'', The University of Chicago Press, 1997
* [[Herwig Schopper]], ''Weak interactions and nuclear beta decay'', Publisher, North-Holland Pub. Co., 1966.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Неутрон”