Слава — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Поправљене везе: Санџак → Санџак (област); Уклоњена веза: Уље |
м Робот: обликовање ISBN-а; козметичке измене |
||
Ред 3:
[[Датотека:Osveštenje za Slavu.JPG|мини|200п|Освештење славског колача, жита и вина]]
'''Слава''', позната још и као '''крсно име''', '''крсна слава''', '''свети''', [[Срби|српски]] је народно-црквени обичај и после [[Васкрс]]а и [[Божић]]а, трећи најважнији породични [[празник]], увек повезан са даном одређеног [[хришћанство|хришћанског]] [[светитељ]]а. Она је толико карактеристична за Србе да представља знак њиховог препознавања и идентификације.<ref name=":0">{{Cite book|title=Srpske slave| last=Grubačić| first = Bratimir| publisher = |year=1988| id = ISBN 978-86-7467-001-
Слава се налази у Национални регистар Нематеријалног културног наслеђа Србије,<ref name="НКН">{{cite web|title=СЛАВА, КРСНО ИМЕ, КРСНА СЛАВА
Ред 12:
Славу славе пре свега породице, али и разне заједнице и инситуције (села, градови, организације, политичке странке, институције, компаније итд.) такође прослављају свог свеца заштитника: на пример, [[Београд]] прославља [[Спасовдан|Вазнесење Господње]] као своју славу. У појединим местима, сеоска слава се прославља на отвореном, најчешће на неком битном месту за насеље (поред цркве, капелице, гробља, зборишта) и назива се '''[[масла]]''', '''литије''' или '''[[Заветине (празник)|заветине]]'''. Српске школе славе [[Свети Сава|Светог Саву]] као школску славу.
Славу такође празнују данашњи [[Македонци (народ)|Македонци]]<ref>{{Cite web|title=Породична слава и сличне славе у охридско-струшкој области| url = http://www.rastko.rs/antropologija/glasnici-ei/45/jtrifunovski.pdf| publisher = Гласник етнографског Института САСА, том XLV| last=Трифуновски| first = Јован Ф.| language = српском}}</ref> и [[Црногорци (народ)|Црногорци]], али се среће и код [[Католицизам|католика]] у [[Бока Которска|Боки Которској]], [[Конавли]]ма, [[Херцеговина|јужној Херцеговини]], [[Далмација|Далмацији]] и [[Босанско Грахово|Босанском Грахову]], код [[Албанци|Албанаца]] католика у северној [[Албанија|Албанији]], неких [[Муслимани|муслимана]] у [[Босна|Босни]] и [[Санџак (област)|
Ред 98:
=== Славска трпеза ===
[[
У модерно доба, славска трпеза је често обилна, и може укључивати предјело (у оквиру кога се служе [[пита|пите]], руска салата, сухомеснати производи, [[пихтије]]), [[супа|супу]] или [[чорба|чорбу]], [[сарма|сарму]], печење и славске ''ситне'' колаче (на пример [[ванилице]], [[обланде]], [[сува пита|суву питу]], [[розен торта|розен торту]], [[Бајадера (колач)|бајадеру]]). Садржај славске трпезе се кроз време мењао, па тако из старих кувара<ref name=“пата”>{{Cite book|title=Мој кувар| last=Марковић| first = Спасенија - Пата| publisher = Политика|year=1939| id = | location = Београд}}</ref> можемо сазнати да је у периоду између два светска рата било уобичајено да славски ручак буде намењен породици, а да се пријатељи и гости служе колачима и пићем, уз неизоставно [[кољиво|жито]].
Ред 154:
{{Листа нематеријалног наследства Србије}}
{{Национални симболи Републике Српске}}
[[Категорија:Национални симболи Републике Српске]]
[[Категорија:Крсна слава| ]]
|