|
|doi=10.1038/129312a0
|bibcode= 1932Natur.129Q.312C
|issue=3252}}</ref> неутрони су кориштени за увођење разних типова [[nuclear transmutation|нуклеарних трансмутација]]. Са открићем [[nuklearna fisija|нуклеарне фузије]] 1938. године,<ref>{{cite journal|doi=10.1007/BF01488241|authorlast=Hahn, |first=O. |author2last2=Strassmann, |first2=F. |lastauthoramp=yes |title=Über den Nachweis und das Verhalten der bei der Bestrahlung des Urans mittels Neutronen entstehenden Erdalkalimetalle ("On the detection and characteristics of the alkaline earth metals formed by irradiation of uranium with neutrons")|journal=Naturwissenschaften|volume=27|issue=1|pages=11-15|year=1939|bibcode= 1939NW.....27...11H}}. The authors were identified as being at the Kaiser-Wilhelm-Institut für Chemie, Berlin-Dahlem. Received 22 December 1938.</ref> брзо је схваћено да, ако догађај фисије производи неутроне, сваки од тих неутрона може да изазове даље догађаје фисије, итд., у каскади познатој као [[нуклеарна ланчана реакција]].<ref name="ENW"/> Ови догађаји и налази су довели до првог самоодрживог [[нуклеарни реактор|нуклеарног реактора]] ([[Chicago Pile-1|Чикашка камара-1]], 1942) и првог [[нуклеарно оружје|нуклеарног оружја]] ([[Тринити тест|Тринити]], 1945).
Слободни неутрони, мада директно не јонизују атоме, узрокују [[ionizing radiation#Neutrons|јонизујућу радијацију]]. Као такви они могу да буду биолошки хазард, у зависности од дозе.<ref name="ENW"/> Мали природни флукс „неутронске позадине” слободних неутрона постоји на Земљи, узрокован [[air shower (physics)|засипањем]] [[космичко зрачење|космичким зрачењем]], и природном радиоактивношћу спонтано физионих елемената у Земљиној кори.<ref name="NatNeu">
{{cite journal|authorlast=Carson, |first=M. J. |year=2004 |title= Neutron background in large-scale xenon detectors for dark matter searches |journal= [[Astroparticle Physics (journal)|Astroparticle Physics]] |volume= 21 |pages=667-687 |doi= 10.1016/j.astropartphys.2004.05.001 |issue= 6 |display-authors=etal|arxiv= hep-ex/0404042|bibcode= 2004APh....21..667C}}</ref> Наменски [[neutron source|неутронски извори]] као што су [[neutron generator|неутронски генератори]], [[research reactor|истраживачки реактори]] и [[спалација|спалациони извори]] узрокују ослобађање слободних неутрона за употребу у [[irradiation|ирадијацији]] и у експериментима [[расејање неутрона|неутронског расејавања]].
== Особине ==
: -{''m''}-<sub>неутрон</sub>= {{val|1.008644904|(14)|ul=u}}
Вредност масе неутрона у MeV је мање прецизно позната, услед мање прецизности конверзије [[јединица атомске масе|-{u}-]] у -{MeV}-:<ref>Byrne, J. ''Neutrons, Nuclei, and Matter'', Dover Publications, Mineola, New York, 2011. {{page|year=|isbn=978-0-486-48238-5|pages=|pages=18-19}}–19</ref>
: -{''m''}-<sub>неутрон</sub>= {{val|939.56563|(28)|ul=MeV/c2}}.
|doi=10.1007/BF02760010
|bibcode= 1969NCimA..61...27G}}</ref> Вредност неутронског магнетног момента су први пут директно мерили [[Луис Волтер Алварез|Луис Алварез]] и [[Феликс Блох]] у [[Беркли (Калифорнија)|Берклију (Калифорнија)]], 1940. године,<ref name="Alvarez">{{cite journal|last=Alvarez |first=L. W |last2=Bloch |first2=F. |year=1940 |title=A quantitative determination of the neutron magnetic moment in absolute nuclear magnetons
|journal=[[Physical Review]] |volume=57 |issue=2 |pages=111-122 |doi=10.1103/physrev.57.111|bibcode=1940PhRv...57..111A|pages=111-122 }}</ref> користећи проширену верзију метода магнетне резонанце који је развио [[Изидор Ајзак Раби|Раби]]. Алварез и Блох су одредили да је магнетни моменат неутрона {{nowrap|1=''μ''<sub>n</sub>= {{val|-1.93|(2)|u=''μ''<sub>N</sub>}}}}, где је -{''μ''<sub>N</sub>}- [[нуклеарни магнетон]].
== Енергије неутрона ==
| 