Владимир Протић — разлика између измена

нема описа измене
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 31:
 
Био је ожењен Јеленом Узуновић из села [[Буштрање (Бујановац)|Буштрање]]. Са њом је имао два сина Јована и Милана. [[Рукополежење|Рукополежен]] је за свештеника [[1873]]. године у свом родном селу Клиновцу.<ref name="Сабор" />
 
У његовој кући се налазила једна од првиш школа у овом крају. Године [[1890]]. [[Владимир Карић]] је послао Давида Димитријевића као првог учитеља у овај крај. Пошто нико није смео да га прими из страха од Турака, примио га је свештеник Стојан. Учитељ Давид је код њега у кући остао три године.<ref name="Сабор" />
 
===Манастирски живот===
Линија 37 ⟶ 39:
Након два дана од када се замонашио постаје и [[игуман]] манастира Светог Прохора Пчињског.<ref name="Сабор" />
 
Као игуман радио је на обнови старе оронуле манастирске цркве, која за време његовог службовања добија данашњи облик. Такође је изграђен нов [[конак]] под покровитељством [[Петар I Карађорђевић|краља Петра I Карађорђевића]], познат као Краљев конак.<ref name="Сабор" />
Све до [[1912]]. године манастир Светог Прохора Пчињског се налазио у [[Османско царство|Османском царству]]. Припадао је [[Косовски вилајет|Косовском вилајету]], Прешевској [[каза|кази]]. У периоду када је Владимир постао игуман манастира отпочела се и [[Борба за Македонију]], а манастир је био важан центар српског народа у тим крајевима. Већ [[1902]]. године је основана [[Српска четничка организација]], а [[1903.]] године је избио неуспешан [[Илинденски устанак]]. Након пропасти устанка у манастир је дошла Турска војска која се ту задржала неко време, а игумана Владимира одвела у Прешево на испитивање. Након повратка у манастир игуман је наставио да помаже борце [[Српска акција у Македонији|Српске акције у Македонији]].<ref name="Сабор" />
 
Линија 43 ⟶ 47:
У октобру [[1912.]] године српска војска побеђује Турке. Када је ослобођен манастир игуман Владимир служи молебан за српску војску.<ref name="Сабор" />
 
===Смрт===
[[Датотека:Manastir Sv. Prohor Pčinjski.JPG|мини|250п|Манастир Свети Прохор Пчињски у коме је Владимир био игуман]]
Након што су Бугари у октобру 1915. заузели манастир почела су [[Злочини аустроугарске и бугарске војске у Србији (1914—1918)|злочини над српским становништвом]]. Из манастира су одведени игумана Владимира, јеромонаха Арсенија (Николића) и свештеника Јована (Марковића). Њих тројица су између 22-27. октобра одведени на планину Рујан и у близини села Лукарце мучени. Секли су их на комаде и још увек живе запалили. Бугарска власт није дозволила да се њихова тела покупе и сахране. Тек након дужег времена дозвољено је породици да их сахрани. Владимир је сахрањен поред [[црква (грађевина)|цркве]] Светог Николе у Клиновцу.<ref name="Сабор" />
 
Након ослобођења 1918. године, на унутрашњој страни западног зида цркве осликан је лик Владимира Протића.<ref name="Сабор" />
Православна црква слави га, заједно са митрополитом скопским [[Вићентије Крџић|Викентијем]] као светитеља 16. маја по црквеном, а [[25. маја]] по [[грегоријански календар|грегоријанском календару]].<ref name="Сабор" />
 
[[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве]] га је у мају [[2017]]. године канонизовао за светитеља. Православна црква слави га прославља, заједно са митрополитом скопским [[Вићентије Крџић|Викентијем]], као светитеља 16. маја по црквеном, а [[25. маја]] по [[грегоријански календар|грегоријанском календару]].<ref name="Сабор" />
 
===Извори===
{{извори}}
 
 
[[Категорија:Рођени 1843.]]