Википедија

Атеизам — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м harvardski nacin citiranja; козметичке измене
Ред 1:
[[Датотека:Atheismsymbol endorsed by AAI.svg|мини|right|220px|Симбол атеизма, који је 2007. године прихватила ''[[Међународна атеистичка алијанса]]]]
{{Атеизам|концепти}}{{Ирелигиозност сајдбар|атеизам}}
'''Атеизам''' ({{јез-грч|α}} — одрични префикс, {{јез-грч|Θεος}} — Бог; ''без бога'' у дословном преводу) јест, у ширем смислу, неверовање у [[постојање Бога|постојање божанстава]].<ref>*{{Cite encyclopedia|last=Nielsen|first = Kai|authorlink = Kai Nielsen (philosopher)| encyclopedia = [[Енциклопедија Британика|Encyclopædia Britannica]]| title = Atheism| url = http://www.britannica.com/EBchecked/topic/40634/atheism|year=2010| accessdate=09. 4. 2011.}}
* {{Cite encyclopedia|title=Atheism|last=Edwards|first = Paul|authorlink = Paul Edwards (philosopher)| publisher = MacMillan Reference USA (Gale)| editor -last=Borchert|editor-first= Donald M. Borchert| origyear=1967|year=2005| edition = 2nd| encyclopedia = [[Encyclopedia of Philosophy|The Encyclopedia of Philosophy]]| volume = Vol. 1|isbn=978-0-02-865780-6|isbn13 = 9780028657806|pages=359-}}</ref> У ужем смислу, атеизам је став да не постоје [[бог|божанства]].<ref name=RoweRoutledge>{{cite encyclopedia|url=https://books.google.com/books?id=lnuwFH_M5o0C&pg=PA530&lpg=PA530&dq=atheism+routledge&source=bl&ots=D7oHkocuKE&sig=IOLNADKE-9gpnREO-S8QJfJft3g&hl=en&ei=3kpQS8_sBYyQtgOKltGKCA&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=7&ved=0CB8Q6AEwBg#v=onepage&q=atheism%20routledge&f=false|first = William L.|last=Rowe|authorlink = William L. Rowe| encyclopedia = [[Routledge Encyclopedia of Philosophy]]| title = Atheism|year=1998| editor -last= Edward Craig|editor-first=Edward|isbn=978-0-415-07310-3| publisher = Taylor & Francis| quote = | accessdate=09. 4. 2011.}}</ref> Кроз историју се често појављује и као одречан став према званичној религији. <!--Најчешће се, мада не нужно, везује за филозофске школе [[материјализам|материјализма]], [[агностицизам|агностицизма]], [[емпиризам|емпиризма]] или [[рационализам|рационализма]].
 
-->Атеизам је опозиција [[теизам|теизму]], који је у свом најопштијем облику веровање да постоји барем једно божанство.<ref name=OED-theism>{{Cite book|title=Oxford English Dictionary| edition = 2nd|year=1989| quote = Belief in a deity, or deities, as opposed to atheism|pages=}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.merriam-webster.com/dictionary/theism| title = Merriam-Webster Online Dictionary| quote = belief in the existence of a god or gods | accessdate=09. 4. 2011.}}</ref>
 
Термин „атеизам“ је у почетку имао негативно значење којим су означаване особе које су одбијале да верују у оно у шта су тада веровали шири слојеви друштва. Ширењем [[слободоумље|слободоумља]], [[научни скептицизам|научног скептицизма]] и потоње [[критика религије|критике религије]], значење речи је примило уже значење. Прве особе које су се изјашњавале као атеисти појавиле су се у [[18. век]]у.<ref name=KArmstrong/>
Ред 15:
[[Датотека:Ephesians 2,12 - Greek atheos.jpg|мини|лево|Грчка реч {{lang|grc|αθεοι}} (''атеои''), која се појављује [[Посланица Ефесцима|Посланици Ефесцима]] на папирусу са почетка 3. века.]]
 
У раној [[Античка Грчка|античкој Грчкој]], придев ''({{lang|grc|ἄθεος}}'' (од одричног префикса ἀ- и {{lang|grc|θεός}} „бог“) је значио „безбожан“. Првим пут се користио као цензорски израз који је отприлике значио „сраман“ или „грешан“. У 5. веку п. н. е. реч је почела да се употребљава да означи одлучније и активније безбожништво у смислу „кварења односа са боговима“ или „негирања богова“. Реч ἀσεβής (''asebēs'') је касније почела да се употребљава против оних који су без стида негирали или нису поштовали локалне богове, чак и ако су веровали у њих. Модерни преводи класичних текстова понекад дају ''atheos'' као „атеистички“. Као апстрактна именица постојала је реч {{lang|grc|ἀθεότης}} (''atheotēs''). [[Марко Тулије Цицерон|Цицерон]] је [[пресловљавање|пресловио]] ову грчку реч у [[латински језик|латинску]] ''{{lang|la|atheos}}''. Ова реч се често користила у расправама између [[рано хришћанство|раних хришћана]] и [[Старогрчка религија|хелениста]], у којој је свака страна тако описивала ону другу у [[пејоратив|пежоративном]] смислу.<ref name=drachmann>{{Cite bookharvnb|last=Drachmann|first = A. B.| title = Atheism in Pagan Antiquity| url = https://books.google.com/?id=cguq-yNii_QC&dq=Atheism+in+Pagan+Antiquity&printsec=frontcover&q=| publisher = Chicago: Ares Publishers|year=1977("an unchanged reprint of the 1922 edition")|isbn=978-0-89005-201-3| quote pp= Atheism and atheist are words formed from Greek roots and with Greek derivative endings. Nevertheless they are not Greek; their formation is not consonant with Greek usage. In Greek they said ''atheos'' and ''atheotēs''; to these the English words ungodly and ungodliness correspond rather closely. In exactly the same way as ungodly, ''atheos'' was used as an expression of severe censure and moral condemnation; this use is an old one, and the oldest that can be traced. Not till later do we find it employed to denote a certain philosophical creed.}}</ref>
 
У [[енглески језик|енглеском језику]] реч ''-{atheist}-'' (од [[француски језик|француске]] ''{{lang|fr|athée}}''), у значењу „онај који пориче или не верује у постојање богова“, претходи речи ''-{atheism}-'', а први пут се користила најраније од 1566. године,{{sfn|Martiall|1566|p=51}} и поново од 1571.<ref>Rendered as ''Atheistes'': {{Cite book|last=Golding|first = Arthur|authorlink = Arthur Golding| title = The Psalmes of David and others, with [[Жан Калвин|J. Calvin]]'s commentaries|year=1571|pages=Ep. Ded. 3| quote = The Atheistes which say..there is no God.}} Translated from Latin.</ref>
Реч ''-{atheist}-'' (атеистички) као израз за практично неверништво се почела користити најраније од 1577.{{sfn|Hanmer|1577|p=63}} Реч ''-{atheism}-'' (атеизам) је изведена од француске речи ''{{lang|fr|athéisme}}'', и појављује се у енглеском око 1587.<ref name=Golding>Rendered as ''Athisme'': {{Cite book|others=Translated from French by [[Arthur Golding]] & [[Philip Sidney]]|authorlink = Philippe de Mornay|first = Philippe|last=de Mornay| title = A Woorke Concerning the Trewnesse of the Christian Religion: Against Atheists, Epicures, Paynims, Iewes, Mahumetists, and other infidels| publisher = London|year=1587|pages=xx. 310| trans_title = De la vérite de la religion chréstienne (1581)| quote = Athisme, that is to say, vtter godlesnes.}}</ref>
Раније дело, настало око 1534, је користило реч ''-{atheonism}-''.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=gW-gAAAAMAAJ&printsec=frontcover&dq=vergil+english+history&hl=en&ei=Ptg_Ta22BZL2swPzuYCeCA&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=1&ved=0CCoQ6AEwAA#v=onepage&q=Godd%20would%20not&f=false|year=c1534 |last=Vergil|first = Polydore| title = English history| quote = Godd would not longe suffer this impietie, or rather atheonisme. | accessdate=09. 4. 2011.|pages=}}</ref><ref>The ''[[Oxford English Dictionary]]'' also records an earlier, irregular formation, ''atheonism'', dated from about 1534. The later and now obsolete words ''athean'' and ''atheal'' are dated to 1611 and 1612 respectively. {{Cite book|title=[[Oxford English Dictionary|The Oxford English Dictionary]]| edition = Second|year=1989| publisher = Oxford University Press, USA|isbn=978-0-19-861186-8|author = prep. by J. A. Simpson ...}}</ref>
Повезане реч су настале касније: ''-{deist}-'' 1621,<ref name=1621Deist>{{Cite bookharvnb|last=Burton|first = Robert|authorlink = Robert Burton (scholar)| work = [[The Anatomy of Melancholy]]|year=1621|atpp=Part III, section IV. II. i| quote = Cousin-germans to these men are many of our great Philosophers and Deists| url = https://books.google.com/books?id=cPgveWnCdRcC&printsec=frontcover&dq=anatomy+of+melancholy&hl=en&ei=p610TbKxEYi-sQOk5dDwDg&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=1&ved=0CCwQ6AEwAA#v=onepage&q=deists&f=false| title = deist | accessdate=09. 4. 2011.}}</ref>''-{theist}-'' 1662. године,{{sfn|Martin|1662|p=45}}''-{[[деизам|deism]]}-'' 1675. године,<ref name=1675Deism>{{Cite bookharvnb|url=https://books.google.com/books?id=CFBGAAAAYAAJ&pg=PT255&dq=deism&hl=en&ei=Yq50TcHSNIH4swOAltHHCw&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=3&ved=0CDYQ6AEwAg#v=onepage&q=deism&f=false| title = An universal etymological English dictionary|last=Bailey|first = Nathan|year=1675| accessdatepp=09. 4. 2011.}}</ref>
и ''-{[[теизам|theism]]}-'' 1678. године.<ref>"Secondly, that nothing out of nothing, in the sense of the atheistic objectors, viz. that nothing, which once was not, could by any power whatsoever be brought into being, is absolutely false; and that, if it were true, it would make no more against theism than it does against atheism.." Cudworth, Ralph. The true intellectual system of the universe. 1678. Chapter V Section II. pp. 73</ref>
 
Ред 35:
 
=== Рана индијска религија ===
Атеистичке идеје су забележене у раним индијским школама и постојале су у време [[ведизам|ведизма]].{{sfn|Pandian|1996|p=64}} Од шест [[астика и настика|правоверних]] школа индијске филозофије, [[самкхја]], најстарији филозофски систем, не прихвата постојање богова, док рана [[миманса]] такође одбија појам Бога.{{sfn|Dasgupta|1992|p=258}} Рана миманса не само да не прихвата бога, већ тврди да су људске акције довољне да створе потребне околности да би се уживало у плодовима свога рада.{{sfn|Tripathi|2001|p=81}} Потпуно материјалистичка и антитеистика школа [[чарвака]] (позната и под именом настика или локајта) која је настала у Индији око 6. века п. н. е. је вероватно најизраженија атеистичка школа филозофије у Индији, слична грчкој [[киренска школа|киренској школи]]. Ова грана индијске филозофије је класификована као [[настика|хетеродоксна]] због свог негирања ауторитета [[веде|веда]] и због тога се не сматра делом шест правоверних школа хиндуизма, али је важна помена као доказ материјалистичког покрета у хиндуизму.<ref>{{Cite bookharvnb|last=Radhakrishnan|first = Sarvepalli|author2 = and Charles A. Moore| title = A Sourcebook in Indian Philosophy| publisher = Princeton University Press| location = | origyear=1957|year=1989|isbn=978-0-691-01958-1|pagespp=227-249}}</ref> Негирање бога као творца се такође види у [[ђаинизам|ђаинизму]] и [[будизам|будизму]].<ref name="Joshi">{{cite journal|last=Joshi|first = L.R.|year=1966| title = A New Interpretation of Indian Atheism| journal = Philosophy East and West| volume = 16| issue = 3/4| doi = 10.2307/1397540 |ref=harv| jstor = 1397540|pages=189-206}}</ref>
 
=== Антика ===
Ред 47:
[[Еухемер]] је објавио свој став да су богови само [[деификација|деификовани]] владари, освајачи и оснивачи из прошлости, и да су њихови култови и религија били у основи наставак несталих краљевстава и раних политичких структура.<ref>Fragments of Euhemerus' work in Ennius' Latin translation have been preserved in [[Church Fathers|Patristic]] writings (e.g. by [[Лактанције|Lactantius]] and [[Јевсевије Кесаријски|Eusebius of Caesarea]]), which all rely on earlier fragments in [[Diodorus Siculus|Diodorus]] 5,41–46 & 6.1. Testimonies, especially in the context of polemical criticism, are found e.g. in [[Callimachus]], ''Hymn to Zeus'' 8.</ref> Иако није био строги атеиста, Еухемер је касније критикован да је „проширио атеизам на целој насељеној Земљи брисањем богова“.<ref>[[Плутарх|Plutarch]], ''Moralia—Isis and Osiris'' [http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Plutarch/Moralia/Isis_and_Osiris*/B.html#23 23], Приступљено 21. 4. 2013.</ref>
 
Атомистички материјалиста [[Епикур]] је оспорио многе религијске доктрине, међу којима су постојање [[загробни живот|загробног живота]] или [[лични бог|личног бога]]; сматрао је да је [[душа]] чисто материјална и смртна. Иако [[епикурејство]] није негирало постојање богова, он је веровао да, ако они и постоје, нису заинтересовани за човечанство.<ref name="BBC">{{cite web|author=BBC|authorlink = BBC| title = Ethics and Religion—Atheism| url = http://www.bbc.co.uk/religion/religions/atheism/| publisher = [[bbc.co.uk]] | accessdate=09. 4. 2011.}}</ref>
 
Римски песник [[Лукреције]] се сложио с тим, да ако постоје богови, да су они незаитересовани за човечанство и неспособни да утичу на природу и свет. Због овога је веровао да се човечанство не мора плашити натприродног. Лукреције је изложио своје епикурејске погледе на космос, атоме, душу, смртност и религију у књизи „[[Ο суштини ствари]]“,<ref>{{Gutenberg|no=785| name = On the Nature of Things by Lucretius}} Book I, "Substance is Eternal". Translated by W.E. Leonard. 1997. Приступљено 2007-APR-12.</ref> која је популаризовала Епикурову филозофију у [[Антички Рим|античком Риму]]. [[Гај Јулије Цезар|Јулије Цезар]], који је знатно нагињао ка епикурејству, је такође одбацио идеју о загробном животу, што је на пример довело до његовог приговора против смртне казне на суђењу [[Луције Сергије Катилина|Катилини]], на ком је он говорио против [[стоицизам|стоицизма]] [[Марко Порције Катон Млађи|Катона Млађег]].<ref>(cf. [[Sallust]], ''The War With Catiline'', Caesar's speech: [http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Sallust/Bellum_Catilinae*.html#51.20 51.29] & Cato's reply: [http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Sallust/Bellum_Catilinae*.html#52.13 52.13]).</ref>
Ред 67:
[[Критика хришћанства]] је све чешћа у 17. и 18. веку, нарочито у Француској и Енглеској. Неки протестантски мислиоци, као што је [[Томас Хобс]], заступали су материјалистичку филозофију и [[скептицизам]] према натприродним појавама, док је јеврејско-холандски филозоф [[Барух Спиноза]] одбацио божанско провиђење у корист [[Панентеизам|панентеистичког]] натурализма. До краја 17. века, за [[деизам]] се отворено залажу интелектуалци као што је [[Џон Толанд]] који је сковао термин „пантеиста“.
 
Први познати експлицитни атеиста био је немачки критичар религије [[Матијас Кнуцен]] у своја три дела из 1674.<ref>Winfried Schröder, in: Matthias Knutzen: Schriften und Materialien (2010). pp. 8. See also Rececca Moore, ''The Heritage of Western Humanism, Scepticism and Freethought'' (2011), calling Knutzen "the first open advocate of a modern atheist perspective" [http://reason.sdsu.edu/germany.html online here], Приступљено 21. 4. 2013.</ref> Пола века после њега појавио се још један експлицитни атеистички писац, француски свештеник [[Жан Меслије]], који је живео почетком 18. века.{{sfn|Walters|2010|p=26}} Меслије је изнео мишљење да је религија средство за контролисање маса, а слична идеја ће касније имплицитно бити присутна и у [[марксизам|марксистичкој]] мисли. Кнуцена и Меслијеа су пратили други атеистички мислиоци, као што су [[baron Holbah|барон Холбах]], [[Жак Андре Нежон]] и други француски материјалисти.<ref name=Holbach-SoN>{{Cite book|last=d'Holbach|first = P. H. T.|authorlink = Baron d'Holbach| title = The System of Nature| url = http://fulltextarchive.com/page/The-System-of-Nature-Vol-21/ | accessdate=07. 4. 2011.|year=1770| volume = 2}}</ref> Филозоф [[Дејвид Хјум]] је развио скептичну епистемологију утемељену на [[емпиризам|емпиризму]], подривајући [[метафизика|метафизичку]] базу природне теологије.
 
[[Француска револуција]] је извела атеизам и антиклерикални деизам из салона у јавну сферу. Један од главних циљева Француске револуције био је реорганизација и подређивање свештенства држави кроз [[Грађански устав свештенства]]. Овај покушај је довео до антиклерикалног насиља и протеривања многих свештеника из Француске. Хаотична политичка дешавања у револуционарном Паризу на крају су омогућила још радикалнијим [[јакобинци]]ма да преузму власт 1793. године, након чега је наступила [[Јакобинска диктатура|Владавина терора]]. Јакобинци су били деисти и увели су [[Култ врховног бића]], као нову француску државну религију. Неки атеисти окупљени око [[Жак Ебер|Жака Ебера]] су уместо тога настојали да успоставе [[култ разума]], облик псеудо-атеистичке религије са богињом која персонификује [[разум]]. Оба покрета су делимично допринела покушајима да се насилно дехришћанизује Француска. Култ разума окончао се после три године када су јакобинци [[гиљотина|гиљотинирали]] његово вођство, укључујући и Жака Ебера. Антиклерикални прогони окончани су [[Термидорска реакција|Термидорском реакцијом]].
Ред 77:
=== Од 1900. ===
[[Датотека:Bezbozhnik u stanka 15-1929.jpg|мини|Безбожник, [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетски]] часопис из 1920—их, приказује раднике како избацују [[Исус]]а.]]
Атеизам је у 20. веку, нарочито у виду [[апатеизам|практичног атеизма]], напредовао у многим друштвима. Атеистичка мисао је призната у широком спектру других, ширих филозофија, као што су [[егзистенцијализам]], [[објективизам]], [[секуларни хуманизам]], [[нихилизам]], [[анархизам]], [[логички позитивизам]], [[марксизам]], [[феминизам]]<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/?id=tAeFipOVx4MC&pg=PA233&lpg=PA233&dq=%22Feminism+and+Atheism%22&q=%22Feminism%20and%20Atheism%22|last=Overall|first = Christine| title = Feminism and Atheism|isbn=978-0-521-84270-9|year=2007| accessdate=09. 4. 2011.|pages=}} in {{harvnb|Martin|2007|pp=233–246}}</ref> и општи научни и рационалистички покрет.
 
Логички позитивизам и [[сцијентизам]] су утрли пут [[неопозитивизам|неопозитивизму]], [[аналитичка филозофија|аналитичкој филозофији]], [[структурализам|структурализму]] и [[Натурализам (филозофија)|натурализму]]. Неопозитивизам и аналитичка филозофија одбацују класични рационализам и метафизику у корист строгог емпиризма и епистемолошког номинализма. Заговорници као што су [[Бертранд Расел]] су недвосмислено одбацили веру у бога. [[Лудвиг Витгенштајн]] је у својим раним радовима покушао да одвоји метафизички и натприродни језик из рационалног дискурса. [[Алфред Ејер]] је подвлачио непроверљивост и бесмисао верских тврдњи, наводећи своју приврженост емпиријским наукама. [[Џон Нимејер Финдли]] и [[Џ. Џ. К. Смарт]] тврдили су да постојање Бога није логички неопходно. Природњачки и материјалистички монисти попут [[Џон Дјуи|Џона Дјуиа]] су сматрали да би природни свет требало да буде основа свега, негирајући постојање Бога или бесмртности.<ref name="stanford"/>{{sfn|Zdybicka|2005|p=16}}
Ред 89:
Године 1967. албанска влада [[Енвер Хоџа|Енвера Хоџе]] је најавила затварање свих верских институција у земљи, изјавивши да је Албанија прва званично атеистичка држава на свету.<ref>{{cite journal|last=Majeska|first = George P.|year=1976| title = Religion and Atheism in the U.S.S.R. and Eastern Europe, Review| url = http://links.jstor.org/sici?sici=0037-6752(197622)1%3A20%3A2%3C204%3ARAAITU%3E2.0.CO%3B2-G | journal = The Slavic and East European Journal | volume = 20 | issue = 2|pages=204-206}}</ref>, мада је поштовање религије у Албанији обновљено 1991. Ови режими су ојачали негативне асоцијације на атеизам, посебно тамо где су антикомунистичка осећања била јака као у [[Сједињене Америчке Државе|САД]], упркос чињеници да су неки истакнути атеисти били и антикомунисти.<ref>{{cite journal|quotes=|last=Rafford|first = R.L.|year=1987| title = Atheophobia—an introduction| journal = Religious Humanism| volume = 21| issue = 1|pages=32-37}}</ref>
 
Од пада [[Берлински зид|Берлинског зида]], број активних антирелигиозних режима је знатно смањен. Тимоти Шах је 2006. написао да је приметио „глобални тренд у свим већим верским групама, у којима покрети засновани на Богу и уопште на вери доживљавају пораст поверења и утицаја у односу на секуларне покрете и идеологије“.<ref>"[http://pewforum.org/Politics-and-Elections/Timothy-Samuel-Shah-Explains-Why-God-is-Winning.aspx Timothy Samuel Shah Explains 'Why God is Winning']." 2006-07-18. The Pew Forum on Religion and Public Life. Приступљено 2011-04-07.</ref> Међутим, Грегори С. Пол и Фил Закерман сматрају ово митом и указују на то да је стварна ситуација много сложенија и нијансирана.<ref>{{cite journal|last=Paul|first = Gregory|authorlink = Gregory S. Paul| others= Phil Zuckerman| title = Why the Gods Are Not Winning| journal = Edge| volume = 209|year=2007| url = http://www.edge.org/documents/archive/edge209.html#gp |ref=harv| accessdate=09. 4. 2011.}}</ref>
[[Датотека:Ariane Sherine and Richard Dawkins at the Atheist Bus Campaign launch.jpg|мини|лево|250п|Ричард Докинс у кампањи за промоцију атеизма]]
Верски мотивисани терористички [[напади 11. септембра 2001.]] и делимично успешан покушај [[институт Дискавери|института Дискавери]] за промену наставног плана у америчким школама и укључивање [[креационизам|креационистичке]] идеје, заједно са подршком коју је [[Џорџ В. Буш|Џорџ Буш]] 2005. дао тим идејама, подстакли су атеистичке писце [[Сем Харис (писац)|Сема Хариса]], [[Данијел С. Денет|Данијела С. Денета]], [[Ричард Докинс|Ричарда Докинса]], [[Виктор Џ. Стенгер|Виктора Стенгера]] и [[Кристофер Хиченс|Кристофера Хиченса]] да објаве књиге које су постале бестселери у Америци и широм света.<ref>{{Cite web|url=http://www.amazon.com/Best-Sellers-Books-Atheism/zgbs/books/12764| title = Amazon Best Sellers| accessdate=|last=|first = |date=| work = | publisher = amazon.com}}</ref>
Ред 109:
Неке од нејасноћа и контроверзи у дефинисању атеизма потичу од потешкоће достизања консензуса о дефиницијама речи „божанство“ или „бог“. Бројност драстично различитих концепиција бога и божанстава доводи до различитих идеја које се односе на примену атеизма. На пример. [[Антички Рим|Римљани]] су оптуживали хришћане да су атеисти јер нису веровали у [[паганизам|паганска]] божанства. Овај проблем је постепено решен пошто је [[теизам]] усвојен као израз који обухвата веровања у било каква божанства.<ref name="mmartin"/>
 
У зависности од скупа феномена које одбацује, атеизам се може супротстављати свему, почевши од веровања у божанства, па до постојања [[duhovnost|спиритуалних]], [[натприродно|натприродних]] или [[трансцеденталност (религија)|трансцедеталних]] концепата, попут оних у [[будизам|будизму]], [[хиндуизам|хиндуизму]], [[ђаинизам|ђаинизму]] и [[таоизам|таоизму]].<ref name="Britannica-Rejection-of-all-religious-beliefs">{{cite encyclopedia|author=Britannica| title = Atheism as rejection of religious beliefs| url = http://www.britannica.com/EBchecked/topic/40634/atheism| encyclopedia = [[Енциклопедија Британика|Encyclopædia Britannica]]| edition = 15th| volume = 1|year=2011|isbn=978-0-85229-473-4 |ref=harv| accessdate=09. 4. 2011.|pages=666-}}</ref>
 
=== Имплицитни и експлицитни атеизам ===
{{Main|Имплицитни и експлицитни атеизам}}
Дефиниције атеизма такође зависе и од степена размишљања које нека особа треба да посвети идеји богова да би била сматрана атеистом. Атеизам је некада дефинисан да значи просто одсуство веровања да било које божанство постоји. Ова широка дефиниција би обухватила новорођене и друге особе које нису биле под утицајем теистичких идеја. Још 1772. године [[baron Holbah|барон Холбах]] је рекао да су „сва деца рођена као атеистичка; она немају идеју о богу“.<ref>{{Cite bookharvnb|last=d'Holbach|first = P. H. T.|authorlink = Baron d'Holbach| title = Good Sense| url = http://www.gutenberg.org/ebooks/7319|year=1772| accessdatepp=07. 4. 2011.}}</ref> Слично томе [[Џорџ Х. Смит]] (1979) је изјавио: „Човек који није упознат са теизмом је атеиста само зато што не верује у бога. Ова категорија би обухватала дете са концептуалним капацитетом да схвати ова питања, али које је још увек несвесно тих питања. Чињеница да то дете не верује у бога га квалификује као атеисту.“{{sfn|Smith|1979|p=14}}
 
Смит је сковао термин имплицитни атеизам да означи одсуство теистичких веровања без свесног одбацивања самих веровања и експлцитни атеизам да означи уобичајену дефиницију свесног неверовања. [[Ернест Нагел]] се успротивио Смитовој дефиницији атеизма као простог одсуства теизма, признајући само експлицитни атеизам као прави атеизам.<ref>{{Cite book
| title = Basic Beliefs: The Religious Philosophies of Mankind | chapter = Philosophical Concepts of Atheism|last=Nagel|first = Ernest|authorlink= Ernest Nagel|year=1959| publisher = Sheridan House}}</ref>
| last=Nagel|first = Ernest|authorlink = Ernest Nagel|year=1959| publisher = Sheridan House}}</ref>
 
=== Позитивни и негативни атеизам ===
Линија 124 ⟶ 123:
су поставили позитивни (јак/чврст) атеизам против негативног (слабог/меког) атеизма. Позитивни атеизам је екплицитно тврђење да богови не постоје. Негативни атеизам обухвата све друге облике нетеизма. Стога, према овој категоризацији, свако ко није теиста је или негативни или позитивни атеиста.<ref>{{cite web|last=Cline|first = Austin| title = Strong Atheism vs. Weak Atheism: What's the Difference?| url = http://atheism.about.com/od/atheismquestions/a/strong_weak.htm|year=2006| publisher = [[about.com]] | accessdate=09. 4. 2011.}}</ref> Термини слаб и јак су релативно новијег датума, док су термини негативни и позитивни атеизам старији, и користили су се (у мало другачијем смислу) у филозофској литератури<ref name="presumption"/> и међу католичким [[апологија|апологетима]].<ref>{{cite journal|url=http://www.nd.edu/Departments/Maritain/jm3303.htm| title = On the Meaning of Contemporary Atheism| journal = The Review of Politics|last=Maritain|first = Jacques|year=1949| volume = 11| issue = 3| doi = 10.1017/S0034670500044168|pages=267-280| accessdate=09. 6. 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20051113062053/http://www.nd.edu/Departments/Maritain/jm3303.htm|archive-date=13. 11. 2005|dead-url=yes}}</ref> По оваквом разграничењу атеизма, већина [[агностицизам|агностика]] су негативни атеисти.
 
Већина агностика види своје погледе другачијим од атеистичких, сматрајући га не више оправданим од теизма или третирајући их једнако.<ref>{{Cite bookharvnb|last=Kenny|first = Anthony|authorlink = Anthony Kenny| title = What I believe| chapter = Why I Am Not an Atheist| publisher = Continuum|isbn=978-0-8264-8971-5| quote = |year=2006}}</ref> Тврдња о недоступности сазнања за или против постојања богова се понекад види као индикација да и атеизам захтева [[скок вере]].<ref>{{cite news|title=Many atheists I know would be certain of a high place in heaven| url = http://www.irishtimes.com/newspaper/opinion/2009/0725/1224251303564.html| publisher = Irish Times| accessdate=09. 4. 2011.| archiveurl = https://web.archive.org/web/20101203221923/http://www.irishtimes.com/newspaper/opinion/2009/0725/1224251303564.html| archivedate=03. 12. 2010}}</ref> У уобичајене атеистичке одговоре на овај аргумент спада одговор да недоказане верске тврдње заслужују исту количину неверовања као и све остале недоказане тврдње,<ref>{{harvnb|Baggini|2003|pp=30–34}}. "Who seriously claims we should say 'I neither believe nor disbelieve that the Pope is a robot', or 'As to whether or not eating this piece of chocolate will turn me into an elephant I am completely agnostic'. In the absence of any good reasons to believe these outlandish claims, we rightly disbelieve them, we don't just suspend judgement."</ref> и да непроверљивост постојања богова не подразумева једнаку вредност било које могућности.<ref>{{harvnb|Baggini|2003|p=22}}. "A lack of proof is no grounds for the suspension of belief. This is because when we have a lack of absolute proof we can still have overwhelming evidence or one explanation which is far superior to the alternatives."</ref> [[Џ. Џ. К. Смарт]] даље тврди да „понекад нека особа која је заправо атеиста може представити себе, чак и страствено, као агностика због неразумно генерализованог [[филозофски скептицизам|филозофског скептицизма]] који би нас спречио да кажемо да знамо све друго, осим можда истина које пружају математика и формална логике.“<ref name="stanford">{{cite web|url=http://plato.stanford.edu/entries/atheism-agnosticism/| title = Atheism and Agnosticism|first = J.C.C.|last=Smart|date=09. 3. 2004.| publisher = Stanford Encyclopedia of Philosophy | accessdate=09. 4. 2011.}}</ref> Због тога неки атеистички писци, као што је [[Ричард Докинс]] више воле да разликују теистичке, агностичке и атеистичке ставове по [[Спектар теистичке вероватноће|вероватноћи]] који сваки дају тврдњи „бог постоји“.{{sfn|Dawkins|2006|p=50}}
 
=== Дефиниција немогућег и непостојаног ===
Пре 18. века, постојање неког бога је било опште прихваћено у западном свету тако да је чак могућност истинског атеизма била под знаком питања. Ово се звало ''теистички [[инатизам]]'' - мишљење да сви људи верују у бога од рођења; по овом мишљењу атеисти су просто верници у самопорицању.<ref>{{Cite book|last=Cudworth|first = Ralph|authorlink = Ralph Cudworth| title = The True Intellectual System of the Universe: the first part, wherein all the reason and philosophy of atheism is confuted and its impossibility demonstrated|year=1678}}</ref>
 
Постоји и став да су атеисти склони да верују у бога у кризним тренуцима, да атеисти постају верници на самрти и да не постоје ''[[не постоје атеисти у рововима|атеисти у рововима]]''.<ref>See, for instance, {{cite web|url=http://www.lds-mormon.com/atheist.shtml| title = Atheists call for church head to retract slur|date=03. 9. 1996.| accessdate=09. 4. 2011.}}</ref> Неки заговорници овог става тврде да је предност религије у томе што вера омогућава људима да боље поднесу тешке тренутке, делујући као [[религија је опијум за народ|опијум за народ]]. Међутим, постоје и супротни примери разочарања у религију у тешким тренуцима, међу које буквално спадају и „атеисти у рововима“.<ref>{{cite web|last=Lowder|first = Jeffery Jay|year=1997| title = Atheism and Society| url = http://www.infidels.org/library/modern/jeff_lowder/society.html | accessdate=09. 4. 2011.}}</ref>
 
=== Друге употребе израза „позитивни атеизам“ ===
Као што је описано горе, изрази позитиван и негативан су коришћени у филозофској литератури на сличан начин као и изрази слаб и јак. Међутим, у књизи ''„Позитивни атеизам“'' [[Гопарају Раманчадра Рао|Гопарајуа Раманчадре Раоа]], уведено је алтернативно значење ових израза.<ref>{{Cite bookharvnb|last=Rao|first = Goparaju|authorlink = Goparaju Ramachandra Rao| title = Positive Atheism| publisher = Atheist Centre, Patamata, Vijayawada, India|year=1972| location pp= Vijayawada, India}}</ref> Одрастивши у [[каста|кастинском]] хијерархијском систему са религиозном подлогом, Гора је тражио секуларну [[Индија|Индију]] и предложио смернице за позитивну атеистичку филозофију, која ће промовисати позитивне вредности.<ref>{{cite web|last=Walker|first = Cliff| title = The Philosophy of Positive Atheism| url = http://www.positiveatheism.org/faq/faq1111.htm#WHATISPOSATH| accessdate=09. 4. 2011.|archive-url=https://web.archive.org/web/20090106203455/http://positiveatheism.org.//faq/faq1111.htm#WHATISPOSATH|archive-date=06. 1. 2009|dead-url=yes}}</ref> Позитивни атеизам, дефинисан на овај начин, подразумева такве ствари које би биле морално исправне, показујући разумевање да побожни људи имају разлоге да верују, не покушавајући да [[Прозелитизам|преобрате]] или уче друге, и бранећи себе истинољубившћу уместо тражењем да победе у било каквом сукобу са отвореним критичарима.
 
== Концепти у атеизму ==
Линија 178 ⟶ 177:
 
=== Негирање постојања богова ===
Филозофи попут [[Лудвиг Фојербах|Лудвига Фојербаха]]<ref>Feuerbach, Ludwig (1841) ''[[The Essence of Christianity]]''</ref> и [[Сигмунд Фројд|Сигмунда Фројда]] заступали су мишљење да су бог и друга религиозна веровања људско дело, створено да се задовоље различите психолошке и емоционалне жеље и потребе. Ово је такође став многих будиста.{{sfn|Rahula|1916|pp=51–52}} [[Карл Маркс]] и [[Фридрих Енгелс]], испирисани Фојербаховим радом, су тврдили да су бог и религија друштвене функције, које користе они на власти да искоришћавају [[радничка класа|радничку класу]]. Према [[Михаил Бакуњин|Михаилу Бакуњину]], „идеја бога подразумева напуштање људског разума и правде; то је најодлучније негирање људске слободе, и неизоставно се окончава поробљавањем човечанства, у теорији и у пракси“. Бакуњин је обрнуо [[Волтер]]ов чувени [[афоризам]] „ако бог не постоји, потребно га је измислити“, написавши уместо тога „ако је бог заиста постојао, требало би га укинути“.<ref>{{cite web|url=http://dwardmac.pitzer.edu/anarchist_archives/bakunin/godandstate/godandstate_ch1.html| title = God and the State|last=Bakunin|first = Michael|authorlink = Michael Bakunin|year=1916| work = | publisher = New York: Mother Earth Publishing Association | accessdate=09. 4. 2011.}}</ref>
 
== Атеизам, религија и морал ==
Линија 199 ⟶ 198:
Иако је тврдња да је „улога богова да одлучују шта је исправно а шта не или непотребна или произвољна“ филозофски [[труизам]] (обухваћен у Платоновој [[Еутифронова дилема|Еутифроновој дилеми]]), аргумент да моралност мора потицати од богова и да не може постојати без мудрог творца је трајни предмет политичке, али не толико и филозофске дебате.<ref>{{harvnb|Smith|1979|p=275}}. "Among the many myths associated with religion, none is more widespread -or more disastrous in its effects—than the myth that moral values cannot be divorced from the belief in a god."</ref><ref name="Kant CPR A811">
За [[Имануел Кант|Имануела Канта]] је постојање бога, душе и слободе било практично питање Моралност, сама по себи, представља систем, али срећа не, осим ако је расподељена у тачном односу према моралности. Ово је могуће у интелигентном свету само под интелигентним творцем и владаром. Разум нас обавезује да признамо постојање таквог владара, заједно са животом у таквом свету, , the presupposition of God, soul, and freedom was a practical concern, for "Morality, by itself, constitutes a system, but happiness does not, unless it is distributed in exact proportion to morality. This, however, is possible in an intelligible world only under a wise author and ruler. Reason compels us to admit such a ruler, together with life in such a world, which we must consider as future life, or else all moral laws are to be considered as idle dreams..." (''Critique of Pure Reason'', A811).</ref>
Морални концепти као што је „убиство је погрешно“ се виде као [[божански закон]]и, који захтевају божанског законодавца и судију. Међутим, многи атеисти тврде да третирање моралности у законском смислу укључује [[лажна аналогија|лажну аналогију]] и да моралност не зависи од законодавца у истој мери као и закони.{{sfn|Baggini|2003|p=38}} Други атеисти, као што је [[Фридрих Ниче]], се нису сложили са овим погледом и тврдили су да је моралност „истинита само ако је бог истинит - она стоји или пада са вером у бога“.<ref name="Fortin & Benestad">{{Cite book|url=https://books.google.com/?id=19ccmx1W58IC&pg=PA16&dq=has+truth+only+if+God+is+truth%E2%80%93it+stands+or+falls+with+faith+in+God#v=onepage&q=has%20truth%20only%20if%20God%20is%20truth%E2%80%93it%20stands%20or%20falls%20with%20faith%20in%20God&f=false| title = Human Rights, Virtue, and the Common Good| publisher = [[Rowman & Littlefield]]| quote = That problem was brought home to us with dazzling clarity by Nietzsche, who had reflected more deeply than any of his contemporaries on the implications of godlessness and come to the conclusion that a fatal contradiction lay at the heart of modern theological enterprise: it thought that Christian morality, which it wished to preserve, was independent of Christian dogma, which it rejected. This, in Nietzsche's mind, was an absurdity. It amounted to nothing less than dismissing the architect while trying to keep the building or getting rid of the lawgiver while claiming the protection of the law. | accessdate=09. 4. 2011.|isbn=978-0-8476-8279-9|year=1996|pages=}}</ref><ref name="Craig & Moreland">{{Cite book|url=https://books.google.com/?id=g8bHRrVu3SsC&pg=PA392&dq=there+is+no+God+there+is+no+morality+Nietzsche#v=onepage&q=there%20is%20no%20God%20there%20is%20no%20morality%20Nietzsche&f=false| title = The Blackwell Companion to Natural Theology| publisher = [[Wiley-Blackwell]]| quote = Morality "has truth only if God is truth–it stands or falls with faith in God" (Nietzche (1968). pp. 70). The moral argument for the existence of God essentially takes Nietzche's assertion as one of its premises: if there is no God, then "there are altogether no moral facts." | accessdate=09. 4. 2011.|isbn=978-1-4051-7657-6|date=11. 5. 2009.|pages=}}</ref><ref name="Miller">{{Cite book|url=https://books.google.com/?id=VgMB9-tMSMoC&pg=PA85&dq=has+truth+only+if+God+is+truth%E2%80%93it+stands+of+falls+with+faith+in+God#v=onepage&q=has%20truth%20only%20if%20God%20is%20truth%E2%80%93it%20stands%20of%20falls%20with%20faith%20in%20God&f=false| title = Victorian Subjects| publisher = [[Duke University Press]]| quote = Like other mid-nineteenth-century writers, George Eliot was not fully aware of the implications of her humanism, and, as Nietzsche saw, attempted the difficult task of upholding the Christian morality of altruism without faith in the Christian God.| accessdate=09. 4. 2011.|isbn=978-0-8223-1110-2|year=1991|pages=}}</ref>
 
Постоје [[нормативна етика|нормативни етички системи]] који не захтевају да принципи и правила потичу од божанстава. Ту спадају [[етика врлина]], [[друштвени уговор]], [[Кантова етика]], [[утилитаризам]] и [[Објективизам (Ајн Ранд)|Објективизам]]<!--МОРА ВЕЛИКО СЛОВО-->. [[Сем Харис]] је предложио да морални рецепт (етичко доношење одлуке) није само питање које је потребно истражити у филозофији, већ да се може смишљено практиковати [[наука о моралности]]. Ипак, сваки такав научни систем мора одговарати на критике оличене у [[натуралистичка заблуда|натуралистичкој заблуди]].<ref>{{Cite bookharvnb|last=Moore| title = Principia Ethica| url = http://fair-use.org/g-e-moore/principia-ethica/s.13|year=1903|first = G. E.|authorlink = G. E. Moore | accessdatepp=09. 4. 2011.}}</ref>
 
Филозофи [[Сузан Нејман]]<ref>{{cite video|people=[[Susan Neiman]]| title = Beyond Belief Session 6| medium = Conference| publisher = The Science Network| location = [[Salk Institute]], La Jolla, CA|date=06. 11. 2006.}}</ref>
Линија 211 ⟶ 210:
Атеисти се често укључују у дебате са заговорницима религије, а дебате се понекад односе на то да ли религије уопште доносе корист појединцу и друштву.
 
Један аргумент да религије могу бити штетне је да ослањање [[аврамске религије|абрахамских религија]] на божански ауторитет води ка [[ауторитарност]]и и [[догма]]тизму.<ref>{{cite web|last=Harris|first = Sam|authorlink = Sam Harris (author)| title = The Myth of Secular Moral Chaos| url = http://www.secularhumanism.org/index.php?section=library&page=sharris_26_3| publisher = [[Free Inquiry]]|year=2006a | accessdate=09. 4. 2011.}}</ref>
Атеисти такође наводе податке који показују везу између [[фундаментализам|верског фундаментализма]] и опредељености ка некој вери (када се религија одржава јер служи скривеним интересима)<ref name=Moreira-almeida2006>{{cite journal|doi=10.1590/S1516-44462006005000006|author = Moreira-almeida, A.| others= Lotufo Neto, F.; Koenig, H.G.|year=2006| title = Religiousness and mental health: a review| journal = Revista Brasileira de Psiquiatria| volume = 28| url = http://www.scielo.br/scielo.php?pid=S1516-44462006000300018&script=sci_arttext | accessdate=12. 7. 2007.| pmid = 16924349| issue = 3|pages=242-250}}</ref>
и ауторитарности, догматизма и предрасуда.<ref>See for example: {{cite journal|last=Kahoe|first = R.D.|year=1977| title = Intrinsic Religion and Authoritarianism: A Differentiated Relationship| journal = Journal for the Scientific Study of Religion| volume = 16| issue = 2| jstor = 1385749| doi=10.2307/1385749|pages=179-182}}</ref><ref>{{cite journal|last=Altemeyer|first = Bob|first2 = Bruce|last2=Hunsberger|year=1992| url = http://www.informaworld.com/smpp/content~content=a785040926~db=all| title = Authoritarianism, Religious Fundamentalism, Quest, and Prejudice| journal = [[International Journal for the Psychology of Religion]]| volume=2| issue = 2| doi = 10.1207/s15327582ijpr0202_5 | accessdate=09. 4. 2011.|pages=113-133}}</ref>
Ови аргументи, заједно са историјским догађајима за које се наводи да показују опасности од религије, као што су [[Крсташки ратови]], [[џихад]], [[инквизиција]], [[лов на вештице]] и терористички напади, користе се као одговор на тврдње о корисним ефектима веровања у религију.<ref>{{cite web|last=Harris|first = Sam|authorlink = Sam Harris (author)| title = An Atheist Manifesto| url = http://www.truthdig.com/dig/print/200512_an_atheist_manifesto| accessdate=09. 4. 2011.| publisher = [[Truthdig]]|year=2005| quote = In a world riven by ignorance, only the atheist refuses to deny the obvious: Religious faith promotes human violence to an astonishing degree.|archive-url=https://web.archive.org/web/20110516191405/http://www.truthdig.com/dig/print/200512_an_atheist_manifesto|archive-date=16. 5. 2011|dead-url=yes}}</ref> Верници као контрааргументе наводе да су [[државни атеизам|неки режими који су се залагали за атеизам]], као што је Совјетска Русија, такође криви за масовна убиства.<ref name="John S. Feinberg, Paul D. Feinberg">{{Cite book|url=https://books.google.com/?id=Nl-f5SKq9mgC&pg=PA697&dq=Aleksandr+Solzhenitsyn+But+if+I+were+asked+today+to+formulate+as+concisely+as+possible+the+main+cause+of+the+ruinous+revolution+that+swallowed+up+some+60+million+of+our+people,+I+could+not+put+it+more+accurately+than+to+repeat:+'Men+have+forgotten+God;+that's+why#v=onepage&q&f=false|last=Feinberg|first = John S., Paul D. Feinberg| title = Ethics for a Brave New World| publisher = [[Stand To Reason]]| quote = Over a half century ago, while I was still a child, I recall hearing a number of old people offer the following explanation for the great disasters that had befallen Russia: 'Men have forgotten God; that's why all this has happened.' Since then I have spend well-nigh 50 years working on the history of our revolution; in the process I have read hundreds of books, collected hundreds of personal testimonies, and have already contributed eight volumes of my own toward the effort of clearing away the rubble left by that upheaval. But if I were asked today to formulate as concisely as possible the main cause of the ruinous revolution that swallowed up some 60 million of our people, I could not put it more accurately than to repeat: 'Men have forgotten God; that's why all this has happened.'| accessdate=2007–10–18|isbn=978-1-58134-712-8|date=04. 11. 2010.|pages=}}</ref><ref name="Totalitarianism and Atheism">{{cite web|url=http://catholiceducation.org/articles/apologetics/ap0214.htm| title = Answering Atheist’s Arguments| publisher = Catholic Education Resource Center|first = Dinesh|last=D'Souza |authorlink = Dinesh D'Souza| accessdate=09. 4. 2011.}}</ref>
 
== Број атеиста ==
Линија 222 ⟶ 221:
| title = Major Religions of the World Ranked by Number of Adherents, Section on accuracy of non-Religious Demographic Data|accessdate=09. 4. 2011.}}</ref>
Хиндус атеиста би могао себе да представи као хиндуса, иако је у исто време атеиста.{{sfn|Huxley|2002|p=120}} Истраживање из 2010. које је објављно у ''[[Енциклопедија Британика|Енциклопедији Британика]]'' показало је да нерелигиозне особе чине око 9,6% светског становништва, а атеисти 2,0%. Ове бројке не убрајају оне који следе атеистичке религије, као што су неки будисти.<ref name="Britannica demographics">{{cite web|url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/1731588/Religion-Year-In-Review-2010/298437/Worldwide-Adherents-of-All-Religions
| title = Worldwide Adherents of All Religions by Six Continental Areas, Mid-2010|publisher = Encyclopædia Britannica|year=2011|accessdate=25. 5. 2012.}}</ref>
| publisher = Encyclopædia Britannica|year=2011|accessdate=25. 5. 2012.}}</ref>
 
У анкети из 2006. објављеној у ''[[Фајненшл тајмс]]у'' дају се проценти за [[Сједињене Америчке Државе| Сједињене Државе]] и пет европских држава. Најмањи проценат атеизма је био у САД, само 4%, док се проценат атеизма у европским државама показао знатно вишим: [[Италија]] (7%), [[Шпанија]] (11%), [[Уједињено Краљевство]] (17%), [[Немачка]] (20%) и [[Француска]] (32%).<ref name="Harris">{{cite web| url = http://www.harrisinteractive.com/news/allnewsbydate.asp?NewsID=1131| title = Religious Views and Beliefs Vary Greatly by Country, According to the Latest Financial Times/Harris Poll| publisher = Financial Times/Harris Interactive|date=20. 12. 2006.| accessdate=09. 4. 2011.| archive-url = https://web.archive.org/web/20130723125147/http://www.harrisinteractive.com/news/allnewsbydate.asp?NewsID=1131| archive-date=23. 7. 2013
| dead-url = yes
| df =
}}</ref><ref name="abs">{{cite web|url=http://www.abs.gov.au/AUSSTATS/abs@.nsf/Lookup/1301.0Feature+Article7012009%E2%80%9310
| title = Characteristics of the Population|publisher = Australian Bureau of Statistics|year=2006|accessdate=09. 4. 2011.}}</ref>
Проценти у овој анкети за европске државе су слични онима у званичном истраживању [[Европска унија|Европске уније]], које је показало да 18% становништва ЕУ не верује у неког бога.<ref name="EU">{{Cite book|last=| first = |authorlink= | title = Social values, Science and Technology|publisher = Directorate General Research, European Union|year=2005| location = |pages=7-11| url = http://ec.europa.eu/public_opinion/archives/ebs/ebs_225_report_en.pdf▼
| publisher = Australian Bureau of Statistics|year=2006|accessdate=09. 4. 2011.}}</ref>
▲Проценти у овој анкети за европске државе су слични онима у званичном истраживању [[Европска унија|Европске уније]], које је показало да 18% становништва ЕУ не верује у неког бога.<ref name="EU">{{Cite book
| last=| first = |authorlink = | title = Social values, Science and Technology
| publisher = Directorate General Research, European Union|year=2005| location = |pages=7-11| url = http://ec.europa.eu/public_opinion/archives/ebs/ebs_225_report_en.pdf
| doi = |id=
| format = PDF | accessdate=09. 4. 2011.}}</ref>
Линија 268 ⟶ 263:
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book|ref=harv|author=[[Sam Harris (author)|Harris, Sam]]|title=The end of faith: religion, terror, and the future of reason|publisher=W. W. Norton & Company|year=2005}}
* {{Cite book|ref=harv |author = Sarvepalli Radhakrishnan and Charles A. Moore| title = A Sourcebook in Indian Philosophy| publisher = Princeton University Press| location = | origyear=1957|year=1989|isbn=978-0-691-01958-1|pages=227-249}}
* {{Cite book|ref=harv |editor-last=Honderich|editor-first=Ted| title = The Oxford Companion to Philosophy| url = https://books.google.com/books?id=F9oAomj2IIwC|year=2005| publisher = Nhà xuá̂t bản Văn hóa thông tin|isbn=978-0-19-926479-7|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Russell|first = Bertrand|authorlink = Бертранд Расел| title = Why I am not a Christian, and other essays on religion and related subjects|year=1957| url = | publisher = Simon and Schuster| location = |id=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Hitchens|first = Christopher|authorlink = Кристофер Хиченс| title = God Is Not Great: How Religion Poisons Everything|year=2007| url = | publisher = Random House, Inc.| location = |id=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Harris|first = Sam| title = Letter to a Christian Nation| publihser = Random House, Inc.|year=2008}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Pandian| title = India, that is, sidd| publisher = Allied Publishers|year=1996| url = https://books.google.com/?id=B90uj14NHjMC&pg=PA64|isbn=978-81-7023-561-3|pages=64-}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Tripathi| title = Psycho-Religious Studies of Man, Mind and Nature| publisher = Global Vision Publishing House|year=2001| url = https://books.google.com/?id=zWFM_SaX24AC&pg=PA81|isbn=978-81-87746-04-1|pages=81-}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Martin|first = Michael|authorlink = | title = The Cambridge Companion to Atheism|year=2006| url = https://books.google.com/books?v|isbn=978-0-521-84270-9| publisher = Cambridge University Press| location = |isbn=978-0-521-84270-9|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Burton|first = Robert|authorlink = Robert Burton (scholar)| work = [[The Anatomy of Melancholy]]|year=1621|at=Part III, section IV. II. i| quote = Cousin-germans to these men are many of our great Philosophers and Deists| url = https://books.google.com/books?id=cPgveWnCdRcC&printsec=frontcover&dq=anatomy+of+melancholy&hl=en&ei=p610TbKxEYi-sQOk5dDwDg&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=1&ved=0CCwQ6AEwAA#v=onepage&q=deists&f=false| title = deist}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Rahula|first = Walpola| title = What the Buddha Taught| url = https://books.google.com/books?id=_WduwVbiLSsC|year=1974| publisher = Grove Press|isbn=978-0-8021-3031-0|pages=51-52}}
* {{Cite book|ref=harv| url = https://books.google.com/?id=VgMB9-tMSMoC&pg=PA85&dq=has+truth+only+if+God+is+truth%E2%80%93it+stands+of+falls+with+faith+in+God#v=onepage&q=has%20truth%20only%20if%20God%20is%20truth%E2%80%93it%20stands%20of%20falls%20with%20faith%20in%20God&f=false| title = Victorian Subjects| publisher = [[Duke University Press]]| quote = Like other mid-nineteenth-century writers, George Eliot was not fully aware of the implications of her humanism, and, as Nietzsche saw, attempted the difficult task of upholding the Christian morality of altruism without faith in the Christian God.|isbn=978-0-8223-1110-2|year=1991|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| url = https://books.google.com/?id=g8bHRrVu3SsC&pg=PA392&dq=there+is+no+God+there+is+no+morality+Nietzsche#v=onepage&q=there%20is%20no%20God%20there%20is%20no%20morality%20Nietzsche&f=false| title = The Blackwell Companion to Natural Theology| publisher = [[Wiley-Blackwell]]| quote = Morality "has truth only if God is truth–it stands or falls with faith in God" (Nietzche (1968). pp. 70). The moral argument for the existence of God essentially takes Nietzche's assertion as one of its premises: if there is no God, then "there are altogether no moral facts."|isbn=978-1-4051-7657-6|year=2009|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Altizer|first = Thomas J. J.|authorlink = Thomas J. J. Altizer| title = The Gospel of Christian Atheism| url = http://www.religion-online.org/showbook.asp?title=523|year=1967| publisher = London: Collins|pages=102-103|archive-url=https://web.archive.org/web/20060929171840/http://www.religion-online.org/showbook.asp?title=523|archive-date=29. 9. 2006|dead-url=yes}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Stein|first = Gordon| title = An Anthology of Atheism and Rationalism| url = https://books.google.com/books?id=w4_XAAAAMAAJ|year=1980| publisher = Prometheus Books|isbn=978-0-87975-136-4|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| title = [[Oxford English Dictionary|The Oxford English Dictionary]]| edition = Second|year=1989| publisher = Oxford University Press, USA|isbn=978-0-19-861186-8|author = prep. by J. A. Simpson ...}}
* {{Cite book|ref=harv| others = Translated from French by [[Arthur Golding]] & [[Philip Sidney]]|authorlink = Philippe de Mornay|first = Philippe|last=de Mornay| title = A Woorke Concerning the Trewnesse of the Christian Religion: Against Atheists, Epicures, Paynims, Iewes, Mahumetists, and other infidels| publisher = London|year=1587|pages=xx. 310| trans_title = De la vérite de la religion chréstienne (1581)| quote = Athisme, that is to say, vtter godlesnes.}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Golding|first = Arthur|authorlink = Arthur Golding| title = The Psalmes of David and others, with [[Жан Калвин|J. Calvin]]'s commentaries|year=1571|pages=Ep. Ded. 3| quote = The Atheistes which say..there is no God.}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Hanmer|first = Meredith|authorlink = Meredith Hanmer| title = The auncient ecclesiasticall histories of the first six hundred years after Christ, written by Eusebius, Socrates, and Evagrius| publisher = London|year=1577| oclc = 55193813| quote = The opinion which they conceaue of you, to be Atheists, or godlesse men.|pages=63}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Baggini|first = Julian|authorlink = Julian Baggini| title = Atheism: A Very Short Introduction| url = https://books.google.com/books?id=N2LkoqtWx_EC|year=2003| publisher = Oxford: Oxford University Press|isbn=978-0-19-280424-2|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Martin|editor-first=Michael|editor-link=Michael Martin (philosopher)| title = The Cambridge Companion to Atheism| url = https://books.google.com/books?id=tAeFipOVx4MC&pg=PA8#v=onepage&q&f=true| publisher = Cambridge: Cambridge University Press|year=2007|isbn=978-0-521-60367-6|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Smith|first = George H.|authorlink = George H. Smith| title = Atheism: The Case Against God|year=1979| location = Buffalo, New York| publisher = Prometheus Books|isbn=978-0-87975-124-1|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| title = God: The Failed Hypothesis—How Science Shows That God Does Not Exist| publisher = Prometheus Books| location = Amherst, New York|year=2007|isbn=978-1-59102-652-5|first = Victor J.|last=Stenger|authorlink = Victor J. Stenger}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Zdybicka|first = Zofia J.|year=2005| contribution = Atheism| url = http://ptta.pl/pef|contribution-url=http://ptta.pl/pef/haslaen/a/atheism.pdf|editor-first = Andrzej|editor-last=Maryniarczyk| title = Universal Encyclopedia of Philosophy| volume = 1| publisher = Polish Thomas Aquinas Association| postscript = <!--None-->}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Solmsen|first = Friedrich|authorlink = Friedrich Solmsen| title = Plato's Theology|year=1942| url = https://books.google.com/books?vid=0blEqYn0npw5h4r_qPHc_fk&id=rLASAAAAIAAJ&pgis=1| publisher = Cornell University Press| location = |id=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Maycock|first = A. L.|authorlink = | others= Ronald Knox| title = Inquisition from Its Establishment to the Great Schism: An Introductory Study|year=| url = https://books.google.com/books?id=DmL8CljbqDwC| publisher = | location = |isbn=978-0-7661-7290-6|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| title = Oxford English Dictionary| edition = 2nd|year=1989}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Kedar|first = Nath Tiwari|year=1997| title = Comparative Religion| publisher = [[Motilal Banarsidass]]|isbn=978-81-208-0293-3|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Dasgupta|first = Surendranath| title = A history of Indian philosophy, Volume 1| publisher = Motilal Banarsidass Publ.|year=1992| url = https://books.google.com/?id=PoaMFmS1_lEC&pg=PA258|isbn=978-81-208-0412-8|pages=258}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Drachmann|first = A. B.| title = Atheism in Pagan Antiquity| url = https://books.google.com/?id=cguq-yNii_QC&dq=Atheism+in+Pagan+Antiquity&printsec=frontcover&q=| publisher = Chicago: Ares Publishers|year=1977("an unchanged reprint of the 1922 edition")|isbn=978-0-89005-201-3|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| series = English recusant literature, 1558–1640| volume = 203| title = A Replie to Mr Calfhills Blasphemous Answer Made Against the Treatise of the Cross|last=Martiall|first = John|authorlink = John Marshall (priest)| location = Louvain|year=1566| url = https://books.google.com/books?id=20snAQAAIAAJ&q=%22to%20entre#v=snippet&q=atheist&f=false|pages=51}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Hanmer|first = Meredith|authorlink = Meredith Hanmer| title = The auncient ecclesiasticall histories of the first six hundred years after Christ, written by Eusebius, Socrates, and Evagrius| publisher = London|year=1577| oclc = 55193813|pages=63}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Martin|first = Edward|authorlink = | title = His opinion concerning the difference between the Church of England and Geneva [etc.]| publisher = London|year=1662| chapter = Five Letters|pages=45}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Armstrong|first = Karen|authorlink = Karen Armstrong| title = A History of God|year=1999| publisher = London: Vintage|isbn=978-0-09-927367-7|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| url = https://books.google.com/books?id=gW-gAAAAMAAJ&printsec=frontcover&dq=vergil+english+history&hl=en&ei=Ptg_Ta22BZL2swPzuYCeCA&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=1&ved=0CCoQ6AEwAA#v=onepage&q=Godd%20would%20not&f=false|year=c1534|last=Vergil|first = Polydore| title = English history}}
* {{Cite book|ref=harv| url = https://books.google.com/books?id=CFBGAAAAYAAJ&pg=PT255&dq=deism&hl=en&ei=Yq50TcHSNIH4swOAltHHCw&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=3&ved=0CDYQ6AEwAg#v=onepage&q=deism&f=false| title = An universal etymological English dictionary|last=Bailey|first = Nathan|year=1675}}
* {{Cite book|ref=harv|first = Thomas C.|last=Brickhouse| others= Nicholas D. Smith| title = Routledge Philosophy Guidebook to Plato and the Trial of Socrates|year=2004| publisher = Routledge|isbn=978-0-415-15681-3|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=d'Holbach|first = P. H. T.|authorlink = Baron d'Holbach| title = The System of Nature| url = http://fulltextarchive.com/page/The-System-of-Nature-Vol-21/|year=1770| volume = 2}}
* {{Cite book|ref=harv| title = The New Atheism|The New Atheism: Taking a Stand for Science and Reason|first = Victor J|last=Stenger|isbn=978-1-59102-751-5|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Flew|first = Antony|authorlink = Antony Flew| title = The Presumption of Atheism, and other Philosophical Essays on God, Freedom, and Immortality| location = New York| publisher = Barnes and Noble|year=1976|pages=14ff}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Dawkins|first = Richard|authorlink = Richard Dawkins| title = The God Delusion|year=2006| publisher = Houghton Mifflin Co|isbn=978-0-618-68000-9|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| url = https://books.google.com/?id=tAeFipOVx4MC&pg=PA233&lpg=PA233&dq=%22Feminism+and+Atheism%22&q=%22Feminism%20and%20Atheism%22|last=Overall|first = Christine| title = Feminism and Atheism|isbn=978-0-521-84270-9|year=2007|pages=}} in {{harvnb|Martin|2007|pp=233–246}}
* {{Cite book|ref=harv|last=d'Holbach|first = P. H. T.|authorlink = Baron d'Holbach| title = Good Sense| url = http://www.gutenberg.org/ebooks/7319|year=1772}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Rao|first = Goparaju|authorlink = Goparaju Ramachandra Rao| title = Positive Atheism| publisher = Atheist Centre, Patamata, Vijayawada, India|year=1972| location = Vijayawada, India}}
* {{Cite book|ref=harv| url = https://books.google.com/?id=19ccmx1W58IC&pg=PA16&dq=has+truth+only+if+God+is+truth%E2%80%93it+stands+or+falls+with+faith+in+God#v=onepage&q=has%20truth%20only%20if%20God%20is%20truth%E2%80%93it%20stands%20or%20falls%20with%20faith%20in%20God&f=false| title = Human Rights, Virtue, and the Common Good| publisher = [[Rowman & Littlefield]]}}
* {{Cite book|ref=harv| url = https://books.google.com/?id=Nl-f5SKq9mgC&pg=PA697&dq=Aleksandr+Solzhenitsyn+But+if+I+were+asked+today+to+formulate+as+concisely+as+possible+the+main+cause+of+the+ruinous+revolution+that+swallowed+up+some+60+million+of+our+people,+I+could+not+put+it+more+accurately+than+to+repeat:+'Men+have+forgotten+God;+that's+why#v=onepage&q&f=false|last=Feinberg|first = John S., Paul D. Feinberg| title = Ethics for a Brave New World| publisher = [[Stand To Reason]]}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Zuckerman|first = Phil| editor -last= Martin, |editor-first=Michael T.| title = The Cambridge companion to atheism|year=2007| publisher = Cambridge University Press| location = Cambridge, England|isbn=978-0-521-84270-9| url = https://books.google.com/books?id=tAeFipOVx4MC&pg=PA51|pages=51}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Shermer|first = Michael|authorlink = Michael Shermer| title = How We Believe: Science, Skepticism, and the Search for God| publisher = William H Freeman|year=1999| location = New York| url = | doi = |isbn=978-0-7167-3561-8|pages=76-79}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Kenny|first = Anthony|authorlink = Anthony Kenny| title = What I believe| chapter = Why I Am Not an Atheist| publisher = Continuum|isbn=978-0-8264-8971-5|year=2006|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Cudworth|first = Ralph|authorlink = Ralph Cudworth| title = The True Intellectual System of the Universe: the first part, wherein all the reason and philosophy of atheism is confuted and its impossibility demonstrated|year=1678}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Winston|first = Robert (Ed.)| title = Human| publisher = New York: DK Publishing, Inc|year=2004|isbn=978-0-7566-1901-5|pages=299}}
* {{Cite book|ref=harv| title = Principia Ethica| url = http://fair-use.org/g-e-moore/principia-ethica/s.13|year=1903|first = G. E.|last=Moore|authorlink = G. E. Moore}}
* {{Cite book|ref=harv|last=|first = |authorlink = | title = Social values, Science and Technology| publisher = Directorate General Research, European Union|year=2005| location = | url = http://ec.europa.eu/public_opinion/archives/ebs/ebs_225_report_en.pdf| doi = |id=| format = PDF|pages=7-11}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Argyle|first = Michael|authorlink = Michael Argyle (psychologist)| title = Religious Behaviour| publisher = Routledge and Kegan Paul|year=1958| location = London| url = | doi = |isbn=978-0-415-17589-0|pages=93-96}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Walters|first = Kerry|authorlink = | title = Atheism: A Guide for the Perplexed| url = https://books.google.com/books?id=eHOtkVFCKscC&dq|year=2010| publisher = Continuum|isbn=978-0-8264-2493-8|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ledewitz|first = Bruce|authorlink = | title = Church, State, and the Crisis in American Secularism| url = https://books.google.com/books?id=7xgPUVgEaLoC&dq=atheism+3.0&hl=sr&source=gbs_navlinks_s|year=2011| publisher = Indiana University Press|isbn=978-0-253-00136-8|pages=}}
{{refend}}
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Атеизам”