Битка на Јармуку — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 40:
Византијске припреме су започеле крајем 635. године, а до маја 636. године Ираклије је имао велике снаге концентрисане у Антиохији у северној Сирији.{{sfn|Akram|2004|p=402}} Сакупљени контингенти византијске војске састојали су се од [[Словени|Словена]], [[Франци|Франака]], [[Грузини|Грузијаца]], [[Јермени|Јермена]] и [[Хришћанство|Хришћанских]] [[Арапи|Арапа]].<ref>{{harvnb|Al-Waqidi|8th century|p=100}}</ref> Ова сила је била организована у пет армија, чији је заједнички вођа био [[Теодор Тритирије]]. Вахан, [[Јермени|јерменски]] и бивши заповедник гарнизона Емесе,<ref>{{hy icon}} [[Hrach Bartikyan|Bartikyan, Hrach]]. ''«Վահան»'' (Vahan). [[Armenian Soviet Encyclopedia]]. vol. xi. Yerevan: [[Armenian Academy of Sciences]], 1985, p. 243.</ref> постао је командант целог бојног поља, {{sfn|Kennedy|2007|p=82}} и имао је под својом командом чисто јерменску војску. Букинатор (Канатир), [[Словени|словенски]] кнез, командовао је Словенима, а [[Џабала ибн ел Аихам]], краљ арапских [[Гасаниди|Гасанида]], командовао је искључиво хришћанским арапским снагама. Преостали контингенти, сви Европљани, били су под командом Григорија и Даирџана.<ref name="веза28">{{harvnb|Akram|2004|p=409}}</ref><ref>{{harvnb|Al-Waqidi|8th century|p=106}}</ref> Ираклије је лично надзирао операцију из Антиохије. Византијски извори спомињу Никетаса, сина персијског војсковође [[Шахрбараз]]а, међу заповедницима, али није сигурно којом је војском командовао.{{sfn|Nicolle|1994|p=16}}
У то време, Рашидунска војска била је подељена у четири групе: једна под [[Амр ибн ел Ас|Амром]] у Палестини, једна испод [[Шурахбил ибн Хасана|Шурахбилом]] у Јордану, једна под [[Јазид ибн Аби Суфјан|Јазидом]] у подручју [[Дамаск]]а-[[Цезареја (Израел)|Цезареје]] и последња под [[Абу Убајда ибн ел Џарах|Абу Убајдом]] заједно са Халидом у Емеси. Како су муслиманске снаге биле географски подељене, Ираклије је покушао искористити ову ситуацију и планирао је да нападне. Није желео да се упусти у једну битку, већ да се ангажује на [[Центар|централном]] [[Положај|положају]] и да се бори против непријатеља пажљивим концентрисањем великих снага на сваки од муслиманских корпуса пре него што они успеју да консолидују своје трупе у једну војску. Намера му је била да присиљавајући муслимане да се повуку или уништавајући муслиманске снаге одвојено, он спроведе у дело своју стратегију поновног заузимања изгубљене територије. Појачања су послата у [[Цезареја (Израел)|Цезареју]] под Ираклијевим сином [[Ираклије Нови Константин|Константином III]], да би за себе везали Јазидове снаге које су опседале град.<ref name="веза28" /> Византијска царска војска се покренула из Антиохије и
Византијска царска војска требало је да делује по следећим плану:
* Џабалина лако наоружана коњица
* Даирџан је трбало да начини покрете на крилима-тачније крећући се између обале и пута за Алепо и приближи се Емеси са запада, нападајући на муслиманско лево крило док их фронтално буду задржавале снаге Џабалаха.
* Григорије је трбало да нападне муслиманско десно крило,приближвајући се Емеси преко северозападне [[Месопотамија|Месопотамије]].
|