Кајкавски језик — разлика између измена

'''Кајкавски језик''', односно '''''кајкавица''''' или '''''кајкавштина''''' ([[ISO 639|ISO 639-3]]: [http://www-01.sil.org/iso639-3/documentation.asp?id=kjv kjv]), такође класификован и као '''кајкавско наречје''' бившег [[српскохрватски језик|српскохрватског језика]], односно стандардног [[хрватски језик|хрватског језика]],<ref>Mijo Lončarić, Kajkavsko narječje, Zagreb: Školska knjiga, 1996.</ref> данас се сматра посебним [[јужнословенски језици|јужнословенским]] језиком, који је почевши од 12. јануара [[2015]]. године признат као такав од стране [[Међународна организација за стандардизацију|Међународне организације за стандардизацију]] (ISO), у чијој је класификацији добио статус историјског језика. Говори се на ширем подручју [[Загреб]]а, односно на подручју данашњег [[Хрватско Загорје|Хрватског Загорја]] (некадашња ''Горња Славонија''), затим у области [[Међимурје|Међимурја]], као и у неким местима у [[Мађарска|Мађарској]] и [[Аустрија|Аустрији]]. Најстарији слојеви ''кајкавског'' језика, односно наречја сежу у доба [[рани средњи век|раног средњег века]], односно у време постојања [[Посавска кнежевина|Посавске кнежевине]].{{sfn|Okuka|2008|p=15}}

Најстарији слојеви данашњег ''кајкавског'', односно ''старославонског'' језика сежу у време досељавања [[Јужни Словени|Јужних Словена]] на подручје разорене позноримске провинције [[Панонија Савија|Паноније Савије]] ([[Латински језик|лат]]. ''Pannonia Savia''). Словенско становништво које се доселило на то подручје припадало је јужном огранку ''[[Панонски Словени|Панонских Словена]]'', чији је северни огранак био настањен у областима прекодравске, односно северне Паноније. Током средњовековног раздобља, северни део ''Панонских Словена'' је највећим делом [[мађаризација|мађаризован]], иако су трагови њихове племенске и језичке посебности остали очувани у културном и лингвистичком наслеђу становништва Панонске низије.{{sfn|Richards|2003|p=}} За разлику од њих, јужни део ''Панонских Словена'' (средњовековни Славонци), успео је да очува своју народну и језичку посебност, коју је изгубио тек током раног нововековног раздобља, када је ''стара'', односно ''горња'' Славонија потпала под удар [[хрватизација|хрватизације]], која је довршена током 18. века. Иако су лингвисти већ током 19. века били свесни да се језик ''кајкавских'' Хрвата суштински разликује од језика осталих Хрвата (и Срба), ово наречје је из [[етнополитика|етнополитичких]] разлога укључено у склоп новоствореног [[српскохрватски језик|српскохрватског]] књижевног језика, а након стварања Југославије (1918) ово наречје је сматрано својеврсним "мостом" између српскохрватског и [[словеначки језик|словеначког]] језика, са којим ''кајкавско'' наречје дели многе заједничке особине.{{sfn|Zajc|2008|p=}}