Славонска војна крајина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 11:
Током прве половине 16. века, након освајања јужноугарских жупанија [[Сремска жупанија|Сремске]], [[Вуковска жупанија|Вуковске]] и [[Пожешка жупанија|Пожешке]], турско напредовање према западу је настављено освајањем делова тадашње [[Бановина Славонија|Бановине Славоније]]. Како би зауставила турско напредовање, [[Хабзбуршка монархија]] је у областима тадашње ''Горње Славоније'' успоставила војно-управну област, која је организована као [[Вараждински генералат]]. Устројство ове крајишке области је почивало на војној служби слободних граничара, који су највећим делом били православни [[Срби]].{{sfn|Грујић|1909|p=}}
У одговор на учестале Османлијске пљачкашке походе, [[Хрватски сабор]], који се 15. маја 1574. састао у [[Загреб|Загребу]], створио је закључак, да се имају саградити 2 нове тврђаве: једна код [[Топуско|Топускога]] на ријеци [[Глина (река)|Глини]], а друга код [[Брест (Ланишће)|Бреста]], где Турци обичавају прелазити ријеку [[Купа (река)|Купу]]. Још ће у јужној Хрватској поправити тврђаве: [[Слуњ]], [[Турањ]], [[Тоуњ]] и Херендић, а у сјеверној Хрватској тврђаве: [[Расиња|Расињу]], [[Градец]] и [[Врбовец]]. На трошак читаве Хрватске издржаваће се одсада нова војска: 240 харамија. Под заповједништвом подбана бранит ће 200 харамија тврђе и пријелазе код ријеке Купе, где се тако развила покупска или [[Банија|банска Крајина]]. Других 40 харамија служит ће као први оружници, да Хрватску бране од [[Власи|Влаха]], који су као турски »[[мартолози]]« хватали дјецу у Загорју. Зато ће 20 харамија чувати пријелазе на [[Медведница|Загребачкој гори]], а других 20 на [[Очура|Очури]]. За издржавање харамија плаћат ће се у Хрватској даћа »димница«, и то форинт од свакога димњака.<ref>{{Cite web|url=https://hr.wikisource.org/wiki/Povijest_Hrvatske_I._(R._Horvat)/Ban_Juraj_Draskovi%C4%87|title=Povijest Hrvatske I. (R. Horvat)/Ban Juraj Drasković – Wikizvor|website=hr.wikisource.org|access-date=2019-01-16}}</ref>
Цар [[Рудолф II, цар Светог римског царства|Рудолф]] је 25. фебруара 1578. своме стрицу Карлу повјерио потпуну управу [[Војна крајина|војне Крајине]] у Хрватској и Славонији. У то име краљ препушта њему све порезе, што их је до сада добијао из [[Крањска|Крањске]], [[Војводина Штајерска|Штајерске]] и [[Корушка|Корушке]]. Ове приходе нека Карло употријеби за издржавање војске, која ће Крајину и споменуте земље бранити од Турака. Краљ још обећава, да ће у ту сврху доприносити и Њемачка. Карло добија право, да у штајерском [[Грац|Грацу]] уреди »ратно вијеће«, у које ће Крањска и Корушка бирати по 2, а Штајерска 3 члана. Све генерале, капетане и друге официре на Крајини може Карло именовати сам, након што је о тому обавијестио краља. »У погледу војних послова има се надвојводи Карлу у наше име покоравати такођер бан Хрватске и Славоније са читавом њему подређеном војском, затим сталежи истих земаља, те пучки устанак у Хрватској и Славонији.«<ref name=":0">{{Cite web|url=https://hr.wikisource.org/wiki/Povijest_Hrvatske_I._(R._Horvat)/Ban_Krsto_Ungnad|title=Povijest Hrvatske I. (R. Horvat)/Ban Krsto Ungnad – Wikizvor|website=hr.wikisource.org|access-date=2019-01-16}}</ref>
Ове краљеве одлуке услиједише прије, него ли је своје вијећање завршио сабор Карлових насљедних земаља, који се од 1. јануара до 1. марта 1578. састао у [[Брук на Мури|Бруку на Мури]]. Тамо је 45 заступника из [[Војводина Штајерска|Штајерске]], [[Корушка|Корушке]] и [[Крањска|Крањске]] (којој се прибрајаху [[Горица (округ)|Горица]], [[Трст]], [[Истра]] и [[Ријека (град)|Ријека]]) преко 2 мјесеца расправљало о томе, како да се турска сила заустави на Крајини; јер пропадне ли Крајина, Турци ће проваљивати у Крањску, Штајерску и Корушку. Сабор је одлучио, да ће споменуте земље доприносити знатне жртве за опстанак Крајине. Јужно од Купе и Саве (у тзв. [[Хрватска крајина|хрватској Крајини]]) уздржават ће се трошком од 160.848 форинти годишње 2.435 војника, и то: 500 хусара, 300 [[Коњица#Аркебузири|аркебузира]] (коњаника с пушком), 320 њемачких пјешака, те 1315 харамија, тј. пјешака обучених у хрватско сељачко одијело. У сјеверној или [[Славонска војна крајина|славонској Крајини]] трошит ће се годишње 152.496 форинти за издржавање 2.700 војника, од тога: 400 хусара, 200 аркебузира, 350 њемачких пјешака и 1750 харамија. Још је споменути сабор одредио 420.000 форинти у ту сврху, да се у хрватској Крајини поправе неке тврђаве и да се сагради нова јака тврђава, која ће моћи сузбијати навале турске. Градња је започела 13. јула 1579., када су у темељ ставили 900 турских глава. (Ови Турци погинуше почетком априла г. 1578. пригодом јуришања на Дубовац.) Хрватски су кметови по одлуци хрватског Сабора радили бесплатно (кулуком), о својој храни, и градња је брзо напредовала. Већ 2. септембра бијаше већи део бедема изграђен, а 4. октобра уселио се врховни капетан (потпуковник) Иван Ференбергер у готову тврђаву, која је по надв. Карлу добила име [[Карловац]] (њемачки »Karlstadt«).<ref name=":0" />
Заповједником [[Хрватска крајина|хрватске Крајине]] постао је крајем октобра 1579. барон Вајкард Ауерсперг, који бијаше досада земаљски капетан Крањске. Заповједник Крајине морао је стално боравити у Карловцу, где је била посада од 800 војника, од тога 400 хусара. Под командом пуковника у Карловцу били су крајишки капетани у [[Огулин|Огулину]], [[Храстовица (Петриња)|Храстовици]], [[Слуњ|Слуњу]], [[Бихаћ|Бихаћу]] и [[Сењ|Сењу]] с
Сјеверном или [[Славонска војна крајина|»славонском« Крајином]] заповиједао је пуковник Вид Халек. Њему бијаху 20. јула 1580. подређена 3 капетана: [[Копривница|копривнички]], [[Иванић-Град|иванићки]] и [[Крижевци (Хрватска)|крижевачки]]. Копривнички је капетан под својом влашћу имао 761 војника, и то 435 харамија, 126 њемачких пјешака, 100 хусара и 100 њемачких коњаника. Од тога се у самој Копривници налазио 441 војник,, и то: 160 харамија, 100 хусара, 100 њем. коњаника и 81 њем. пјешака. Други војници бијаху у [[Ђурђевац (Хрватска)|Ђурђевцу]] (169), [[Лудбрег|Лудбрегу]] (50), [[Дрње|Дрњу]] (40) и у [[Новиград Подравски|Новиграду]] (50). Посада из Лудбрега дала је 10 војника за [[Расиња|Расињу]]. Зими, када се [[Драва]] смрзне, долазило би из разних тврђваа 50 харамија у [[Ђелековец]]. Иванићки капетан имао је 150 харамија, 50 хусара и 63 њем. слуге у [[Иванић-Град|Иванићграду]], а 50 харамија у [[Криж|Крижу]]. Крижевачки је капетан имао 718 војника, и то: 460 харамија, 108 њем. пјешака, 100 хусара и 50 аркебузира. Од тога се у самим Крижевцима налазило 297 војника (100 харамија, 97 њем. пјешака, 50 хусара и 50 аркебузира), а други бијаху у подручним тврђавама, поименце у [[Цирквена|Цирквени]] (141), у [[Свети Петар Чврстец|Св. Петру-Цврстецу]] (50), у [[Тополовац (вишезначна одредница)|Тополовцу]] (50), у [[Градец|Грацу]] (90), [[Реметинец (Градец)|Реметинцу]] (45) и у [[Вараждинске Топлице|Варажд. Топлицама]] (45). Тврђицу [[Свети Иван Жабно|Св. Иван-Жабно]] имала је на бризи посада из Цирквене. Пуковник Халек становао је редовно у Копривници, а гдјекад и у Вараждину, где се налазила и мала посада (27 њем. пјешака и 15 харамија) те 1 »бургграф«, који бијаше заповједник »старога града«, премда је тај припадао Крсти Унгнаду.<ref name=":0" />
=== Нова славонска крајина ===
|