Велика Морава — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
#1Lib1Ref
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 5:
| опис = Велика Морава код [[Варварин]]а
| мапа = Morava river.PNG
| опис_м = Велика Морава и Јужна Морава.
| дужина = 185
| висина_извора = 145
Ред 53:
 
== Пловност ==
Енглески бродовласници Едвард Бурке и Џон Керне су 1863. године тражили концесију на 30 година, да би успоставили пловидбу са два пароброда на реци Морави. ''Аустријско Дунавско паробродско друштво'' је вршило испитивање корита и пловности Мораве од 1862. до 1869. године. У том периоду пароброд "Морава", власништво барона Фелдхајма, под заповедништвом капетана инжењера Приљева, пловио је до Ћуприје. Приљев је тврдио да је разлог наседања пловила углавном непознавања корита реке. Касније је, 1867. године, капетан "Мораве" Јуранек успевао да доплови до Ћуприје и СталаЋа, али са српским инзењерским официром Антом Алексићем.<ref>{{citeCite book |last1last=Popović |first1first=Miodrag |title=Morava, kraljica srpskih reka |dateyear=2006 |publisher=Trag |location=Velika Plana |isbnid=ISBN 86-905605-6-4 |url=http://www.autentik.net/forum/index.php?topic=4209.0 |accessdate=19. 1. 2019}}{{COBISS|ID=128661772}}</ref>
 
Данас, Велика Морава је пловна свега 3&nbsp;km од ушћа узводно од ушћа.<ref name="Hrvatska enciklopedija">{{cite web|title=Velika Morava|url=http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=64152|website=Hrvatska enciklopedija|publisher=Leksikografski zavod Miroslav Krleža|accessdate=1. 1. 2018}}</ref> У историји, била је пловна све до града [[Ћуприја (град)|Ћуприје]], што је скоро ¾ њене дужине. Међутим, као што је наведено, Велика Морава је дословно затрпана материјалом из Јужне и Западне Мораве.<ref>{{cite book |title=PRAVILNIK o utvrđivanju Plana vađenja rečnih nanosa za period od avgusta 2017. do avgusta 2019. godine |publisher=Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede |page=9-10 |url=http://www.srbijavode.rs/Data/Files/Pravilnik%20o%20utvrdivanju%20plana%20vadenja%20recnih%20nanosa.pdf |accessdate=19. 1. 2019}}</ref> Када је почео програм мелиорације [[1966]]. године било је предвиђено да постане поново пловна, у првој фази до Ћуприје, а касније све до Сталаћа, дакле целих 100%.
 
{{bez_izvora-deo}}
Ред 94:
 
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|last=Popović |first=Miodrag |title=Morava, kraljica srpskih reka |year=2006|publisher=Trag |location=Velika Plana |id=ISBN 86-905605-6-4 |url=http://www.autentik.net/forum/index.php?topic=4209.0 |accessdate=19. 1. 2019}}{{COBISS|ID=128661772}}
* {{Cite encyclopedia|last= |first= |authorlink= |coauthors= |title=|encyclopedia=Мала енциклопедија Просвета|year=1985|edition=3|url= |publisher=Просвета |location=Београд|isbn=978-86-07-00001-2}}
* {{Cite book |ref= harvencyclopedia|last=Марковић|first=Јован Ђ.|authorlink=Јован Ђ. Марковић|title=Енциклопедијски географски|encyclopedia=Мала лексиконенциклопедија ЈугославијеПросвета|year=19901985|edition=3|url= |publisher=СвјетлостПросвета |location=СарајевоБеоград|isbn=978-86-0107-0265100001-32|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Марковић|first=Јован Ђ.|authorlink=Јован Ђ. Марковић|title=Енциклопедијски географски лексикон Југославије|year=1990|url= |publisher=Свјетлост|location=Сарајево|isbn=978-86-01-02651-3|pages=}}
 
== Спољашње везе ==