Спарта — разлика између измена

У Античкој Спарти, бирање супружника је било искључиво одговорност особе која је требало да се венча, а не родитеља. Сваки хомијос је имао обавезу да се ожени након 30 године живота.<ref>Ancient Greece By Sarah B. Pomeroy, Stanley M. Burstein, Walter Donlan, Jennifer Tolbert Roberts</ref> Иако су у неко време спартански краљеви имали право да одреде за кога би се удала богата наследница, то је важило само у случајевима када је њен отац умро и ако је није био обећао никоме. Сматрало се право да се млади буквално украду пред женидбу.{{sfn|Pomeroy|2002|p=42}} Младе Спартанке су се жениле када су имале отприлике осамнаест година, а не са петнаест као што је то био обичај у Античкој Грчкој.{{sfn|Pomeroy|2002|p=5}} У Спарти је био нарочито чудан начин на који су млади долазили у љубавни однос. Они су увек имали љубавни однос у мраку, и на тај начин према Плутарху никада нису губили жељу за љубављу. На тај начин су везе трајала дуго, да неки Спартанци никада нису видели мајку своје деце под светлом дана. Уз то, мушкарац је могао да тражи неку другу удату жену из неке друге породице само да би постала мајка његове деце, и то је била велика част за ту породицу.<ref>[http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.01.0210%3Atext%3DConst.%20Lac.%3Achapter%3D1%3Asection%3D8 Ксенофонт, ''„Држава Лакедемонска“''. 1.8]</ref> Главни циљ спартанског брака је било рађање мушке деце који би постали будући војници спартанске државе. Један Спартанац се сматрао бесмртним само уколико би имао мушке потомке, зашто су сматрали да се само на тај начин наставља породица. Сматрало се да је за једну Спартанку рођење потомака било исто као и за Спартанце рат.{{чињеница| date = 04. 2011.}}