Слава — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Поправљене везе: СанџакСанџак (област); Уклоњена веза: Уље
Autobot (разговор | доприноси)
м Робот: обликовање ISBN-а; козметичке измене
Ред 3:
[[Датотека:Osveštenje za Slavu.JPG|мини|200п|Освештење славског колача, жита и вина]]
 
'''Слава''', позната још и као '''крсно име''', '''крсна слава''', '''свети''', [[Срби|српски]] је народно-црквени обичај и после [[Васкрс]]а и [[Божић]]а, трећи најважнији породични [[празник]], увек повезан са даном одређеног [[хришћанство|хришћанског]] [[светитељ]]а. Она је толико карактеристична за Србе да представља знак њиховог препознавања и идентификације.<ref name=":0">{{Cite book|title=Srpske slave| last=Grubačić| first = Bratimir| publisher = |year=1988| id = ISBN 978-86-7467-001-69| location = |pages=10-12}}</ref> Ова јединствена форма породичне традиције код Срба је присутна из периода пре [[покрштавање|христијанизације]] када је била везана за култ предака породице.
 
Слава се налази у Национални регистар Нематеријалног културног наслеђа Србије,<ref name="НКН">{{cite web|title=СЛАВА, КРСНО ИМЕ, КРСНА СЛАВА
Ред 12:
Славу славе пре свега породице, али и разне заједнице и инситуције (села, градови, организације, политичке странке, институције, компаније итд.) такође прослављају свог свеца заштитника: на пример, [[Београд]] прославља [[Спасовдан|Вазнесење Господње]] као своју славу. У појединим местима, сеоска слава се прославља на отвореном, најчешће на неком битном месту за насеље (поред цркве, капелице, гробља, зборишта) и назива се '''[[масла]]''', '''литије''' или '''[[Заветине (празник)|заветине]]'''. Српске школе славе [[Свети Сава|Светог Саву]] као школску славу.
 
Славу такође празнују данашњи [[Македонци (народ)|Македонци]]<ref>{{Cite web|title=Породична слава и сличне славе у охридско-струшкој области| url = http://www.rastko.rs/antropologija/glasnici-ei/45/jtrifunovski.pdf| publisher = Гласник етнографског Института САСА, том XLV| last=Трифуновски| first = Јован Ф.| language = српском}}</ref> и [[Црногорци (народ)|Црногорци]], али се среће и код [[Католицизам|католика]] у [[Бока Которска|Боки Которској]], [[Конавли]]ма, [[Херцеговина|јужној Херцеговини]], [[Далмација|Далмацији]] и [[Босанско Грахово|Босанском Грахову]], код [[Албанци|Албанаца]] католика у северној [[Албанија|Албанији]], неких [[Муслимани|муслимана]] у [[Босна|Босни]] и [[Санџак (област)|СанџакСанџаку]]у, [[Горанци|Горанаца]] и [[Јањевци|Јањеваца]]. По мишљењу Руса, етнолога Јастребова и код Срба који су променили веру (католици, муслимани) јавља се слава, али то су само "остаци" оног традиционалног православног ритуала.<ref>Иван С. Јастребов, наведено дело</ref>
 
 
Ред 98:
 
=== Славска трпеза ===
[[FileДатотека:SlavskiKolaci.jpg|thumb|left|Ситни колачи на славској трпези]] Слава се прославља уз посну или мрсну трпезу. Све славе које падају у време поста као и оне које падају средом и петком (такође посни дани) се прослављају уз посну трпезу. Постоје само три славе које и ако падну на среду и петак се прослављају уз мрсну трпезу а то су Свети архиђакон Стефан и Свети Василије Велики, које су у периоду између Божића и Богојављења када је разрешен пост у среду и петак. Трећа слава је Свети великомученик Георгије који ако падне у ''"светлу седмицу"'', после Васкрса, може бити изузет од поста у среду и петак. Остале славе се славе уз мрсну трпезу. Постоје случајеви када свечари посну славу славе уз мрсну трпезу или обратно. Ова појава је настала када је некада у прошлости обласни епископ неком селу или породици наложио да славу славе уз посну односно мрсну трпезу или им је наложио (породици или селу) да одређену седмицу обавезно посте, па ако би некоме слава дошла у време тог одређеног поста био би у обавези да је прослави уз посну трпезу. Овакве појаве су случај када би неко село настрадало у време рата (покољ) или неке друге неприлике. Српска православна црква налаже потомцима ових породица или села да задрже обичај коју су наследили од својих предака.
 
У модерно доба, славска трпеза је често обилна, и може укључивати предјело (у оквиру кога се служе [[пита|пите]], руска салата, сухомеснати производи, [[пихтије]]), [[супа|супу]] или [[чорба|чорбу]], [[сарма|сарму]], печење и славске ''ситне'' колаче (на пример [[ванилице]], [[обланде]], [[сува пита|суву питу]], [[розен торта|розен торту]], [[Бајадера (колач)|бајадеру]]). Садржај славске трпезе се кроз време мењао, па тако из старих кувара<ref name=“пата”>{{Cite book|title=Мој кувар| last=Марковић| first = Спасенија - Пата| publisher = Политика|year=1939| id = | location = Београд}}</ref> можемо сазнати да је у периоду између два светска рата било уобичајено да славски ручак буде намењен породици, а да се пријатељи и гости служе колачима и пићем, уз неизоставно [[кољиво|жито]].
Ред 154:
{{Листа нематеријалног наследства Србије}}
{{Национални симболи Републике Српске}}
 
[[Категорија:Национални симболи Републике Српске]]
[[Категорија:Крсна слава| ]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Слава