Википедија

Атеизам — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
[[Датотека:Atheismsymbol endorsed by AAI.svg|мини|right|220px|Симбол атеизма, који је 2007. године прихватила ''[[Међународна атеистичка алијанса]]]]
{{Атеизам|концепти}}{{Ирелигиозност сајдбар|атеизам}}
'''Атеизам''' ({{јез-грч|α}} — одрични префикс, {{јез-грч|Θεος}} — Бог; ''без бога'' у дословном преводу) јест, у ширем смислу, неверовање у [[постојање Бога|постојање божанстава]].<ref>*{{Cite encyclopedia|last=Nielsen|first = Kai|authorlink= Kai Nielsen (philosopher)| encyclopedia = [[Енциклопедија Британика|Encyclopædia Britannica]]| title = Atheism| url = http://www.britannica.com/EBchecked/topic/40634/atheism|year=2010| accessdate=099. 4. 2011.}}
* {{Cite encyclopedia|title=Atheism|last=Edwards|first = Paul|authorlink= Paul Edwards (philosopher)| publisher = MacMillan Reference USA (Gale)| editor-last=Borchert|editor-first=Donald M.| origyear=1967|year=2005| edition = 2nd| encyclopedia = [[Encyclopedia of Philosophy|The Encyclopedia of Philosophy]]| volume = Vol. 1|isbn=978-0-02-865780-6|isbn13 = 9780028657806|pages=359}}</ref> У ужем смислу, атеизам је став да не постоје [[бог|божанства]].<ref name=RoweRoutledge>{{cite encyclopedia|url=https://books.google.com/books?id=lnuwFH_M5o0C&pg=PA530&lpg=PA530&dq=atheism+routledge&source=bl&ots=D7oHkocuKE&sig=IOLNADKE-9gpnREO-S8QJfJft3g&hl=en&ei=3kpQS8_sBYyQtgOKltGKCA&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=7&ved=0CB8Q6AEwBg#v=onepage&q=atheism%20routledge&f=false|first = William L.|last=Rowe|authorlink= William L. Rowe| encyclopedia = [[Routledge Encyclopedia of Philosophy]]| title = Atheism|year=1998| editor-last=Craig|editor-first=Edward|isbn=978-0-415-07310-3| publisher = Taylor & Francis| quote = | accessdate=099. 4. 2011.}}</ref> Кроз историју се често појављује и као одречан став према званичној религији. <!--Најчешће се, мада не нужно, везује за филозофске школе [[материјализам|материјализма]], [[агностицизам|агностицизма]], [[емпиризам|емпиризма]] или [[рационализам|рационализма]].
 
-->Атеизам је опозиција [[теизам|теизму]], који је у свом најопштијем облику веровање да постоји барем једно божанство.<ref name=OED-theism>{{Cite book|title=Oxford English Dictionary| edition = 2nd|year=1989| quote = Belief in a deity, or deities, as opposed to atheism|pages=}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.merriam-webster.com/dictionary/theism| title = Merriam-Webster Online Dictionary| quote = belief in the existence of a god or gods | accessdate=099. 4. 2011.}}</ref>
 
Термин „атеизам“ је у почетку имао негативно значење којим су означаване особе које су одбијале да верују у оно у шта су тада веровали шири слојеви друштва. Ширењем [[слободоумље|слободоумља]], [[научни скептицизам|научног скептицизма]] и потоње [[критика религије|критике религије]], значење речи је примило уже значење. Прве особе које су се изјашњавале као атеисти појавиле су се у [[18. век]]у.<ref name=KArmstrong/>
Ред 10:
Атеисти су [[скептицизам|скептични]] према тврдњама о [[натприродно|натприродним]] појавама, образлажући свој став недостатком емпиријских доказа. Такође, атеисти су понудили бројне разлоге за неверовање у било које божанство. Међу њима су [[проблем зла]], [[аргумент противречних откровења]] и [[аргумент неверовања]]. Други разлози за атеизам спадају у спектар од филозофских до друштвених и историјских. Иако су неки атеисти прихватили [[секуларизам|секуларне]] филозофије<ref>{{Cite book|editor-last=Honderich|editor-first=Ted|title=The Oxford Companion to Philosophy| url = https://books.google.com/books?id=F9oAomj2IIwC|year=2005| publisher = Nhà xuá̂t bản Văn hóa thông tin|isbn=978-0-19-926479-7|pages=}}</ref><ref>Fales, Evan. "Naturalism and Physicalism", in {{harvnb|Martin|2007|pp=122–131}}</ref>, не постоји једна идеологија или скуп правила о понашању који сви атеисти поштују.{{sfn|Baggini|2003|pp=3–4}}
 
У западном свету, атеисти се сматрају исључиво нерелигиозним и неспиритуалним особама.<ref name=cline-buddhism>{{cite web|last=Cline|first = Austin| title = Buddhism and Atheism| url = http://atheism.about.com/b/2005/11/28/buddhism-and-atheism.htm|year=2005| publisher = [[about.com]] | accessdate=099. 4. 2011.}}</ref> Међутим, атеизам постоји у неким верским или духовним системима веровања, као што су [[ђаинизам]], [[будизам]] и [[хиндуизам]]. Ђаинизам и неки видови будизма не проповедају веровање у богове.{{sfn|Kedar|1997|p=50}}
 
== Етимологија ==
Ред 19:
У [[енглески језик|енглеском језику]] реч ''-{atheist}-'' (од [[француски језик|француске]] ''{{lang|fr|athée}}''), у значењу „онај који пориче или не верује у постојање богова“, претходи речи ''-{atheism}-'', а први пут се користила најраније од 1566. године,{{sfn|Martiall|1566|p=51}} и поново од 1571.<ref>Rendered as ''Atheistes'': {{Cite book|last=Golding|first = Arthur|authorlink= Arthur Golding| title = The Psalmes of David and others, with [[Жан Калвин|J. Calvin]]'s commentaries|year=1571|pages=Ep. Ded. 3| quote = The Atheistes which say..there is no God.}} Translated from Latin.</ref>
Реч ''-{atheist}-'' (атеистички) као израз за практично неверништво се почела користити најраније од 1577.{{sfn|Hanmer|1577|p=63}} Реч ''-{atheism}-'' (атеизам) је изведена од француске речи ''{{lang|fr|athéisme}}'', и појављује се у енглеском око 1587.<ref name=Golding>Rendered as ''Athisme'': {{Cite book|others=Translated from French by [[Arthur Golding]] & [[Philip Sidney]]|authorlink= Philippe de Mornay|first = Philippe|last=de Mornay| title = A Woorke Concerning the Trewnesse of the Christian Religion: Against Atheists, Epicures, Paynims, Iewes, Mahumetists, and other infidels| publisher = London|year=1587|pages=xx. 310| trans_title = De la vérite de la religion chréstienne (1581)| quote = Athisme, that is to say, vtter godlesnes.}}</ref>
Раније дело, настало око 1534, је користило реч ''-{atheonism}-''.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=gW-gAAAAMAAJ&printsec=frontcover&dq=vergil+english+history&hl=en&ei=Ptg_Ta22BZL2swPzuYCeCA&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=1&ved=0CCoQ6AEwAA#v=onepage&q=Godd%20would%20not&f=false|year=c1534 |last=Vergil|first = Polydore| title = English history| quote = Godd would not longe suffer this impietie, or rather atheonisme. | accessdate=099. 4. 2011.|pages=}}</ref><ref>The ''[[Oxford English Dictionary]]'' also records an earlier, irregular formation, ''atheonism'', dated from about 1534. The later and now obsolete words ''athean'' and ''atheal'' are dated to 1611 and 1612 respectively. {{Cite book|title=[[Oxford English Dictionary|The Oxford English Dictionary]]| edition = Second|year=1989| publisher = Oxford University Press, USA|isbn=978-0-19-861186-8|author=prep. by J. A. Simpson ...}}</ref>
Повезане реч су настале касније: ''-{deist}-'' 1621,<ref name=1621Deist>{{harvnb|Burton|1621|pp=}}</ref>''-{theist}-'' 1662. године,{{sfn|Martin|1662|p=45}}''-{[[деизам|deism]]}-'' 1675. године,<ref name=1675Deism>{{harvnb|Bailey|1675|pp=}}</ref>
и ''-{[[теизам|theism]]}-'' 1678. године.<ref>"Secondly, that nothing out of nothing, in the sense of the atheistic objectors, viz. that nothing, which once was not, could by any power whatsoever be brought into being, is absolutely false; and that, if it were true, it would make no more against theism than it does against atheism.." Cudworth, Ralph. The true intellectual system of the universe. 1678. Chapter V Section II. pp. 73</ref>
 
[[Карен Армстронг]] пише да је „током 16. и 17. века, реч „атеиста“ још увек била резервисана искључиво за [[полемика|полемику]]... Реч „атеиста“ је била увреда. Нико није ни сањао да назове себе атеистом.“<ref name=KArmstrong>{{harvnb|Armstrong|1999|pp=}}</ref> Средином 17. века још увек се сматрало да је немогуће неверовати у бога;<ref>{{cite web|url=http://www.investigatingatheism.info/historyseventeenth.html| title = 17th Century History – Investigating Atheism| publisher = Investigatingatheism.info | accessdate=099. 4. 2011.| archiveurl = https://web.archive.org/web/20090821150652/http://www.investigatingatheism.info/historyseventeenth.html| archivedate=21. 8. 2009}}</ref> реч „атеиста“ је значила неприхватање тренутног поимања божанског.
 
Реч ''атеизам'' је први пут употребљена у Европи крајем 18. века, а означавала је самопризнато изричито неверовање у [[монотеизам|монотеистичког]] [[Аврамске религије|аврамског бога]]. Делимично захваљујући својој широкој употреби у монотеистичком западном друштву, реч атеизам обично значи „неверовање у бога“, више него уоштеније „неверовања у божанства“. У модерним радовима, не прави се јасна разлика између ове две дефиниције. У енглеском језику, [[arhaizam|архаично]] значење речи ''-{atheism}-'' је значило само неверовање у једног бога, а не и у [[политеизам|политеистичка]] божанства. На основу овога је у 19. веку скована застарела реч ''-{adevism}-'' да означи неверовање у политеистичка божанства.<ref name="adevism">{{cite journal|author=Britannica| title = Atheonism| journal = [[Енциклопедија Британика|Encyclopædia Britannica]]| edition = 11th|year=1911}}</ref> Почетком 20. века, [[глобализација]] је допринела ширењу значења речи атеизам на неверовање у све видове божанстава, иако је у западном свету честа појава да се атеизам означи просто као „неверовање у Бога“.<ref name="mmartin">{{harvnb|Martin|2006|pp=}}</ref>
Ред 35:
 
=== Рана индијска религија ===
Атеистичке идеје су забележене у раним индијским школама и постојале су у време [[ведизам|ведизма]].{{sfn|Pandian|1996|p=64}} Од шест [[астика и настика|правоверних]] школа индијске филозофије, [[самкхја]], најстарији филозофски систем, не прихвата постојање богова, док рана [[миманса]] такође одбија појам Бога.{{sfn|Dasgupta|1992|p=258}} Рана миманса не само да не прихвата бога, већ тврди да су људске акције довољне да створе потребне околности да би се уживало у плодовима свога рада.{{sfn|Tripathi|2001|p=81}} Потпуно материјалистичка и антитеистика школа [[чарвака]] (позната и под именом настика или локајта) која је настала у Индији око 6. века п. н. е. је вероватно најизраженија атеистичка школа филозофије у Индији, слична грчкој [[киренска школа|киренској школи]]. Ова грана индијске филозофије је класификована као [[настика|хетеродоксна]] због свог негирања ауторитета [[веде|веда]] и због тога се не сматра делом шест правоверних школа хиндуизма, али је важна помена као доказ материјалистичког покрета у хиндуизму.<ref>{{harvnbsfn|Radhakrishnan|1989|pp=227-249}}</ref> Негирање бога као творца се такође види у [[ђаинизам|ђаинизму]] и [[будизам|будизму]].<ref name="Joshi">{{cite journal|last=Joshi|first = L.R.|year=1966| title = A New Interpretation of Indian Atheism| journal = Philosophy East and West| volume = 16| issue = 3/4| doi = 10.2307/1397540 |ref=harv| jstor = 1397540|pages=189-206}}</ref>
 
=== Антика ===
Ред 42:
Грчки филозоф из 5. века п. н. е. [[Дијагора са Мелоса|Дијагора]] је познат као „први атеиста“,{{sfn|Solmsen|1942|p=25}} и цитирали су га мислиоци као што је [[Марко Тулије Цицерон|Цицерон]] у својој књизи ''[[О природи богова]]''.<ref name=CIC>''...nullos esse omnino Diagoras et Theodorus Cirenaicus...'' Cicero, Marcus Tullius: ''De natura deorum.'' Comments and English text by Richard D. McKirahan. Thomas Library, Bryn Mawr College. {{page|year=1997|isbn=978-0-929524-89-4|p=3|pages=}}</ref> Анаксагора је тврдио да је Сунце усијан камен, а не божанство отелотворено у богу [[Хелије|Хелиосу]].<ref>{{Cite web|url=http://www.iep.utm.edu/anaxagor/#H3| title = Anaxagoras (c.500—428 BCE)| accessdate=|last=Patzia|first = Michael|date=| work = | publisher = Internet Encyclopedia of Philosophy}}</ref> [[Критија]] је описао религију као људски изум који се користи да застраши људе како би пратили морални ред.<ref>{{cite web|url=http://www.stenudd.com/myth/greek/critias.htm| title = Critias on cosmology, religion, and myth| publisher = Stenudd.com|date=| accessdate=29. 5. 2012.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.wku.edu/~jan.garrett/302/critias.htm| title = The Critias Fragment| publisher = Wku.edu |date=19. 10. 2009. | accessdate=29. 5. 2012.}}</ref> [[Атомизам|Атомисти]] као што је [[Демокрит]] су покушали да објасне свет на чисто [[материјализам|материјалистички]] начин, без позивања на духовно или мистично. Други пресократовци који су вероватно имали атеистичке погледе на свет су [[Продик]] и [[Протагора]]. У 3. веку п. н. е. грчки филозофи [[Теодор Безбожник]]<ref name=CIC/><ref>Diogenes Laërtius, The Lives and Opinions of Eminent Philosophers, ii</ref> и [[Стратон (филозоф)|Стратон]]<ref>Cicero, ''Lucullus'', 121. in Reale, G., ''A History of Ancient Philosophy''. SUNY Press. (1985).</ref> нису веровали у постојање богова. Теодор Безбожник је био протеран из свог града због неверовања у било које божанство.
 
Сократ је био оптужен за [[безбожност]] (види [[Еутипрова дилема]]) на основу тога што је инспирисао људе да сумњају у [[државна религија|државне богове]].<ref>{{cite web|url=http://www.bartleby.com/65/at/atheism.html| archiveurl = https://web.archive.org/web/20061104032305/http://www.bartleby.com/65/at/atheism.html | archivedate=044. 11. 2006.| title = Atheism|year=2005| work = The Columbia Encyclopedia, Sixth Edition| publisher = Columbia University Press | accessdate=099. 4. 2011.}}</ref> Иако је оспорио оптужбу да је „потпуни атеиста“,{{sfn|Brickhouse|2004|p=112}}
казавши да не може да буде атеиста јер верује у духове,<ref>{{cite web|url=http://classics.mit.edu/Plato/apology.html| title = Apology| publisher = Classics.mit.edu | accessdate=099. 4. 2011.}}</ref> Сократ је на крају [[Суђење Сократу|осуђен на смрт]]. Сократ се такође молио у Платоновом дијалогу [[Федар]]<ref>{{cite web|url=http://oll.libertyfund.org/index.php?option=com_staticxt&staticfile=show.php&title=111| title = The Dialogues of Plato, vol. 1| publisher = Oll.libertyfund.org | accessdate=099. 4. 2011.}}</ref> и говорио је „по [[Зевс]]у“ у дијалогу „[[Država (Platon)|Држава]]“.<ref>{{cite web|url=http://classics.mit.edu/Plato/republic.html| title = The Republic| publisher = Classics.mit.edu | accessdate=099. 4. 2011.}}</ref>
 
[[Еухемер]] је објавио свој став да су богови само [[деификација|деификовани]] владари, освајачи и оснивачи из прошлости, и да су њихови култови и религија били у основи наставак несталих краљевстава и раних политичких структура.<ref>Fragments of Euhemerus' work in Ennius' Latin translation have been preserved in [[Church Fathers|Patristic]] writings (e.g. by [[Лактанције|Lactantius]] and [[Јевсевије Кесаријски|Eusebius of Caesarea]]), which all rely on earlier fragments in [[Diodorus Siculus|Diodorus]] 5,41–46 & 6.1. Testimonies, especially in the context of polemical criticism, are found e.g. in [[Callimachus]], ''Hymn to Zeus'' 8.</ref> Иако није био строги атеиста, Еухемер је касније критикован да је „проширио атеизам на целој насељеној Земљи брисањем богова“.<ref>[[Плутарх|Plutarch]], ''Moralia—Isis and Osiris'' [http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Plutarch/Moralia/Isis_and_Osiris*/B.html#23 23], Приступљено 21. 4. 2013.</ref>
 
Атомистички материјалиста [[Епикур]] је оспорио многе религијске доктрине, међу којима су постојање [[загробни живот|загробног живота]] или [[лични бог|личног бога]]; сматрао је да је [[душа]] чисто материјална и смртна. Иако [[епикурејство]] није негирало постојање богова, он је веровао да, ако они и постоје, нису заинтересовани за човечанство.<ref name="BBC">{{cite web|author=BBC|authorlink= BBC| title = Ethics and Religion—Atheism| url = http://www.bbc.co.uk/religion/religions/atheism/| publisher = [[bbc.co.uk]] | accessdate=099. 4. 2011.}}</ref>
 
Римски песник [[Лукреције]] се сложио с тим, да ако постоје богови, да су они незаитересовани за човечанство и неспособни да утичу на природу и свет. Због овога је веровао да се човечанство не мора плашити натприродног. Лукреције је изложио своје епикурејске погледе на космос, атоме, душу, смртност и религију у књизи „[[Ο суштини ствари]]“,<ref>{{Gutenberg|no=785| name = On the Nature of Things by Lucretius}} Book I, "Substance is Eternal". Translated by W.E. Leonard. 1997. Приступљено 2007-APR-12.</ref> која је популаризовала Епикурову филозофију у [[Антички Рим|античком Риму]]. [[Гај Јулије Цезар|Јулије Цезар]], који је знатно нагињао ка епикурејству, је такође одбацио идеју о загробном животу, што је на пример довело до његовог приговора против смртне казне на суђењу [[Луције Сергије Катилина|Катилини]], на ком је он говорио против [[стоицизам|стоицизма]] [[Марко Порције Катон Млађи|Катона Млађег]].<ref>(cf. [[Sallust]], ''The War With Catiline'', Caesar's speech: [http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Sallust/Bellum_Catilinae*.html#51.20 51.29] & Cato's reply: [http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Sallust/Bellum_Catilinae*.html#52.13 52.13]).</ref>
Ред 67:
[[Критика хришћанства]] је све чешћа у 17. и 18. веку, нарочито у Француској и Енглеској. Неки протестантски мислиоци, као што је [[Томас Хобс]], заступали су материјалистичку филозофију и [[скептицизам]] према натприродним појавама, док је јеврејско-холандски филозоф [[Барух Спиноза]] одбацио божанско провиђење у корист [[Панентеизам|панентеистичког]] натурализма. До краја 17. века, за [[деизам]] се отворено залажу интелектуалци као што је [[Џон Толанд]] који је сковао термин „пантеиста“.
 
Први познати експлицитни атеиста био је немачки критичар религије [[Матијас Кнуцен]] у своја три дела из 1674.<ref>Winfried Schröder, in: Matthias Knutzen: Schriften und Materialien (2010). pp. 8. See also Rececca Moore, ''The Heritage of Western Humanism, Scepticism and Freethought'' (2011), calling Knutzen "the first open advocate of a modern atheist perspective" [http://reason.sdsu.edu/germany.html online here], Приступљено 21. 4. 2013.</ref> Пола века после њега појавио се још један експлицитни атеистички писац, француски свештеник [[Жан Меслије]], који је живео почетком 18. века.{{sfn|Walters|2010|p=26}} Меслије је изнео мишљење да је религија средство за контролисање маса, а слична идеја ће касније имплицитно бити присутна и у [[марксизам|марксистичкој]] мисли. Кнуцена и Меслијеа су пратили други атеистички мислиоци, као што су [[baron Holbah|барон Холбах]], [[Жак Андре Нежон]] и други француски материјалисти.<ref name=Holbach-SoN>{{Cite book|last=d'Holbach|first = P. H. T.|authorlink= Baron d'Holbach| title = The System of Nature| url = http://fulltextarchive.com/page/The-System-of-Nature-Vol-21/ | accessdate=077. 4. 2011.|year=1770| volume = 2}}</ref> Филозоф [[Дејвид Хјум]] је развио скептичну епистемологију утемељену на [[емпиризам|емпиризму]], подривајући [[метафизика|метафизичку]] базу природне теологије.
 
[[Француска револуција]] је извела атеизам и антиклерикални деизам из салона у јавну сферу. Један од главних циљева Француске револуције био је реорганизација и подређивање свештенства држави кроз [[Грађански устав свештенства]]. Овај покушај је довео до антиклерикалног насиља и протеривања многих свештеника из Француске. Хаотична политичка дешавања у револуционарном Паризу на крају су омогућила још радикалнијим [[јакобинци]]ма да преузму власт 1793. године, након чега је наступила [[Јакобинска диктатура|Владавина терора]]. Јакобинци су били деисти и увели су [[Култ врховног бића]], као нову француску државну религију. Неки атеисти окупљени око [[Жак Ебер|Жака Ебера]] су уместо тога настојали да успоставе [[култ разума]], облик псеудо-атеистичке религије са богињом која персонификује [[разум]]. Оба покрета су делимично допринела покушајима да се насилно дехришћанизује Француска. Култ разума окончао се после три године када су јакобинци [[гиљотина|гиљотинирали]] његово вођство, укључујући и Жака Ебера. Антиклерикални прогони окончани су [[Термидорска реакција|Термидорском реакцијом]].
Ред 77:
=== Од 1900. ===
[[Датотека:Bezbozhnik u stanka 15-1929.jpg|мини|Безбожник, [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетски]] часопис из 1920—их, приказује раднике како избацују [[Исус]]а.]]
Атеизам је у 20. веку, нарочито у виду [[апатеизам|практичног атеизма]], напредовао у многим друштвима. Атеистичка мисао је призната у широком спектру других, ширих филозофија, као што су [[егзистенцијализам]], [[објективизам]], [[секуларни хуманизам]], [[нихилизам]], [[анархизам]], [[логички позитивизам]], [[марксизам]], [[феминизам]]<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/?id=tAeFipOVx4MC&pg=PA233&lpg=PA233&dq=%22Feminism+and+Atheism%22&q=%22Feminism%20and%20Atheism%22|last=Overall|first = Christine| title = Feminism and Atheism|isbn=978-0-521-84270-9|year=2007| accessdate=099. 4. 2011.|pages=}} in {{harvnb|Martin|2007|pp=233–246}}</ref> и општи научни и рационалистички покрет.
 
Логички позитивизам и [[сцијентизам]] су утрли пут [[неопозитивизам|неопозитивизму]], [[аналитичка филозофија|аналитичкој филозофији]], [[структурализам|структурализму]] и [[Натурализам (филозофија)|натурализму]]. Неопозитивизам и аналитичка филозофија одбацују класични рационализам и метафизику у корист строгог емпиризма и епистемолошког номинализма. Заговорници као што су [[Бертранд Расел]] су недвосмислено одбацили веру у бога. [[Лудвиг Витгенштајн]] је у својим раним радовима покушао да одвоји метафизички и натприродни језик из рационалног дискурса. [[Алфред Ејер]] је подвлачио непроверљивост и бесмисао верских тврдњи, наводећи своју приврженост емпиријским наукама. [[Џон Нимејер Финдли]] и [[Џ. Џ. К. Смарт]] тврдили су да постојање Бога није логички неопходно. Природњачки и материјалистички монисти попут [[Џон Дјуи|Џона Дјуиа]] су сматрали да би природни свет требало да буде основа свега, негирајући постојање Бога или бесмртности.<ref name="stanford"/>{{sfn|Zdybicka|2005|p=16}}
 
У 20. веку се догодио и пробој атеизма у политици, раширен тумачењем дела Маркса и Енгелса. Након [[Октобарска револуција|Октобарске револуције]], повећање степена верских слобода за мањинске религије је трајало неколико година, пре него што је политика [[стаљинизам|стаљинизма]] покренула прогон религије. Неколико [[комунизам|комунистичких]] држава се успротивило религији и увело [[државни атеизам]],<ref>{{cite journal|url=http://newhumanist.org.uk/627/the-perils-of-atheism|last=Baggini|first = Julian| title = The Perils of Atheism| publisher = New Humanist| volume = 118| issue = 2|date=Summer 2003 | accessdate=077. 4. 2011.}} Extract from his book ''Atheism: A Very Short Introduction'' (2003), Oxford University Press</ref> међу њима су бивши [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]], [[Албанија]], а још увек и [[Кина]], [[Северна Кореја]] и [[Куба]].
 
Остали лидери као што је [[Перијар Рамасами]], истакнути атеистички индијски лидер, су се борили против хиндуизма и [[брамани|брамана]] у циљу окончања дискриминације и поделе људи у име религије и [[каста|касти]].
Ред 89:
Године 1967. албанска влада [[Енвер Хоџа|Енвера Хоџе]] је најавила затварање свих верских институција у земљи, изјавивши да је Албанија прва званично атеистичка држава на свету.<ref>{{cite journal|last=Majeska|first = George P.|year=1976| title = Religion and Atheism in the U.S.S.R. and Eastern Europe, Review| url = http://links.jstor.org/sici?sici=0037-6752(197622)1%3A20%3A2%3C204%3ARAAITU%3E2.0.CO%3B2-G | journal = The Slavic and East European Journal | volume = 20 | issue = 2|pages=204-206}}</ref>, мада је поштовање религије у Албанији обновљено 1991. Ови режими су ојачали негативне асоцијације на атеизам, посебно тамо где су антикомунистичка осећања била јака као у [[Сједињене Америчке Државе|САД]], упркос чињеници да су неки истакнути атеисти били и антикомунисти.<ref>{{cite journal|quotes=|last=Rafford|first = R.L.|year=1987| title = Atheophobia—an introduction| journal = Religious Humanism| volume = 21| issue = 1|pages=32-37}}</ref>
 
Од пада [[Берлински зид|Берлинског зида]], број активних антирелигиозних режима је знатно смањен. Тимоти Шах је 2006. написао да је приметио „глобални тренд у свим већим верским групама, у којима покрети засновани на Богу и уопште на вери доживљавају пораст поверења и утицаја у односу на секуларне покрете и идеологије“.<ref>"[http://pewforum.org/Politics-and-Elections/Timothy-Samuel-Shah-Explains-Why-God-is-Winning.aspx Timothy Samuel Shah Explains 'Why God is Winning']." 2006-07-18. The Pew Forum on Religion and Public Life. Приступљено 2011-04-07.</ref> Међутим, Грегори С. Пол и Фил Закерман сматрају ово митом и указују на то да је стварна ситуација много сложенија и нијансирана.<ref>{{cite journal|last=Paul|first = Gregory|authorlink= Gregory S. Paul| others= Phil Zuckerman| title = Why the Gods Are Not Winning| journal = Edge| volume = 209|year=2007| url = http://www.edge.org/documents/archive/edge209.html#gp |ref=harv| accessdate=099. 4. 2011.}}</ref>
[[Датотека:Ariane Sherine and Richard Dawkins at the Atheist Bus Campaign launch.jpg|мини|лево|250п|Ричард Докинс у кампањи за промоцију атеизма]]
Верски мотивисани терористички [[напади 11. септембра 2001.]] и делимично успешан покушај [[институт Дискавери|института Дискавери]] за промену наставног плана у америчким школама и укључивање [[креационизам|креационистичке]] идеје, заједно са подршком коју је [[Џорџ В. Буш|Џорџ Буш]] 2005. дао тим идејама, подстакли су атеистичке писце [[Сем Харис (писац)|Сема Хариса]], [[Данијел С. Денет|Данијела С. Денета]], [[Ричард Докинс|Ричарда Докинса]], [[Виктор Џ. Стенгер|Виктора Стенгера]] и [[Кристофер Хиченс|Кристофера Хиченса]] да објаве књиге које су постале бестселери у Америци и широм света.<ref>{{Cite web|url=http://www.amazon.com/Best-Sellers-Books-Atheism/zgbs/books/12764| title = Amazon Best Sellers| accessdate=|last=|first = |date=| work = | publisher = amazon.com}}</ref>
Истраживање из 2010. је показало да особе које себе идентификују као атеисти или агностици у просеку имају више знања о религији од следбеника великих вера. Особе које не верују су боље одговориле на питања о централним начелима протестантизма и [[католицизам|католицизма]]. Само су [[мормони]] и [[јудаизам|јевреји]] постигли исти резултат као атеисти и агностици.<ref name="religion knowledge">{{cite news|last=Landsberg|first = Mitchell| title = Atheists, agnostics most knowledgeable about religion, survey says| url = http://articles.latimes.com/2010/sep/28/nation/la-na-religion-survey-20100928| newspaper = Los Angeles Times|date=28. 9. 2010. | accessdate=088. 4. 2011.}}</ref>
 
[[Атеизам 3.0]] је покрет у оквиру атеизма који не верује у постојање бога, али тврди да је од религије било користи за појединце или друштво, и да је њено елиминисање од мањег значаја од других ствари које би требало да се ураде.{{sfn|Ledewitz|2011|p=197}}
Ред 104:
[[Датотека:AtheismImplicitExplicit3 sr.svg|220п|мини|Дијаграм који показује односе између дефиниција [[чврст и слаб атеизам|чврстог/слабог]] и [[имплицитни и експлицитни атеизам|имплицитног/експлицитног]] атеизма. Екплицитни чврсти/позитивни/јаки атеисти (пурпурно са десне стране) су становништа да је тврдња ''„да постоји барем једно божанство“'' нетачна. Екплицитни слаби, негативни/меки атеисти (плаво са десне стране) одбацују или се уздржавају од веровања да нека божанства постоје без да заправо тврде да је ''„постојање макар једног божанства“'' нетачна тврдња. Међу имплицитне слабе/негативне атеисте (у плавој боји са лева) би спадали људи (као што су мала деца или неки агностици) који не верују у неко божанство, али нису јасно одбацили такво веровање (величине скупова у дијаграму не показују стваран однос међу становништвом).]]
 
Теоретичари се не слажу како да најбоље дефинишу и класификују атеизам,<ref name="eb911-atheism">{{cite web|year=1911| url = http://www.1911encyclopedia.org/Atheism| title = Atheism| work = Encyclopedia Britannica | accessdate=099. 4. 2011.| archiveurl = https://web.archive.org/web/20100706164015/http://www.1911encyclopedia.org/Atheism| archivedate=066. 7. 2010}}</ref> у смислу на које се натприродне ентитете односи, да ли је то нека тврдња или одсуство тврдње и да ли то захтева свесно, јасно одбијање. Предложене су различите врсте категорија како би се направила разлика између различитих облика атеизма.
 
=== Спектар ===
Неке од нејасноћа и контроверзи у дефинисању атеизма потичу од потешкоће достизања консензуса о дефиницијама речи „божанство“ или „бог“. Бројност драстично различитих концепиција бога и божанстава доводи до различитих идеја које се односе на примену атеизма. На пример. [[Антички Рим|Римљани]] су оптуживали хришћане да су атеисти јер нису веровали у [[паганизам|паганска]] божанства. Овај проблем је постепено решен пошто је [[теизам]] усвојен као израз који обухвата веровања у било каква божанства.<ref name="mmartin"/>
 
У зависности од скупа феномена које одбацује, атеизам се може супротстављати свему, почевши од веровања у божанства, па до постојања [[duhovnost|спиритуалних]], [[натприродно|натприродних]] или [[трансцеденталност (религија)|трансцедеталних]] концепата, попут оних у [[будизам|будизму]], [[хиндуизам|хиндуизму]], [[ђаинизам|ђаинизму]] и [[таоизам|таоизму]].<ref name="Britannica-Rejection-of-all-religious-beliefs">{{cite encyclopedia|author=Britannica| title = Atheism as rejection of religious beliefs| url = http://www.britannica.com/EBchecked/topic/40634/atheism| encyclopedia = [[Енциклопедија Британика|Encyclopædia Britannica]]| edition = 15th| volume = 1|year=2011|isbn=978-0-85229-473-4 |ref=harv| accessdate=099. 4. 2011.|pages=666}}</ref>
 
=== Имплицитни и експлицитни атеизам ===
{{Main|Имплицитни и експлицитни атеизам}}
Дефиниције атеизма такође зависе и од степена размишљања које нека особа треба да посвети идеји богова да би била сматрана атеистом. Атеизам је некада дефинисан да значи просто одсуство веровања да било које божанство постоји. Ова широка дефиниција би обухватила новорођене и друге особе које нису биле под утицајем теистичких идеја. Још 1772. године [[baron Holbah|барон Холбах]] је рекао да су „сва деца рођена као атеистичка; она немају идеју о богу“.<ref>{{harvnbsfn|d|1772|pp=}}</ref> Слично томе [[Џорџ Х. Смит]] (1979) је изјавио: „Човек који није упознат са теизмом је атеиста само зато што не верује у бога. Ова категорија би обухватала дете са концептуалним капацитетом да схвати ова питања, али које је још увек несвесно тих питања. Чињеница да то дете не верује у бога га квалификује као атеисту.“{{sfn|Smith|1979|p=14}}
 
Смит је сковао термин имплицитни атеизам да означи одсуство теистичких веровања без свесног одбацивања самих веровања и експлцитни атеизам да означи уобичајену дефиницију свесног неверовања. [[Ернест Нагел]] се успротивио Смитовој дефиницији атеизма као простог одсуства теизма, признајући само експлицитни атеизам као прави атеизам.<ref>{{Cite book
Ред 121:
{{Main|Негативни и позитивни атеизам}}
Филозофи као што су [[Ентони Флу]],<ref name="presumption">{{harvnb|Flew|1976|pp=14ff}}</ref> и [[Мајкл Мартин (филозоф)|Мајкл Мартин]],<ref name="mmartin" />
су поставили позитивни (јак/чврст) атеизам против негативног (слабог/меког) атеизма. Позитивни атеизам је екплицитно тврђење да богови не постоје. Негативни атеизам обухвата све друге облике нетеизма. Стога, према овој категоризацији, свако ко није теиста је или негативни или позитивни атеиста.<ref>{{cite web|last=Cline|first = Austin| title = Strong Atheism vs. Weak Atheism: What's the Difference?| url = http://atheism.about.com/od/atheismquestions/a/strong_weak.htm|year=2006| publisher = [[about.com]] | accessdate=099. 4. 2011.}}</ref> Термини слаб и јак су релативно новијег датума, док су термини негативни и позитивни атеизам старији, и користили су се (у мало другачијем смислу) у филозофској литератури<ref name="presumption"/> и међу католичким [[апологија|апологетима]].<ref>{{cite journal|url=http://www.nd.edu/Departments/Maritain/jm3303.htm| title = On the Meaning of Contemporary Atheism| journal = The Review of Politics|last=Maritain|first = Jacques|year=1949| volume = 11| issue = 3| doi = 10.1017/S0034670500044168|pages=267-280| accessdate=099. 6. 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20051113062053/http://www.nd.edu/Departments/Maritain/jm3303.htm|archive-date=13. 11. 2005|dead-url=yes}}</ref> По оваквом разграничењу атеизма, већина [[агностицизам|агностика]] су негативни атеисти.
 
Већина агностика види своје погледе другачијим од атеистичких, сматрајући га не више оправданим од теизма или третирајући их једнако.<ref>{{harvnbsfn|Kenny|2006|pp=}}</ref> Тврдња о недоступности сазнања за или против постојања богова се понекад види као индикација да и атеизам захтева [[скок вере]].<ref>{{cite news|title=Many atheists I know would be certain of a high place in heaven| url = http://www.irishtimes.com/newspaper/opinion/2009/0725/1224251303564.html| publisher = Irish Times| accessdate=099. 4. 2011.| archiveurl = https://web.archive.org/web/20101203221923/http://www.irishtimes.com/newspaper/opinion/2009/0725/1224251303564.html| archivedate=033. 12. 2010}}</ref> У уобичајене атеистичке одговоре на овај аргумент спада одговор да недоказане верске тврдње заслужују исту количину неверовања као и све остале недоказане тврдње,<ref>{{harvnb|Baggini|2003|pp=30–34}}. "Who seriously claims we should say 'I neither believe nor disbelieve that the Pope is a robot', or 'As to whether or not eating this piece of chocolate will turn me into an elephant I am completely agnostic'. In the absence of any good reasons to believe these outlandish claims, we rightly disbelieve them, we don't just suspend judgement."</ref> и да непроверљивост постојања богова не подразумева једнаку вредност било које могућности.<ref>{{harvnb|Baggini|2003|p=22}}. "A lack of proof is no grounds for the suspension of belief. This is because when we have a lack of absolute proof we can still have overwhelming evidence or one explanation which is far superior to the alternatives."</ref> [[Џ. Џ. К. Смарт]] даље тврди да „понекад нека особа која је заправо атеиста може представити себе, чак и страствено, као агностика због неразумно генерализованог [[филозофски скептицизам|филозофског скептицизма]] који би нас спречио да кажемо да знамо све друго, осим можда истина које пружају математика и формална логике.“<ref name="stanford">{{cite web|url=http://plato.stanford.edu/entries/atheism-agnosticism/| title = Atheism and Agnosticism|first = J.C.C.|last=Smart|date=099. 3. 2004.| publisher = Stanford Encyclopedia of Philosophy | accessdate=099. 4. 2011.}}</ref> Због тога неки атеистички писци, као што је [[Ричард Докинс]] више воле да разликују теистичке, агностичке и атеистичке ставове по [[Спектар теистичке вероватноће|вероватноћи]] који сваки дају тврдњи „бог постоји“.{{sfn|Dawkins|2006|p=50}}
 
=== Дефиниција немогућег и непостојаног ===
Пре 18. века, постојање неког бога је било опште прихваћено у западном свету тако да је чак могућност истинског атеизма била под знаком питања. Ово се звало ''теистички [[инатизам]]'' - мишљење да сви људи верују у бога од рођења; по овом мишљењу атеисти су просто верници у самопорицању.<ref>{{Cite book|last=Cudworth|first = Ralph|authorlink= Ralph Cudworth| title = The True Intellectual System of the Universe: the first part, wherein all the reason and philosophy of atheism is confuted and its impossibility demonstrated|year=1678}}</ref>
 
Постоји и став да су атеисти склони да верују у бога у кризним тренуцима, да атеисти постају верници на самрти и да не постоје ''[[не постоје атеисти у рововима|атеисти у рововима]]''.<ref>See, for instance, {{cite web|url=http://www.lds-mormon.com/atheist.shtml| title = Atheists call for church head to retract slur|date=033. 9. 1996.| accessdate=099. 4. 2011.}}</ref> Неки заговорници овог става тврде да је предност религије у томе што вера омогућава људима да боље поднесу тешке тренутке, делујући као [[религија је опијум за народ|опијум за народ]]. Међутим, постоје и супротни примери разочарања у религију у тешким тренуцима, међу које буквално спадају и „атеисти у рововима“.<ref>{{cite web|last=Lowder|first = Jeffery Jay|year=1997| title = Atheism and Society| url = http://www.infidels.org/library/modern/jeff_lowder/society.html | accessdate=099. 4. 2011.}}</ref>
 
=== Друге употребе израза „позитивни атеизам“ ===
Као што је описано горе, изрази позитиван и негативан су коришћени у филозофској литератури на сличан начин као и изрази слаб и јак. Међутим, у књизи ''„Позитивни атеизам“'' [[Гопарају Раманчадра Рао|Гопарајуа Раманчадре Раоа]], уведено је алтернативно значење ових израза.<ref>{{harvnbsfn|Rao|1972|pp=}}</ref> Одрастивши у [[каста|кастинском]] хијерархијском систему са религиозном подлогом, Гора је тражио секуларну [[Индија|Индију]] и предложио смернице за позитивну атеистичку филозофију, која ће промовисати позитивне вредности.<ref>{{cite web|last=Walker|first = Cliff| title = The Philosophy of Positive Atheism| url = http://www.positiveatheism.org/faq/faq1111.htm#WHATISPOSATH| accessdate=099. 4. 2011.|archive-url=https://web.archive.org/web/20090106203455/http://positiveatheism.org.//faq/faq1111.htm#WHATISPOSATH|archive-date=066. 1. 2009|dead-url=yes}}</ref> Позитивни атеизам, дефинисан на овај начин, подразумева такве ствари које би биле морално исправне, показујући разумевање да побожни људи имају разлоге да верују, не покушавајући да [[Прозелитизам|преобрате]] или уче друге, и бранећи себе истинољубившћу уместо тражењем да победе у било каквом сукобу са отвореним критичарима.
 
== Концепти у атеизму ==
Ред 143:
{{main|Апатеизам}}
У практичном или прагматичном атеизму, такође познатом под називом апатеизам, особе живе као да нема богова и објашњавају природне феномене без њиховог приписивања нечему божанском. Постојање бога није обавезно одбачено, али се може сматрати беспотребним или бескорисним; према овом мишљењу, богови не објашњавају сврху живота, нити утичу на свакодневни живот.<ref name="Zdybicka-p20">{{harvnb|Zdybicka|2005|p=20}}</ref>
Облик практичног атеизма са импликацијама за [[научна зајдница|научну заједницу]] је [[методолошки натурализам]] — „тихо усвајање тврдње о филозофском натурализму у оквиру [[метод|научног метода]] са или без потпуног прихватања или веровања у њега.“<ref name="neps">{{cite web|last=Schafersman|first = Steven D.| url = http://docs.google.com/viewer?a=v&q=cache:NSuw6hjn_w0J:www.tcnj.edu/~scholars/111%2520Evolution%2520FSP/NATURALISM%2520IS%2520AN%2520ESSENTIAL%2520PART%2520OF%2520SCIENCE%2520AND%2520CRITICAL%2520INQUIRY.doc+Naturalism+is+an+Essential+Part+of+Science+and+Critical+Inquiry&hl=en&gl=ca&pid=bl&srcid=ADGEESiOoQ0c8zeA-NUM5qRN7EZqXoJs8b3hGUyuOedNRD9OheY2WLJHpdgNCsxwDJ0iJVdxIhSyytGXR-RXodM3cV8JYd6mEmBRuSQhAsvgFyIDPrw2HT3KXZTEoujo4lXsMckPLn-U&sig=AHIEtbS7vrl9TTdgC7ZY94opxblINuXYMw&pli=1| title = Naturalism is an Essential Part of Science and Critical Inquiry|date=February 1997| publisher = Conference on Naturalism, Theism and the Scientific Enterprise. Department of Philosophy, The University of Texas | accessdate=077. 4. 2011.}} Revised May 2007</ref>
 
Практични атеизам може имати различите облике:
Ред 177:
 
=== Негирање постојања богова ===
Филозофи попут [[Лудвиг Фојербах|Лудвига Фојербаха]]<ref>Feuerbach, Ludwig (1841) ''[[The Essence of Christianity]]''</ref> и [[Сигмунд Фројд|Сигмунда Фројда]] заступали су мишљење да су бог и друга религиозна веровања људско дело, створено да се задовоље различите психолошке и емоционалне жеље и потребе. Ово је такође став многих будиста.{{sfn|Rahula|1916|pp=51–52}} [[Карл Маркс]] и [[Фридрих Енгелс]], испирисани Фојербаховим радом, су тврдили да су бог и религија друштвене функције, које користе они на власти да искоришћавају [[радничка класа|радничку класу]]. Према [[Михаил Бакуњин|Михаилу Бакуњину]], „идеја бога подразумева напуштање људског разума и правде; то је најодлучније негирање људске слободе, и неизоставно се окончава поробљавањем човечанства, у теорији и у пракси“. Бакуњин је обрнуо [[Волтер]]ов чувени [[афоризам]] „ако бог не постоји, потребно га је измислити“, написавши уместо тога „ако је бог заиста постојао, требало би га укинути“.<ref>{{cite web|url=http://dwardmac.pitzer.edu/anarchist_archives/bakunin/godandstate/godandstate_ch1.html| title = God and the State|last=Bakunin|first = Michael|authorlink= Michael Bakunin|year=1916| work = | publisher = New York: Mother Earth Publishing Association | accessdate=099. 4. 2011.}}</ref>
 
== Атеизам, религија и морал ==
Ред 190:
[[Датотека:Lightmatter buddha3.jpg|мини|150п|Због непостојања бога творца, будизам се често описује као нетеистичка религија.]]
За особе који се самоидентификују као атеисти се често претпоставља да су [[нерелигиозност|нерелигиозни]], али и неке секте у оквиру великих религија одбацују постојање личног [[бог твораца|бога творца]].{{sfn|Winston|2004|p=299}}
У последњих неколико година, у неким верским деноминацијама се накупио одређен број отворено атеистичких следбеника, попут [[хуманистички јудаизам|хуманистичких јевреја]]<ref>{{cite web|url=http://www.bbc.co.uk/religion/religions/judaism/subdivisions/humanistic.shtml| title = Humanistic Judaism |date=20. 7. 2006.| publisher = BBC | accessdate=099. 4. 2011.}}</ref><ref>{{cite journal|last=Levin|first = S.|year=1995| title = [[Jewish Atheism]]| journal = New Humanist| volume = 110| issue = 2|pages=13-15}}</ref>
и [[хришћански атеизам|хришћанских атеиста]].<ref>{{cite web|url=http://www.bbc.co.uk/religion/religions/atheism/types/christianatheism.shtml| title = Christian Atheism |date=17. 5. 2006.| publisher = BBC | accessdate=099. 4. 2011.}}</ref>{{sfn|Altizer|1967|pp=102–103}}<ref>{{cite journal|last=Lyas|first = Colin|year=1970| title = On the Coherence of Christian Atheism| journal = Philosophy: the Journal of the Royal Institute of Philosophy| volume = 45| issue = 171 |ref=harv| doi = 10.1017/S0031819100009578|pages=1-19}}</ref> који одбацују постојање божанства, али се придржавају порука о моралу.
 
У најужем смислу позитивни атеизам не повлачи нека специфична веровања, осим неверовања у било какво божанство. Због тога атеисти могу имати широк спектар духовних веровања. Из истог разлога, атеисти могу да поседују широк спектар етичких веровања, од моралног универзализма хуманизма, који заговара да се морални закон мора доследмо применити на све људе, па до моралног нихилизма, који је става да је моралност бесмислена.{{sfn|Smith|1979|pp=21–22}}
Ред 198:
Иако је тврдња да је „улога богова да одлучују шта је исправно а шта не или непотребна или произвољна“ филозофски [[труизам]] (обухваћен у Платоновој [[Еутифронова дилема|Еутифроновој дилеми]]), аргумент да моралност мора потицати од богова и да не може постојати без мудрог творца је трајни предмет политичке, али не толико и филозофске дебате.<ref>{{harvnb|Smith|1979|p=275}}. "Among the many myths associated with religion, none is more widespread -or more disastrous in its effects—than the myth that moral values cannot be divorced from the belief in a god."</ref><ref name="Kant CPR A811">
За [[Имануел Кант|Имануела Канта]] је постојање бога, душе и слободе било практично питање Моралност, сама по себи, представља систем, али срећа не, осим ако је расподељена у тачном односу према моралности. Ово је могуће у интелигентном свету само под интелигентним творцем и владаром. Разум нас обавезује да признамо постојање таквог владара, заједно са животом у таквом свету, , the presupposition of God, soul, and freedom was a practical concern, for "Morality, by itself, constitutes a system, but happiness does not, unless it is distributed in exact proportion to morality. This, however, is possible in an intelligible world only under a wise author and ruler. Reason compels us to admit such a ruler, together with life in such a world, which we must consider as future life, or else all moral laws are to be considered as idle dreams..." (''Critique of Pure Reason'', A811).</ref>
Морални концепти као што је „убиство је погрешно“ се виде као [[божански закон]]и, који захтевају божанског законодавца и судију. Међутим, многи атеисти тврде да третирање моралности у законском смислу укључује [[лажна аналогија|лажну аналогију]] и да моралност не зависи од законодавца у истој мери као и закони.{{sfn|Baggini|2003|p=38}} Други атеисти, као што је [[Фридрих Ниче]], се нису сложили са овим погледом и тврдили су да је моралност „истинита само ако је бог истинит - она стоји или пада са вером у бога“.<ref name="Fortin & Benestad">{{Cite book|url=https://books.google.com/?id=19ccmx1W58IC&pg=PA16&dq=has+truth+only+if+God+is+truth%E2%80%93it+stands+or+falls+with+faith+in+God#v=onepage&q=has%20truth%20only%20if%20God%20is%20truth%E2%80%93it%20stands%20or%20falls%20with%20faith%20in%20God&f=false| title = Human Rights, Virtue, and the Common Good| publisher = [[Rowman & Littlefield]]| quote = That problem was brought home to us with dazzling clarity by Nietzsche, who had reflected more deeply than any of his contemporaries on the implications of godlessness and come to the conclusion that a fatal contradiction lay at the heart of modern theological enterprise: it thought that Christian morality, which it wished to preserve, was independent of Christian dogma, which it rejected. This, in Nietzsche's mind, was an absurdity. It amounted to nothing less than dismissing the architect while trying to keep the building or getting rid of the lawgiver while claiming the protection of the law. | accessdate=099. 4. 2011.|isbn=978-0-8476-8279-9|year=1996|pages=}}</ref><ref name="Craig & Moreland">{{Cite book|url=https://books.google.com/?id=g8bHRrVu3SsC&pg=PA392&dq=there+is+no+God+there+is+no+morality+Nietzsche#v=onepage&q=there%20is%20no%20God%20there%20is%20no%20morality%20Nietzsche&f=false| title = The Blackwell Companion to Natural Theology| publisher = [[Wiley-Blackwell]]| quote = Morality "has truth only if God is truth–it stands or falls with faith in God" (Nietzche (1968). pp. 70). The moral argument for the existence of God essentially takes Nietzche's assertion as one of its premises: if there is no God, then "there are altogether no moral facts." | accessdate=099. 4. 2011.|isbn=978-1-4051-7657-6|date=11. 5. 2009.|pages=}}</ref><ref name="Miller">{{Cite book|url=https://books.google.com/?id=VgMB9-tMSMoC&pg=PA85&dq=has+truth+only+if+God+is+truth%E2%80%93it+stands+of+falls+with+faith+in+God#v=onepage&q=has%20truth%20only%20if%20God%20is%20truth%E2%80%93it%20stands%20of%20falls%20with%20faith%20in%20God&f=false| title = Victorian Subjects| publisher = [[Duke University Press]]| quote = Like other mid-nineteenth-century writers, George Eliot was not fully aware of the implications of her humanism, and, as Nietzsche saw, attempted the difficult task of upholding the Christian morality of altruism without faith in the Christian God.| accessdate=099. 4. 2011.|isbn=978-0-8223-1110-2|year=1991|pages=}}</ref>
 
Постоје [[нормативна етика|нормативни етички системи]] који не захтевају да принципи и правила потичу од божанстава. Ту спадају [[етика врлина]], [[друштвени уговор]], [[Кантова етика]], [[утилитаризам]] и [[Објективизам (Ајн Ранд)|Објективизам]]<!--МОРА ВЕЛИКО СЛОВО-->. [[Сем Харис]] је предложио да морални рецепт (етичко доношење одлуке) није само питање које је потребно истражити у филозофији, већ да се може смишљено практиковати [[наука о моралности]]. Ипак, сваки такав научни систем мора одговарати на критике оличене у [[натуралистичка заблуда|натуралистичкој заблуди]].<ref>{{harvnbsfn|Moore|1903|pp=}}</ref>
 
Филозофи [[Сузан Нејман]]<ref>{{cite video|people=[[Susan Neiman]]| title = Beyond Belief Session 6| medium = Conference| publisher = The Science Network| location = [[Salk Institute]], La Jolla, CA|date=066. 11. 2006.}}</ref>
и [[Џулијен Багини]]{{sfn|Baggini|2003|p=40}} (између осталих) тврде да етичко понашање само због божанске заповести није право етичко понашање, већ само слепа послушност. Багини заступа став да је атеизам супериорнија основа за етику, тврдећи да је морална основа изван верских императива неопходна да се процени моралност императива - да буде у стању да распозна, на пример, да је „ти ћеш красти“ неморално, чак и ако нечија вера то налаже - и да стога атеисти имају предност да су склонији да дају такве оцене.{{sfn|Baggini|2003|p=43}}
Данашњи британски филозоф Мартин Коен је понудио више историјских примера библијских заповести у корист мучења и ропства као доказ да верске заповести прате политичке и друштвене обичаје, а не обрнуто, али је такође приметио да иста тежња изгледа важи и за наводно непристрасне филозофе.<ref>101 Ethical Dilemmas, 2nd edition, by Cohen, M., Routledge (2007). pp. 184–5. (Cohen notes particularly that Plato and Aristotle produced arguments in favour of slavery.)</ref> Коен разлаже овај аргумент у више детаља у ''Политичкој филозофији од Платона до Маоа'', где тврди да је [[Куран]] одиграо своју улогу у одржавању друштвених правила из раног 7. века, упркос променама у секуларном друштву.{{sfn|Cohen|2008|pp=}}
Ред 210:
Атеисти се често укључују у дебате са заговорницима религије, а дебате се понекад односе на то да ли религије уопште доносе корист појединцу и друштву.
 
Један аргумент да религије могу бити штетне је да ослањање [[аврамске религије|абрахамских религија]] на божански ауторитет води ка [[ауторитарност]]и и [[догма]]тизму.<ref>{{cite web|last=Harris|first = Sam|authorlink= Sam Harris (author)| title = The Myth of Secular Moral Chaos| url = http://www.secularhumanism.org/index.php?section=library&page=sharris_26_3| publisher = [[Free Inquiry]]|year=2006a | accessdate=099. 4. 2011.}}</ref>
Атеисти такође наводе податке који показују везу између [[фундаментализам|верског фундаментализма]] и опредељености ка некој вери (када се религија одржава јер служи скривеним интересима)<ref name=Moreira-almeida2006>{{cite journal|doi=10.1590/S1516-44462006005000006|author=Moreira-almeida, A.| others= Lotufo Neto, F.; Koenig, H.G.|year=2006| title = Religiousness and mental health: a review| journal = Revista Brasileira de Psiquiatria| volume = 28| url = http://www.scielo.br/scielo.php?pid=S1516-44462006000300018&script=sci_arttext | accessdate=12. 7. 2007.| pmid = 16924349| issue = 3|pages=242-250}}</ref>
и ауторитарности, догматизма и предрасуда.<ref>See for example: {{cite journal|last=Kahoe|first = R.D.|year=1977| title = Intrinsic Religion and Authoritarianism: A Differentiated Relationship| journal = Journal for the Scientific Study of Religion| volume = 16| issue = 2| jstor = 1385749| doi=10.2307/1385749|pages=179-182}}</ref><ref>{{cite journal|last=Altemeyer|first = Bob|first2 = Bruce|last2=Hunsberger|year=1992| url = http://www.informaworld.com/smpp/content~content=a785040926~db=all| title = Authoritarianism, Religious Fundamentalism, Quest, and Prejudice| journal = [[International Journal for the Psychology of Religion]]| volume=2| issue = 2| doi = 10.1207/s15327582ijpr0202_5 | accessdate=099. 4. 2011.|pages=113-133}}</ref>
Ови аргументи, заједно са историјским догађајима за које се наводи да показују опасности од религије, као што су [[Крсташки ратови]], [[џихад]], [[инквизиција]], [[лов на вештице]] и терористички напади, користе се као одговор на тврдње о корисним ефектима веровања у религију.<ref>{{cite web|last=Harris|first = Sam|authorlink= Sam Harris (author)| title = An Atheist Manifesto| url = http://www.truthdig.com/dig/print/200512_an_atheist_manifesto| accessdate=099. 4. 2011.| publisher = [[Truthdig]]|year=2005| quote = In a world riven by ignorance, only the atheist refuses to deny the obvious: Religious faith promotes human violence to an astonishing degree.|archive-url=https://web.archive.org/web/20110516191405/http://www.truthdig.com/dig/print/200512_an_atheist_manifesto|archive-date=16. 5. 2011|dead-url=yes}}</ref> Верници као контрааргументе наводе да су [[државни атеизам|неки режими који су се залагали за атеизам]], као што је Совјетска Русија, такође криви за масовна убиства.<ref name="John S. Feinberg, Paul D. Feinberg">{{Cite book|url=https://books.google.com/?id=Nl-f5SKq9mgC&pg=PA697&dq=Aleksandr+Solzhenitsyn+But+if+I+were+asked+today+to+formulate+as+concisely+as+possible+the+main+cause+of+the+ruinous+revolution+that+swallowed+up+some+60+million+of+our+people,+I+could+not+put+it+more+accurately+than+to+repeat:+'Men+have+forgotten+God;+that's+why#v=onepage&q&f=false|last=Feinberg|first = John S., Paul D. Feinberg| title = Ethics for a Brave New World| publisher = [[Stand To Reason]]| quote = Over a half century ago, while I was still a child, I recall hearing a number of old people offer the following explanation for the great disasters that had befallen Russia: 'Men have forgotten God; that's why all this has happened.' Since then I have spend well-nigh 50 years working on the history of our revolution; in the process I have read hundreds of books, collected hundreds of personal testimonies, and have already contributed eight volumes of my own toward the effort of clearing away the rubble left by that upheaval. But if I were asked today to formulate as concisely as possible the main cause of the ruinous revolution that swallowed up some 60 million of our people, I could not put it more accurately than to repeat: 'Men have forgotten God; that's why all this has happened.'| accessdate=2007–10–18|isbn=978-1-58134-712-8|date=044. 11. 2010.|pages=}}</ref><ref name="Totalitarianism and Atheism">{{cite web|url=http://catholiceducation.org/articles/apologetics/ap0214.htm| title = Answering Atheist’s Arguments| publisher = Catholic Education Resource Center|first = Dinesh|last=D'Souza |authorlink= Dinesh D'Souza| accessdate=099. 4. 2011.}}</ref>
 
== Број атеиста ==
[[Датотека:Europe No Belief enhanced.png|мини|Проценат људи у европским државама који је рекао: „Не верујем да постоји било какав облик духа, бога или животне силе.“ (2005)<ref>{{cite web|url=http://ec.europa.eu/public_opinion/archives/ebs/ebs_225_report_en.pdf| title = ReportDGResearchSocialValuesEN2.PDF| format = PDF | accessdate=099. 4. 2011.}}</ref>]]
 
Тешко је одредити број атеиста у свету. Особе које одговарају на анкете о вери могу другачије дефинисати атеизам или правити другачије разлике између атеизма, нерелигиозних веровања и нетеистичких религиозних и духовних веровања.<ref>{{cite web|url=http://www.adherents.com/Religions_By_Adherents.html#Nonreligious
| title = Major Religions of the World Ranked by Number of Adherents, Section on accuracy of non-Religious Demographic Data|accessdate=099. 4. 2011.}}</ref>
Хиндус атеиста би могао себе да представи као хиндуса, иако је у исто време атеиста.{{sfn|Huxley|2002|p=120}} Истраживање из 2010. које је објављно у ''[[Енциклопедија Британика|Енциклопедији Британика]]'' показало је да нерелигиозне особе чине око 9,6% светског становништва, а атеисти 2,0%. Ове бројке не убрајају оне који следе атеистичке религије, као што су неки будисти.<ref name="Britannica demographics">{{cite web|url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/1731588/Religion-Year-In-Review-2010/298437/Worldwide-Adherents-of-All-Religions
| title = Worldwide Adherents of All Religions by Six Continental Areas, Mid-2010|publisher = Encyclopædia Britannica|year=2011|accessdate=25. 5. 2012.}}</ref>
 
У анкети из 2006. објављеној у ''[[Фајненшл тајмс]]у'' дају се проценти за [[Сједињене Америчке Државе|Сједињене Државе]] и пет европских држава. Најмањи проценат атеизма је био у САД, само 4%, док се проценат атеизма у европским државама показао знатно вишим: [[Италија]] (7%), [[Шпанија]] (11%), [[Уједињено Краљевство]] (17%), [[Немачка]] (20%) и [[Француска]] (32%).<ref name="Harris">{{cite web| url = http://www.harrisinteractive.com/news/allnewsbydate.asp?NewsID=1131| title = Religious Views and Beliefs Vary Greatly by Country, According to the Latest Financial Times/Harris Poll| publisher = Financial Times/Harris Interactive|date=20. 12. 2006.| accessdate=099. 4. 2011.| archive-url = https://web.archive.org/web/20130723125147/http://www.harrisinteractive.com/news/allnewsbydate.asp?NewsID=1131| archive-date=23. 7. 2013
| dead-url = yes
| df =
}}</ref><ref name="abs">{{cite web|url=http://www.abs.gov.au/AUSSTATS/abs@.nsf/Lookup/1301.0Feature+Article7012009%E2%80%9310
| title = Characteristics of the Population|publisher = Australian Bureau of Statistics|year=2006|accessdate=099. 4. 2011.}}</ref>
Проценти у овој анкети за европске државе су слични онима у званичном истраживању [[Европска унија|Европске уније]], које је показало да 18% становништва ЕУ не верује у неког бога.<ref name="EU">{{Cite book|last=| first = |authorlink= | title = Social values, Science and Technology|publisher = Directorate General Research, European Union|year=2005| location = |pages=7-11| url = http://ec.europa.eu/public_opinion/archives/ebs/ebs_225_report_en.pdf
| doi = |id=
| format = PDF | accessdate=099. 4. 2011.}}</ref>
Друга истраживања су проценила проценат атеиста, агностика и других неверника у неког бога на мање од 10% у [[Пољска|Пољској]], [[Румунија|Румунији]], [[Кипар|Кипру]] и неким другим европским државама,<ref name="Martin2007b">{{harvnb|Zuckerman|2007|p=51}}</ref> и до 85% у [[Шведска|Шведској]], 80% у [[Данска|Данској]], 72% у [[Норвешка|Норвешкој]] и 60% у [[Финска|Финској]].<ref name="Martin2007">{{harvnb|Zuckerman|2007|p=56}}</ref> Према [[Аустралијски статистички биро|Аустралијском статистичком бироу]], 19% [[Аустралија]]наца нема религију, а у ову категорију су укључени и атеисти.<ref name="abs"/> Између 64% и 65% [[Јапан]]аца су атеисти, агностици или не верују у бога.{{sfn|Martin|2007|pp=}}
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Атеизам”