Владимир Протић — разлика између измена

нема резимеа измене
Нема описа измене
Нема описа измене
 
У октобру [[1912.]] године српска војска побеђује Турке. Када је ослобођен манастир игуман Владимир служи молебан за српску војску.<ref name="Сабор" />
 
Након што су Бугари у октобру 1915. заузели манастир почела су [[Злочини аустроугарске и бугарске војске у Србији (1914—1918)|злочини над српским становништвом]]. Из манастира су одведени игумана Владимира, јеромонаха Арсенија (Николића) и свештеника Јована (Марковића). Њих тројица су између 22-27. октобра одведени на планину Рујан и у близини села Лукарце мучени. Секли су их на комаде и још увек живе запалили. Бугарска власт није дозволила да се њихова тела покупе и сахране. Тек након дужег времена дозвољено је породици да их сахрани. Владимир је сахрањен поред [[црква (грађевина)|цркве]] Светог Николе у Клиновцу.<ref name="Сабор" />
 
Православна црква слави га, заједно са митрополитом скопским [[Вићентије Крџић|Викентијем]] као светитеља 16. маја по црквеном, а [[25. маја]] по [[грегоријански календар|грегоријанском календару]].<ref name="Сабор" />
 
===Извори===