Ликвидација терористичке групе Јашари — разлика између измена

нема резимеа измене
Повод за напад на најјаче упориште ОВК на Космету, језгро дреничких терориста и центар албанског национализмa, била су два напада на полицијске патроле изведена раније истог дана, у Лауши и самом Доњем Преказу. У рану зору 5. марта, група терориста напада патролу МУП-а у селу Лауша, општина [[Србица]]. Том приликом рањена су 2 припадника локалне полиције након чега снаге МУП-а крећу у потеру за терористима ка Горњем и Доњем Преказу.<ref>http://www.yurope.com/nasa-borba/arhiva/Maj98/1605/1605_14.HTM Напади на припаднике МУП, војске, лојалне грађане, уз много невиних жртава; Наша борба, 16. мај 1998, приступљено 1. фебруар 2012</ref>
 
Када су се вратили у Доње Преказе, терористи су напали још једну полицијску партолу, у самом селу.<ref name="report2">[http://www.hrw.org/legacy/reports/reports98/kosovo/Kos9810-04.htm#P421_51838 Human Rights Watch: Violence in Kosovo], Приступљено 11. 4. 2013.</ref> Након другог напада, полиција је кренула у потеру за терористима у селу. Напали су припаднике ОВК који су били приморани да се повуку у Јашаријеву махалу у самом селу.<ref name=autogenerated1 />
 
Специјалне полицијске снаге су направиле непробојан обруч око Доњег Преказа и направиле дубљи, шири прстен око околних села, након чега је Јашарију упућен позив на предају. Адем Јашари је то одбио и пружио је јак отпор у добро опремљеном и припремљеном забаракадираном бункеру који је био ојачан џаковима песка и коме се никако није могло прићи. У Јашаријевој кући, поред терориста, било је пуно жена и деце.
Српска полиција окружила је групу и позвала на предају. Полиција им је дала два сата да се предају. У оквиру задатог рока, више десетина цивила међу којима највише жена, деце и стараца, предала се и удаљила од упоришта.<ref name=autogenerated1 />
 
Након проласка двосатног рока, Јашаријева група је одговорила употребом тешког наоружања - минобацача, митраљеза, ручних граната, снајперских пушака убијајући два и ранивши три полицајца.<ref name=autogenerated1 /> За време акције, Адем Јашари и његова група је показала свој фанатички карактер. Издајући бруталне наредбе његовим рођацима да се боре, Јашари је лично убио свог нећака због „кукавичлука”, а затим створио живи штит од жена и деце у нади да ће добити на времену док му не приспе појачање, јер је очекивао је да ћеје читаво албанско становништво из зоне Дренице спремно да му крене у помоћ.<ref>[http://www.guskova.ru/lat?doc=/misc/balcan/AT/srp/03 Milan V. Petković: Albanski teroristi — Glava 3] {{Wayback|url=http://www.guskova.ru/lat?doc=%2Fmisc%2Fbalcan%2FAT%2Fsrp%2F03 |date=20071216191222 }}, Приступљено 11. 4. 2013.</ref>
 
Полиција није успела да разбије бункер употребом оружја, чак и већег калибра. Тек након употребе веће количине сузавца Јашари и његова група од 38 терориста су ликвидирани. Међу њима је био и окорели албански терориста Реџеп Сељани (29), који је, као и Јашари и други чланови Дреничке групе, осуђен у одсуству на 20 година затвора. Погинуло је и 28 цивила, чланова породица терориста, који нису напустили бојиште. У селу су све куће осим Јашаријеве остале неоштећене што сведочи да је МУП веома професионално извео ову антитерористичку акцију и да није дошло до напада на цивиле у Доњем Преказу, него су нападнути само терористи. Неколицина терориста се повукла ка Клини и даље према Ђаковици, где су наредног дана, 6. марта, напали патролу МУП-а у селу Јошаница. У самом Доњем Преказу су откривена три велика бункера различитих намена који су служили као склоништа терористима (два бункера са медицинском опремом и један који је служио као командно место и био крцат муницијом, оружјем и експлозивом).
== Након ==
 
Српска влада је изразила жаљење за жртве албанске терористичке окрутности и немилосрдности, при чему полиција није могла да зна да су тамо били присутни цивили и да су ОВК терористи криви што нису цивилима дозволили да напусте упориштеместо сукоба.<ref name=autogenerated1 />
 
И овај сукоб, као и сукоб у Ликошану, на Западу је представљен као ''масакр над недужним албанским цивилима'' и знатно је заинтересовао западне силе за уплитање у тек започети kосовскикосовски конфликт. Већ 9. марта Контакт група је у Лондону изложила захтев председнику Савезне Републике Југославије Слободану Милошевићу да хитно реши косовско питање и дат је рок од 10 дана за повлачење специјалне полиције из јужне срpскесрпске покрајине, ''обустављање акција против албанских цивила'' итд.
 
Влада Србије је изразила жаљење за жртве терористичке окрутности и немилосрдности, при чему полиција није могла да зна да су тамо били цивили којима припадници ОВК нису дозволили да се удаље од места сукоба. Након овог сукоба, широм Косова и Метохије, хомогенизовано албанско становништво у великом броју почиње да приступа Ослободилачкој војсци Косова и њено бројно стање, са 1000-2000 бораца из 1997. године, у пролеће 1998. године нараста на 10-15 хиљада терориста. Албанска пропаганда је Адема Јашарија прогласила за националног хероја равног [[Ђурађ Кастриот Скендербег|Скендербегу]]. Подигнути су му споменици у Приштини, Тирани и Скопљу, а међу Албанцима се слави и поштује као ''зачетник борбе за ослобођење Косова од српског окупатора''.
 
== Референце ==
Анониман корисник