Википедија

Кајкавски језик — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Ред 1:
{{Јужнословенски језици}}
'''Кајкавски језик''', (такођеодносно '''''кајкавица''''', или '''''кајкавштина'''''; ([[ISO 639|ISO 639-3]]: [http://www-01.sil.org/iso639-3/documentation.asp?id=kjv kjv]), некадатакође класификован и као '''кајкавско наречје''' бившег [[српскохрватски језик|српскохрватског језика]], теодносно стандардног [[хрватски језик|хрватског стандардног језика]], аданас се сматра посебним [[јужнословенски језици|јужнословенским]] језиком, који је почевши од 12. јануара 2016[[2015]]. године признатипризнат језиккао такав од стране [[Међународна организација за стандардизацију|Међународне организације за стандардизацију]] (ISO), у чијој је класификацији добио статус историјског језика. Говори се на ширем подручју [[Загреб]]а, односно на подручју данашњег [[Хрватско Загорје|Хрватског Загорја]] (некадашња ''ISOГорња Славонија''), затим у области [[Међимурје|Међимурја]], као кајкавскии књижевниу језик.неким Кајкавскиместима јеу добио[[Мађарска|Мађарској]] статуси историјског[[Аустрија|Аустрији]]. Најстарији слојеви ''кајкавског'' језика, односно наречја сежу у доба [[рани средњи век|раног средњег века]], односно у време постојања [[Посавска кнежевина|Посавске кнежевине]].{{sfn|Okuka|2008|p=15}}
 
== Историја ==
Назив језика потиче од односно-упитне заменице кај. Говори се у [[Загреб]]у и на ширем северозападу [[Хрватска|Хрватске]], као и у неким местима у [[Аустрија|Аустрији]] и [[Мађарска|Мађарској]].
Описни назив "''кајкавски језик''" настао је од савременог струковног, односно [[лингвистика|лингвистичког]] назива за ''кајкавско наречје'', који је својевремено обликован на основу упитне заменице кај, карактеристичне за поменуто наречје. Данашњи говорници овог наречја, односно језика изјашњавају се као [[Хрвати]], што није био случај у ранијим временима, пошто се појам ''Хрватске'' проширио на ''кајкавско'' подручје тек у раздобљу од 16. до 18. века, а све до тада читава ''кајкавска'' област се рачунала у "стару" [[Историја Славоније|Славонију]], која је такође називана и ''Горњом Славонијом''. Током читавог средњовековног и раног нововековног раздобља, становници тадашње [[Бановина Славонија|Бановине Славоније]] и њених жупанија (загребачке, крижевачке и вараждинске), били су [[етнички Славонци]] ([[архаизам|арх]]. ''Словинци''), који су свој језик називали ''славонским'' ([[ендоним|енд]]. ''slovinski'' или ''slovenski''). На том језику су све до 18. века стварали истакнути аутори, који су за собом оставили знаменита књижевна и стручна дела.{{sfn|Fine|2005|p=}}
 
Најстарији слојеви данашњег ''кајкавског'', односно ''старославонског'' језика сежу у време досељавања [[Јужни Словени|Јужних Словена]] на подручје разорене позноримске провинције [[Панонија Савија|Паноније Савије]] ([[Латински језик|лат]]. ''Pannonia Savia''). Словенско становништво које се доселило на то подручје припадало је јужном огранку ''[[Панонски Словени|Панонских Словена]]'', чији је северни огранак био настањен у областима прекодравске, односно северне Паноније. Током средњовековног раздобља, северни део ''Панонских Словена'' је највећим делом [[мађаризација|мађаризован]], иако су трагови њихове племенске и језичке посебности остали очувани у културном и лингвистичком наслеђу становништва Панонске низије.{{sfn|Richards|2003|p=}} За разлику од њих, јужни део ''Панонских Словена'' (средњовековни Славонци), успео је да очува своју народну и језичку посебност, коју је изгубио тек током раног нововековног раздобља, када је ''стара'', односно ''горња'' Славонија потпала под удар [[хрватизација|хрватизације]], која је довршена током 18. и 19. века. Иако су лингвисти већ током 19. века били свесни да се језик ''кајкавских'' Хрвата суштински разликује од језика осталих Хрвата (и Срба), ово наречје је из [[етнополитика|етнополитичких]] разлога укључено у склоп новоствореног [[српскохрватски језик|српскохрватског]] књижевног језика, а након стварања Југославије (1918) ово наречје је сматрано својеврсним "мостом" између српскохрватског и [[словеначки језик|словеначког]] језика, са којим ''кајкавско'' наречје дели многе заједничке особине.
 
== Види још ==
{{colbegin}}
* [[Српскохрватски језик]]
* [[Хрватски језик]]
* [[Словеначки језик]]
* [[Наречје]]
* [[Славонија]]
* [[Бановина Славонија]]
* [[Етнички Славонци]]
* [[Панонски Словени]]
* [[Посавска кнежевина]]
* [[Хрватизација]]
{{colend}}
 
== Референце ==
{{reflist|2}}
 
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ивић|first=Павле|autorlink=Павле Ивић|title=Дијалектологија српскохрватског језика: Увод и штокавско наречје|edition=1.|year=1956|location=Нови Сад|publisher=Матица српска|url=https://books.google.com/books?id=ROQbAAAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Okuka|first=Miloš|autorlink=Милош Окука|title=Srpski dijalekti|year=2008|location=Zagreb|publisher=Prosvjeta|url=https://books.google.com/books?id=eVwqAQAAIAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Petrić|first=Hrvoje|title=Tko su "Slovenci" ili Slavonci u Hrvatsko-slavonskoj Vojnoj krajini tijekom 17. stoljeća|journal=Radovi Zavoda za hrvatsku povijest|year=2007|volume=39|pages=23-38|url=https://hrcak.srce.hr/file/75624}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Petrić|first=Hrvoje|title=O Kranjcima i "Slovencima" ili Slavoncima (Slovincima) u Križevačkoj županiji te Varaždinskom generalatu od kraja 16. do početka 18. stoljeća|journal=Cris: Časopis Povijesnog društva Križevci|year=2009|volume=11|pages=30-47|url=https://hrcak.srce.hr/file/79724}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Petrić|first=Hrvoje|title=Predavci - prilog poznavanju podrijetla stanovništva u Varaždinskom generalatu|journal=Cris: Časopis Povijesnog društva Križevci|year=2014|volume=16|pages=43-55|url=https://hrcak.srce.hr/file/199772}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Richards|first=Ronald O.|title=The Pannonian Slavic Dialect of the Common Slavic Proto-language: The View from Old Hungarian|year=2003|location=Los Angeles|publisher=University of California|url=https://books.google.com/books?id=eDFiAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Fine|first=John Van Antwerp Jr.|authorlink=Џон ван Антверп Фајн|title=When Ethnicity did not Matter in the Balkans: A Study of Identity in Pre-Nationalist Croatia, Dalmatia, and Slavonia in the Medieval and Early-Modern Periods|year=2005|location=Ann Arbor, Michigan|publisher=University of Michigan Press|url=https://books.google.com/books?id=wEF5oN5erE0C}}
{{refend}}
 
== Галерија ==
<gallery>
Слика:Kajkavsko-narečje.svg|Кајкавски у Хрватској данас
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Кајкавски_језик”